36 poglavlje...pregovora o statusu i pridruzivanju...mesta za kandidata...prijema...u savet....EU....

Beograd -- Šef pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević izjavila je da je Srbiji krajnji cilj članstvo u Evropskoj Uniji, ali da su osnovni zadatak reforme u zemlji.

Miščević je rekla da "te reforme mogu imati onaj tempo koji je vodjen članstvom, ali pre svega merom naših mogućnosti" i da Srbija pokušava da, koristeći iskustva drugih država članica EU, ubrza tok reformi, koje su velike, obimne, brojne, skupe, teške i dugotrajne.

Šef pregovaračkog tima je za RTS kazala da većina standarda, pravila i prava EU mora u potpunosti biti prihvaćeno, "čak i stvari koje kod nas ne mogu da budu primenjene tipa zaštita ribarskih zona", iako Srbija nema izlaz na more.

Miščević je ukazala da, sa druge strane, nije moguće, na primer, u oblasti zaštite životne sredine sve uraditi do momenta ulaska u EU, jer je izmena i primena tih standarda skupa i dugo traje, pa se pravi plan kada će biti moguće uvesti te standarde.

Ona je naglasila da je u pregovaračkom procesu sve važno, ali da "zapravo smo mi najvažniji, mi smo mera" i da se u ovom trenutku, prema istraživanju javnog mnenja, 64 odsto gradjana izjasnilo za reforme, što je značajna osnova i podsticaj za svaku buduću vladu.

Na pitanje koji je najveći problem Srbije na putu ka EU, Miščević je odgovorila "da smo navikli da sve zavisi od države, a jako malo ima privatne inicijative" i govoreći o nužnosti promene svesti, ukazala da "moramo biti konkurentni u svom poslu".

Miščević je istakla da se i do sada nastojalo da se gradjani upoznaju sa pregovorima u Briselu i skriningom, odnosno učenjem o pravu EU, ali da to mora postati velika obaveza, jer agenda i program reformi jeste evropska agenda ili evropski program približavanje EU.

"Što bolje objasnimo, tim ćemo imati javnost, koja bolja razume da to gde se krećemo, jeste prostor slobode, otvorenosti, prava, mogućnosti, pre svega, a ne neka nova dogma, da bežimo u krilo nekoga ko će nam sutra biti tutor", rekla je Miščević.

Na primedbu da Srbija nema dovoljno projekata koje finansira EU, ni kapaciteta da te projekte sprovede, Miščević je odgovorila da su do sada u neverovatnom procentu od 94 odsto sva dostupna sredstva iskorišćena.

Miščević je objasnila da pri tom misli na donacije, bespovratnu i pretpristupnu pomoć, ali da je bilo problema u korišćenju kredita, odnosno pravljenju projekata za kredite i da je problem pre svega u kapacitetima lokalnih samouprava.

Zato je "pored nas samih", najveći posao ili izazov, rad na lokalu, jer zaštitu životne sredine neće sprovoditi Vlada Srbije nego svaka lokalna samouprava, naglasila je Miščević.

Ona je dodala da su obavljeni razgovori sa privremenim vlastima u Beogradu da se model iz glavnog grada preslika u velikim gradovima i da se nadje odgovarajući model i u svim ostalim mestima.

Usvajanje tri medijska zakona obaveza iz medijske strategije
Tanja Miščević izjavila je da se očekuje zvaničan odgovor iz Brisela o dva medijska zakona - o javnom informisanju i finansiranju medija, a da je u završnoj fazi i treći medijski zakon - o javnom servisu.

Ona je rekla da su prva dva zakona prošla potpunu proceduru, da je pre desetak dana boravila u Briselu i da su komentari bili dobri, uz neke preporuke, gde bi se neke stvari mogle popraviti.

Šef pregovaračkog tima je podsetila da zaokruživanje medijskog prostora kroz usvajanje medijskih zakona dugo traje i da je nakon usvajanja medijske strategije, zadatak bio usvajanje ta tri medijska zakona.

