Srbija sve starija
i sve manje rađa
- Brojke kažu da je Srbija, za kratko vreme, zauzela drugo mesto po starosti stanovništva - odmah iza Japana
- U državnim klinikama godišnje 220.000 abortusa, u privatnim ordinacijama tačan broj krije neprijavljen porez

BEOGRAD - U procepu između dve krajnosti - zgražavanja religije i podrške feminizma, majčinskog instinkta i tranzicijskog siromaštva, savremene žene u Srbiji trude se da abortus bude njihova intimna odluka. Odluka koju sve češće donose same.

Za razliku od Evrope koja odavno ne rađa, statistika kaže da je Srbija, za kratko vreme, zauzela drugo mesto po starosti stanovništva - odmah iza Japana. Neslavnu poziciju mnogi vide kao posledicu stanja u bivšoj SFRJ koja je zauzimala drugo mesto po broju namernih prekida trudnoće u odnosu na broj stanovnika. Prvim mestom tada se "dičio" bivši SSSR, u kome je svake godine na "čišćenje", prema zvaničnim bolničkim podacima, išlo sedam-osam miliona žena. Ni posle raspada velike Jugoslavije, situacija u Srbiji nije popravljena, pa se u državnim klinikama godišnje zabeleži oko 220.000 abortusa, u privatnim ordinacijama tačan broj krije neprijavljen porez.

Korak po korak i prosečna srpska porodica se neumitno primakla evropskoj - čine je dve babe, dvojica deda, dva roditelja i jedan naslednik. A i on se rađa sve kasnije. Statistika kaže da svaka deseta majka rodi prvo dete tek posle 35. godine.

Majke u Srbiji u proseku imaju 27 godina, a u Vojvodini čak 30. Još dramatičnija je činjenica da svaka šesta obrazovana, zaposlena i bolje situirana žena uopšte ne planira trudnoću, a ostale se pravdaju školovanjem, karijerom, čekanjem na zaposlenje i stan... To je slika primenjiva svugde u svetu jer je nerađanje poprimilo oblik epidemije - s kojom se svaka država bori onako kako zna i ume.
   
      

Seminariza đake

Zdravstvena zaštita učenika u školama obuhvaćena je predmetima i radom razrednog starešine, a u programe su uključeni domovi zdravlja.
Za učenike sedmog i osmog razreda osnovne škole, kao i za srednjoškolce seksualno vaspitanje obuhvaćeno je na časovima biologije. Od sledeće školske godine za ovaj uzrast uvodimo dodatne akcije u saradnji sa Ministarsvom zdravlja. Biće organizovane tribine, radionice i seminari na kojima će đaci učiti o zaštiti od neželjene trudnoće i polno prenosivih bolesti, kaže Vesna Fila, pomoćnik ministra prosvete i sporta.
M. J.
      
      
      
   
   
      

U Vojvodini 40.000 kiretaža godišnje

Sve opštine u Vojvodini, sem Novog Sada i Beočina, spadaju u grupu s niskim, a čak 77 odsto sa negativnim prirodnim priraštajem, što znači da više ljudi umre nego što se rodi.
Vojvodina je nisko natalitetno područje još od početka 20. veka. U opštoj trci za boljim standardom, svaka peta žena ne želi da poveća porodicu, a kao glavni razlog za ovakvu odluku navodi lošu materijalnu situaciju, angažovanje na poslu i strah od nezaposlenosti. Podaci kazuju da se u Vojvodini godišnje namerno prekine više od 40.000 trudnoća, a rodi se samo oko 20.000 beba.
      
      
      
   

Reč abortus potiče od latinskog glagola abortare što u prevodu znači izvršiti abprtus, pobaciti, ne doneti plod (fetus). Ima li zametak pravo na život - pitanje je oko kojeg već dugo lome koplja religija i feministički pokreti. Dok sveštenstvo širom planete tvrdi da je začeće "sveta tajna" i da plod ima odraz lika Božjeg, ženski pokreti smatraju da ljudski zametak do 12. nedelje nije "beba" i da je odluka o njegovom uklanjanju postulat demokratskog društva.