Miščević je ukazala na obavezu da se sada svaki zakon koji se priprema, pošalje na proveru - da li odgovara standardima EU, ali je naglasila da usvajanje ta tri zakona predstavlja obavezu iz medijske strategije, a ne obavezu od EU.

Šef pregovaračkog tima je dodala da usvajanje ta tri medijska zakona predstavlja važan segment onoga što je suština budućih pregovora, odnosno poglavlja 23 i 24, jer su medijske slobode veoma važne.

Izvor: B92

Beograd -- Rad na skriningu poglavlja 25, koji se tiče nauke, privodi se kraju i očekuje se da ono bude i zatvoreno u decembru, poručuju iz ministarstva.

"Skrining za nauku očekujemo u novembru i decembru i on će biti završen do kraja godine. Praktično smo u fazi zatvaranja tog poglavlja", rekao je pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Radomir Žikić.

Žikić očekuje da do jeseni budu formirane pregovaračke pozicije Srbije i EU u vezi sa poglavljem 26 obrazovanje i kultura.

Žikić, koji je na čelu sektora za evropske integracije i razvojne i istraživačke programe i projekte u obrazovanju i nauci, podsetio je da su završeni bilateralni i eksplanatorni skrining za poglavlje 26.

Skrining za prosvetu završen je 20. februara, a tom prilikom, državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Zoran Mašić, koji je predvodio radnu grupu u pregovorima sa Evropskom komisijom o obrazovanju i kulturi, rekao je da je Srbija zakonski u većem delu usaglašena sa evropskim standardima.

"U narednom periodu ćemo uskladiti ostatak regulative", rekao je Mašić i dodao da će poglavlje 26 - obrazovanja i kultura, biti medju prvima koje će biti zatvoreno tokom pregovora o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji.

Prema njegovim rečima, ostalo je da se reši pitanje priznavanja stranih diploma u skladu sa Lisabonskom poveljom, da se sastavi nacionalni okvir kvalifikacija i usvoji akcioni plan za strategiju obrazovanja.

Skrining je proces procene uskladjenosti zakona i propisa zemlje kandidata sa evropskim standardima koji predstavlja uvod u pregovore, a radi se za svako od ukupno 35 poglavlja pregovora o pridruživanju.

Srbija je do sada završila skrining u sedam poglavlja, a predvidjeno je da celokupan proces bude završen početkom proleća 2015, izjavila je nedavno šefica pregovarčkog tima Srbije i EU Tanja Miščević.

Do sada je skrining završen u poglavljima 23 Pravosudje i osnovna prava, 24 Pravda, sloboda i bezbednost, 32 Finansijska kontrola, 2 Sloboda kretanja radnika, 3 Pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga, 26 Obrazovanje i kultura, kao i za Poglavlje 35.

Izvor: B92

Glavni kandidati za novog predsednika Evropske komisije, Žan-Klod Junker i Martin Šulc, ocenili su da se ulazak novih zemalja u EU može očekivati tek pošto se kroz pet-šest godina sama Unija iznutra preustroji i prevaziđe kriza, tako da njene strukture i njena ekonomsko-socijalna situacija budu u stanju da prime neku novu članicu.

Srbija i Crna Gora mogu očekivati da, pod uslovom da uspešno okončaju pregovore o članstvu, budu prve nove članice EU posle pet-šest godina, a to znači da za vreme petogodišnjeg mandata nove Evropske komisije, na čijem čelu mogu biti Junker ili Šulc, to neće moći da se ostvari.
 
To su agenciji Beta rekli izvori bliski Junkeru, kandidatu za novog predsednika Evropske komisije, istaknutog od strane Evropske narodne partije, koja okuplja stranke desno od centra u Evropskom parlamentu.
 
Junker je izjavio da stav da bar u idućih pet godina ne može biti proširivanja EU dele krugovi u Savetu ministara EU, Evropskoj komisiji i Evropskom parlamentu.
 
Junker, donedavni luksemburški premijer, bivši predsednik Evrogrupe, koja usaglašava ekonomsku politiku "evrozone" i jedan od najiskusniji političara u EU, izjavio je u kampanji za novog predsednika EK da "neće u EU ući nove članice tokom idućeg mandata Evropske komisije".

Martin Šulc
Kandidat grupe socijalista u EP za novog čelnika izvršnog tela EU, predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc, predočio je da "Evropska unija ne može da se proširuje beskrajno, jer prvo mora da se preobrazi i preustroji".
 
Šulc je svojevremeno izjavio i da je to šire prihvaćeni, iako ne i zvanični stav u mnogim krugovima EU, da Srbija u nekom vidu mora priznati nezavisnost Kosova kad dođe na prag članstva u EU.
 
Evropski parlament će, posle izbora 25. maja u novom sastavu istaći glavne kandidate za predsednika Evropske komisije, ali će odluku doneti Evropski savet, šefovi država ili vlada EU, s tim da će prvi put, saglasno temeljnom aktu EU, "Ugovoru iz Lisabona", morati da "vode računa" o tome kako i koje je kandidate istakao Evropski parlament.

Izvor: B92

Ovo se zove optimizam 

BRISEL - Poseta visoke predstavnice EU Ketrin Ešton Srbiji predstavlja neuobičajeno snažan izraz podrške novoj Vladi Srbije i evropskim integracijama, smatraju politički analitičari u Briselu.

"Krajnje je neuobičajeno da se visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost lično pojavi u zemlji koja nije članica EU da podrži formiranje nove vlade i da se obrati Parlamentu", kaže za Tanjug Tobi Vogel, urednik briselskog nedeljnika "Juropian Vojs".

Vogel je uočio i da u svom govoru srpskim poslanicima Ešton nijednom nije izgovorila reč Kosovo, nego je isključivo pominjala Prištinu.
"To pokazuje koliko se Ešton trudila da izađe u susret domaćinima", kaže on.

Vogel veruje da EU počinje da doživljava Srbiju kao "ugaoni kamen" integracije Zapadnog Balkana, te konstatuje da Srbija ubrzano prestiže Crnu Goru na evropskom putu.
"Crna Gora se zbog slabih administrativnih kapaciteta trenutno suočava sa teškoćama u sprovođenju reformi, tako da joj možda odgovara da malo uđe u zavetrinu", primećuje on.

Aleksandra Stiglmajer, viša analitičarka Evropske inicijative za stabilnost (ESI), takođe smatra da Srbija dobija na značaju u Briselu.
"Imam utisak da Srbija ima snažnu podršku ne samo u Komisiji, nego i u Evropskom savetu", kaže ona i dodaje da u tome izvesnu ulogu igra i ukrajinska kriza.

"Mnogi u Briselu smatraju da je sada neophodno jače privezati uz sebe zemlje Zapadnog Balkana kako bi se sprečilo dalje širenje uticaja Rusije", rekla je Stiglmajer Tanjugu.

Ona zbog toga veruje da će pritisak iz EU da se Srbija distancira od Rusije sa vremenom rasti.
"Nisam ubeđena da je Ešton bila potpuno iskrena kada je u Beogradu rekla da EU neće tražiti od Srbije da se opredeljuje između Moskve i Brisela", kaže ona.

Kada je reč o očekivanjima Beograda da bi Srbija mogla da završi pregovore o pridruživanju do 2020, Stiglmajer i Vogel imaju određene rezerve u vezi s takvim rokom.
"Proces pridruživanja je tehnički veoma komplikovan, tako da će uprkos najboljoj političkoj volji biti teško ispuniti sve kriterijume u tom roku", ukazuje Vogel, dok Stiglmajer primećuje da su se kriterijumi za učlanjenje pooštravali posle svakog kruga proširenja.