- Crkva ima razumevanja za siromašne ljude i prihvata pojam "planiranje porodice". Ali nikad neće ublažiti ili ukinuti svoj stav o abortusu, jer se na njega odlučuju samo primitivni ljudi. Danas bar postoji kulturan način da se izbegne greh i 1.001 zaštita od trudnoće, podseća otac Nikola Jović, starešina crkve Svetog Marka, uz opasku da naši balkanski muškarci o kontracepciji, uglavnom, ne razmišljaju.

Strah od "bele kuge" u Srbiji pokrenuo je i mnoge organizacije koje, budući bez para za samostalne fondove, pritiskaju državu da menja ignorantski odnos prema rađanju dece. Udruženje građana "Opstanak", koje su osnovali profesori Pravnog fakulteta, književnici i intelektualci početkom 2003. godine, uveliko skuplja potpise namenjene zakonu o obnavljanju stanovništva i zaštiti dece, smatrajući da u Srbiju treba uvesti neku vrstu vanrednog stanja, kao kod elementarnih nepogoda.

- Treba hitno narodu staviti pod nos, umesto geografske, demografsku kartu da bi se upoznao sa svojom sudbinom: uskoro ćemo ostati bez potomstva i to će biti kraj. Zvanična statistika nije odraz realnog stanja, nezvanične procene su mnogo gore i kažu da u Srbiji godišnje ima čak 350.000 nasilnih prekida trudnoće, tvrdi predsednik ovog Udruženja profesor Pravnog fakulteta i književnik dr Marko Mladenović.

Razlog velikog broja kiretaža pojedini vide u niskoj ceni abortusa koji u državnim klinikama košta oko 50, a u privatnim ordinacijama od 150 do 200 evra, i nedostatku zakonske regulative koja bi ženama pružala veću sigurnost u gajenju potomstva. Neki od predloga za povećanje nataliteta idu od isplate doživotne plate svim ženama koje rode treće dete i ukidanja poreza na proizvode namenjene deci. Da bi povećala natalitet, Hrvatska je donela zakon o doživotnoj plati za žene koje rode četvrto dete, ali zbog nedostatka para u budžetu većinu ovakvih "zarada" žene nisu nikad videle.
   
      

Svakog minuta u svetu se ubije 100 dece

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu se svake godine obavi oko 55 miliona namernih abortusa, što znači da se svakog minuta ubije u proseku oko stotinu dece. Broj abortusa u zemljama Latinske Amerike dostiže tri miliona godišnje, a u porastu je i u Španiji i Portugaliji, katoličkim zemljama gde se nastava o sredstvima protiv začeća u školama smatra bogohuljenjem. Prema proračunima statističara, Evropa će do 2100. pasti na 255 miliona stanovnika, upola manje nego danas. To znači da će se i udeo Evropljana u svetskoj populaciji, koji je bio osam odsto, prepoloviti. Broj razvoda u Evropi za 40 godina porastao je sa 125.000 na 600.000, dok se broj abortusa učetvorostručio.
      
      
      
   

Zabrana legalanog abortusa, ipak, ima više protivnika, nego pristalica. Mnogi upozoravaju da ženi ovo pravo ne bi trebalo da bude oduzeto, jer su iskustva drugih država pokazala da se broj novorođenčadi povećao samo prve i druge godine posle zabrane, da bi odmah počele da bujaju ordinacije za ilegalne abortuse. Ilegalni abortusi uvek donose više štete, nego legalni, a "baba i vreteno" i danas imaju posla na ovim prostorima.

- U unutrašnjosti Srbije još se dešavaju slučajevi da trudnica popije fosfor nastrugan sa šibica ili da skoči sa visine. Neke dođu sa biljkom koju su natrpale sve do grlića materice, koja, po preporuci vračare, sigurno izaziva pobačaj, priča jedan od beogradskih ginekologa koji je dugo radio u provinciji.