"Hrvatskoj je bilo znatno teže da uđe u EU nego Bugarskoj i Rumuniji, tako da očekujem da će tako biti i sa Srbijom”, kaže ona.


Izvor: Tanjug

Dačić: Značajna poseta Filea

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić ocenio je da je poseta evropskog komesara za proširenje Štefana Filea Beogradu u ponedeljak značajna za nastavak pregovora Srbije i EU.
Štefan File

"Ova poseta značajna je za nastavak pregovora Srbije u EU. Tri dana posle u Solunu će biti održan sastanak ministara spoljnih poslova zemalja članica EU i Zapadnog Balkana, gde će biti i evropski komesari za proširenje i enegetiku Štefan File i Ginter Etinger", rekao je Dačić za "Danas".

On je najavio da će se File u ponedeljak, osim sa njim, sastati sa šefom države Tomislavom Nikolićem, premijerom Aleksandrom Vučićem, kao i s ministrima Nikolom Selakovićem, Nebojšom Stefanovićem i Jadrankom Joksimović, predsednicom Narodne skupštine Majom Gojković i šefovima poslaničkih grupa.

Evropski komesar za proširenje Štefan File najavljujući da će u ponedeljak posetiti Beograd, rekao da je njegov dolazak nedugo posle visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton označava "naša visoka očekivanja od nove vlade".

On je istakao da očekuje da se očekuje stvaran napredak u sprovođenju političkog dogovora Beograda i Prištine, kako bi i Srbija i Kosovo shodno svojim pozicijama napredovali u procesu pridruživanja.

Na pitanje kakve će poruke doneti iz Brisela u Beograd, File je odgovorio da te poruke najpre preneti novom rukovodstvu Srbije.

On je drugi visoki evropski zvaničnik koji dolazi u prestonicu Srbije svega nekoliko dana posle formiranja nove vlade.

Visoka predstanica EU Ketrin Ešton boravila je u Beogradu 28. aprila u specijalnoj poseti kako bi državnom vrhu izrazila podršku Brisela evropskom putu Srbije i predstojećim refomama.

Preuzeto sa ...

Jože Mencinger: EU je već umorna

Iz dosadašnjih proširenja EU se vidi da će pristupanje Srbije više zavisiti od druge strane nego od vas samih.



To u intervjuu za “Blic” kaže slovenački ekonomista i nosilac liste vladajuće stranke Pozitivna Slovenija na izborima za Evropski parlament. Izbori će biti održani krajem maja, a odluka stranke koju je osnovao Zoran Janković, gradonačelnik Ljubljane, da baš Mencingera stavi na čelo liste za evroposlanike predstavlja iznenađenje s obzirom na oštre stavove koje ovaj iskusni ekonomista ponekad zauzima prema EU.

Da li ćete se zadovoljiti poslaničkim mestom u Evropskom parlamentu ili postoji mogućnost da postanete i EU komesar?

- Druga mogućnost ne postoji, a i prva je dosta nesigurna; potrebno je dobiti glasove na izborima.

Nakon Slovenije i Hrvatske, koja će od bivših jugoslovenskih republika po vama sledeća u EU?

- Ne znam, jer se radi o nepredvidljivim političkim odlukama, još manje znam o vremenu u kojem će da dođe do sledećeg proširenja EU. Sada je i EU sama dosta umorna.

Kako vidite dosadašnji put Srbije ka članstvu u Uniji?

- Koliko znam, skoro sve partije na vlasti ili blizu vlasti zauzimaju se za članstvo u EU. Ipak, putevi ulaska su različiti, a politički uslovi, kao što je demokratija ili ekonomski uslovi, kao što je sposobnost konkurisanja na tržištu, samo su naizgled dobro definisani. U stvarnosti oni podležu političkim gledištima u pojedinom trenutku.

Koliko se u ekonomskom i drugom smislu promenio život na prostoru bivše SFRJ?

- Život u Sloveniji se u proseku sigurno poboljšao, a mislim da se to u ostalim republikama nije desilo. I kod nas su mnogi nezadovoljni. Osnovna razlika između nekad i sada je da je nekadašnja sigurnost zaposlenja zamenjena nesigurnošću i da su socijalne razlike povećane.

Gde se najbolje živi?

- Sigurno u Sloveniji u kojoj smo i počeli sa standardom života dva puta višim od jugoslovenskog proseka i izbegli rat i tenzije u ostalim delovima Jugoslavije, kao i slušanje saveta koje su nam u vreme osamostaljenja davale međunarodne finansijske institucije.

Koji je najbolji način da Srbija poveća zaposlenost?

 Na ovo pitanje ne znam da odgovorim; pa i ne verujem u korisnost saveta koje daju strani “stručnjaci”, koji nedelju dana borave u luksuznom hotelu pojedine zemlje.

Opasna Evropska komisija

Plašite li se uspeha ekstremnih stranaka na majskim izborima, s obzirom na njihov jak rejting u Francuskoj, Mađarskoj, Austriji, Grčkoj... i da li su po vama po ideju Evrope opasniji oni ili briselska birokratija?

- Zašto govorite o ekstremnim strankama; koliko znam, mnoge od “ekstremnih” stranaka proglašene su kao takve jer se zalažu za drugačiju EU od sadašnje. To je negde i moj cilj. Po mom mišljenju za ideju Evrope najopasnija je upravo briselska birokratija sa Evropskom komisijom na čelu.

Preuzeto sa ...

Štefan File sa državnih vrhom o evrointegracijama

Komesar za proširenje Evropske unije Štefan File razgovaraće u Beogradu sa najvišim srpskim zvaničnicima.



File će se prvo sastati sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, a zatim je planiran susret sa predsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem.

Dačić: Poseta Filea značajna za nastavak pregovora

unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem o aktivnostima ta dva ministarstva i pripremama Srbije za pregovore za članstvo u EU, sa akcentom na Poglavlja 23 i 24.

Evropski komesar će u Skupštini Srbije razgovarati sa predsednicom parlamenta Majom Gojković i predstavnicima poslaničkih grupa.

Na kraju posete, danas posle podne File i premijer Aleksandar Vučić će održati zajedničku konferenciju za novinare.

Preuzeto sa ...

Beograd -- Štefan File kaže da Srbija ima tri prioriteta na putu ka EU - ekonomski oporavak i reforme, uvođenje vladavine prava i normalizaciju odnosa sa Prištinom.

Komesar EU za proširenje sastao se na početku zvanične posete Beogradu sa predsednikom Tomislavom Nikolićem, kome je rekao da je Srbija načinila veliki korak.

"Pre nekoliko dana obeležili smo desetogodišnjicu najvećeg proširenja EU. Evropske integracije Srbije su 2004. izgledale kao daleka budućnost a danas je to očigledna izvesnost", naglasio je File.

File je rekao da je uveren da Srbija ima sposobnost da tu mogućnost učini stvarnošću

Nikolić je istakao da je File čovek koji je za vreme svog mandata izmenio sliku o Srbiji i da je sve vreme jasno izražavao posvećenost i podršku tome da Srbija postane članica EU i da i druge povuče za sobom.

"Ne očekujem da EU na bilo koji način zaustavi ono što je Srbija postigla u evropskim integracijama. Personalna rešenja su na EU, a ispunjavanje obaveza na nama", poručio je Nikolić.

Ukazujući da je ovo ključno vreme odnosa Srbije i EU i važno poglavlje savremene istorije Srbije, evropski komesar je naglasio da je naša zemlja ostvarila impresivan napredak na putu ka EU, kao i da je ohrabrujuće videti da su građani na izborima podržali stranke koje su nedvosmisleno opredeljene za EU.