Ni mogućnost za "prigovor savesti" koju su dobili lekari u Hrvatskoj nije doprinela smanjenju broja abortusa. Hrvatska se sve češće suočava sa ilegalnim pobačajima u privatnim ordinacijama, gde, naravno, rade oni isti doktori koji za državnu platu ne žele da opterećuju savest. Žene koje odluče da prekinu trudnoću suočavaju se u bolnicama sa ideološkim i verskim porukama, čak i pesničkim ostvarenjima glavnih sestara i babica na prijemnim odeljenjima koje ženu pozivaju na odgovornost zbog ubistva.

- Istovremeno, u tim ordinacijama nedostaje informacija o kontracepciji, menopauzi, polno prenosivim bolestima... Posledica je toga veliki broj ilegalnih, odnosno neprijavljenih pobačaja koji ženama ugrožavaju zdravlje i plodnost, te ih izlažu neprimerenom poniženju i enormnim troškovima - upozorila je tamošnja Ženska mreža.

Abortus je u Hrvatskoj bio prva usluga koja je u susedstvu prestala da bude besplatna i pretvorila se u medicinsku uslugu koja se naplaćuje po ekonomskoj ceni, odnosno oko 350 evra - što je prosečna mesečna plata tamošnjih žena.

Ovakvo (pesničko i moralizatorsko) mešanje države u odluku žene o prekidu trudnoće mnoge feministkinje su nazvale - čistim populacijskim svodništvom. Abortus, po njihovom mišljenju, nije ništa drugo do obična operacija poput odstranjivanja slepog creva. Čim prestane dejstvo anestezije, ideš kući, da gradiš karijeru. One koje su, pak, izabrale ovakvo rešenje problema, uglavnom pričaju suprotno.

- Bez obzira na sve operacije koje sam imala, bolnice u kojima sam bila, abortus u podrumu jedne naše klinike bilo je najodvratnije što sam proživela. Struganje i čišćenje materice ja sam prošla uz plač i istovremeno vrištanje - i pored anestezije, kratko kaže o svom iskustvu jedna Beograđanka.
   
      

Na Studentskoj poliklinici abortus dnevno

Polemika među lekarima i sveštenstvom o tome da li fetus oseća bol prilikom kiretaže još nije završena. Pojedinci tvrde da su eksperimentalno dokazane složene i ciljne reakcije ploda prema sredini koja ga okružuje. Drugi lekari ih osporavaju, tvrdeći da formiranje nervnog spoja i nervnog sistema potrebnih za osećaj bola traje do sedmog-osmog meseca trudnoće. Tek nakon 30. do 32. sedmice trudnoće (a abortus je zabranjen posle 24. nedelje) moždani talasi pokazuju buđenje svesti kad se na nerođenu bebu implementira pritisak.
Domaći lekari nerado govore o ovoj temi i kažu da nisu srećni kad rade abortus, ali su ipak svesni da je bolje da to urade oni nego neka baba.
- U beogradskoj Studentskoj poliklinici nedeljno se uradi pet do sedam prekida trudnoće. Uglavnom su to devojke od 17 ili 18 godina koje retko odlučuju da odustanu od kiretaže i zadrže trudnoću. Nažalost, mlade devojke u Srbiji su i dalje dosta neobaveštene, pa umesto kontracepcije radije računaju neplodne dane i uzdaju se u partnerovo uzdržavanje - priča dr Slobodan Obradović, ginekolog na ovoj klinici. On je čak imao slučaj device koja je ostala u drugom stanju. Pre kiretaže, morao je da je defloriše. Zato upozorava devojke da mogu ostati trudne, čak i ukoliko ne dođe do potpunog seksualnog odnosa.
G. Tadić
      
      
      
   
Tanja Kaluđerović

zalosno

tuzno...