File je naveo da je i tokom sastanka sa Nikolićem naglasio da su tri ključna prioriteta u narednim mesecima poboljšanje privrednog ambijenta, vladavina prava, odnosno borba protiv korupcije i kriminala i reforma državne uprave i opredeljenje za normalizaciju odnosa sa Prištinom, kao i pomirenje u regionu.

EU je, kako je naglasio, potpuno opredeljena za podršku reformama u Srbiji i u narednom periodu povećaće tehničku i stručnu pomoć.

Predsednik Srbije je rekao da je File čovek koji je dužnost komesara za proširenje obavljao u momentu kada je Srbija stigla veoma blizu EU, da su njegovi izveštaji uticali da otpočnu pregovori, na otvaranje 14, a možda uskoro i 18 poglavlja, dodajući da je File čovek koji je izmenio sliku o Srbiji. "Rekao sam Fileu da bih, bez obzira gde ga put odnose, možda i na višu funkciju, voleo da ostane na ovoj, jer je njegova posvećenost tome da Srbija kao jedna od glavnih zemalja u regionu postane članica EU i povuče za sobom i ostale kandidate veoma jasno izražena", rekao je Nikolić.

On je naveo da je File došao u Srbiju da pruži podršku vladi i njenom programu, koji je, kako je naveo, veoma ambciozan i nepopularan za mandatara i vladu, ali čiji je cilj da se u narednih nekoliko godina Srbija oslobodi grešaka iz prošlosti, posebno toga što su građani u proteklom periodu ostali bez posla i budućnosti za generacije koje dolaze.

Nikolić je naglasio da je veoma zahvalan Fileu na svemu što je uradio i podvukao da ne očekuje da EU na bilo koji način zaustavi ono što je Srbija do sada postigla.

Predsednik je rekao da je File u razgovoru pomenuo neke godine u kojima bi voleo da Srbija postane član Unije i da je naveo da je dobro da Srbija ima cilj. Nikolić je naglasio da želi da Srbija bude u EU, a da će se to desiti kada EU proceni da je Srbija ispunila sve kriterijume. "Znam da ćemo ispunjavanjem uslova omogućiti građanima da žive u organizovanoj zemlji, zemlji vladavine prava koja će biti ravnopravna sa ostalima, a sad ne osećam da smo baš ravnopravni sa svima u Evropi", naglasio je predsednik.

Nikolić je rekao da želi da bude još takvih ljudi iz EU poput sadašnjeg komesara za proširenje koji u Srbiju dolaze neopterećeni predrasudama i bez naloga koji striktno moramo da ispunimo. "Nadam se da ovo nije poslednja poseta u mandatu, a znam da nije poslednji dobar potez koji File želi da učini da bi Srbija bila na onom mestu u EU koje zaslužuje", poručio je Nikolić.

File je drugi visoki zvaničnik Unije koji dolazi u Beograd nedelju dana nakon formiranja Vlade Srbije. Pre njega podršku reformskom kursu Vlade i evropskom putu Srbije pružila je potpredsednica Evropske komisije i šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton.

Planiran je i razgovor Štefana Filea sa ministrima pravde Nikolom Selakovićem i unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem o aktivnostima ta dva ministarstva i pripremama Srbije za pregovore za članstvo u EU, sa akcentom na Poglavlja 23 i 24.

File će se tokom dana sastati i sa premijerom Aleksandrom Vučićem, šefom diplomatije Ivicom Dačićem, predsednicom parlamenta Majom Gojković, razgovaraće sa ministrima pravde i unutrašnjih poslova, Nikolom Selakovićem i Nebojšom Stefanovićem, i šefovim poslaničkih grupa u Skupštini.

Na kraju posete, danas posle podne File i premijer Aleksandar Vučić će održati zajedničku konferenciju za novinare.

Izvor: B92