Srbija prva u Evropi po broju izbeglica
Autor: Tanjug, Beta | 20.06.2008 - 16:24

Srbija je po broju izbeglica prva zemlja u Evropi i 13. u svetu, konstatovano je u izveštaju Američkog komiteta za izbeglice i imigrante koji je danas predstavljen u Beogradu povodom Svetskog dana izbeglica.

U Srbiji trenutno ima oko 100.000 izbeglica i još 206.000 raseljenih osoba, a sa interno raseljenima na Kosovu i Metohiji ukupan broj prognanih koji su morali da napuste ognjišta iznosi blizu 330.000. Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) zato je ove godine Srbiju svrstao među pet zemalja "dugotrajne izbegličke krize" i odlučio da joj pruži dodatnu pomoć, izjavio je na promociji izveštaja šef Odeljenja za pravnu zaštitu UNHCR-a u Beogradu Džon Endrju Jang. Prema standardima UNHCR-a, smatra se da jedna zemlja ima izbegličku krizu ukoliko u njoj živi najmanje 25.000 izbeglica i to pet i više godina, a preostale izbeglice u Srbiji žive 10 i više godina u veoma teškim uslovima. Jang je podsetio da je u Srbiji 1996. godine bilo 550.000 izbeglica iz Hrvatske i BiH, istakavši da je njihov broj smanjen na 97.700, zahvaljujući najviše procesu naturalizacije, a mnogo manje povratku u zemlje domicila i preseljenju u treće zemlje. On je podsetio da je u BiH na zadovoljavajući način rešen problem povraćaja imovine i stanarskih prava, dok ostaje da se ova pitanja i problem konvalidacije radnog staža reše u Hrvatskoj. Jang je najavio da će zato UNHCR ponovo da osnaži sprovođenje Sarajevske deklaracije koju su prihvatile zemlje regiona, kako bi se izbeglički dosije "zatvorio" na osnovu slobodne volje izbeglica. On je upozorio da nerešeno pitanje stanarskih prava u Hrvatskoj, ekonomski problemi u Srbiji i diskriminacija pripadnika manjina u Hrvatskoj i BiH mogu da otežaju ili učine neodrživim proces povratka. U posebno teškom položaju su, kako je ukazao, samohrani roditelji, deca, stari i bolesni, a sve manja humanitarna pomoć i zatvaranje kolektivnih centara veliki su životni izazov upravo za najranjivije.

Prema izveštaju američkog komiteta, koji pokriva 60 zemalja u svetu, na listi "najgorih mesta i zemalja za izbeglice" pored Kine, Kenije, Tajlanda, Bangladeša i Sudana, nalaze se i evropske zemlje. Reč je o mestima ozloglašenim zbog lošeg postupanja sa izbeglicama i kršenju njihovih prava garantovanih međunarodnim konvencijama, rekao je Danilo Rakić iz Grupe "484". Bogate evropske zemlje poslednjih godina uvode zakonska i proceduralna ograničenja koja otežavaju mogućnost regulisanja izbegličkog statusa i nose opasnost vraćanja azilanata na teritoriju gde bi njihovi životi mogli da budu ugroženi, objasnio je on. Cilj je da se kontrolišu tokovi migracije, a izbeglice i azilanti zadrže što dalje od zemalja Evrope, rekao je on i dodao da zbog toga EU od zemalja kandidata traži da usvoje iste procedure i propise.

Srbija je u sklopu priprema za evropske integracije usvojila Zakon o azilu koji je stupio na snagu 1. aprila ove godine i u koji su ugrađena brojna restriktivna ograničenja iz zakonodavstva EU. Do usvajanja ovog zakona, azilanti koji su preko Srbije pokušavali da emigriraju u treće zemlje, hapšeni su i kažnjavani zbog ilegalnog prelaska granice, a tokom azila su im bila uskraćena neka prava. Posle usvajanja zakona, otvorena je kancelarija za azilante koja odlučuje da li ima uslova da im se prizna izbeglički status, a u tom slučaju čeka ih preseljenje u treće zemlje, naveo je Rakić.

Pre usvajanja zakona, utvrđivanjem izbegličkog statusa za ljude izvan prostora bivše Jugoslavije bavio se UNHCR kome su 2007. podneta 64 zahteva, a najviše je ljudi koji traže azil iz Iraka, Gruzije i Etiopije. Izbeglički status dobilo je 17 osoba, među kojima je 16 Iračana i jedan Kubanac. Tri zahteva su odbijena, dok su ostali slučajevi u proceduri ili su okončani tako što su se ljudi vratili u domovinu ili otišli u treće zemlje.

Ljajić: Državljanstvo ne rešava probleme izbeglica
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić rekao je danas da se, bez obzira na proces integracije izbeglih i raseljenih u Srbiji, oni još suočavaju sa problemima siromaštva i nezaposlenosti.
"Činjenica da je neko dobio ličnu kartu i državljanstvo Srbije ne znači da je rešen njegov izbeglički problem", kazao je Ljajić na konferenciji "Kako uraditi više: izbeglice i raseljena lica u procesima smanjenja siromaštva", koja je povodom Svetskog dana izbeglica održana u beogradskom Medija centru.
Ministar rada i socijalne politike istakao je da je 60 odsto izbeglica i raseljenika nezaposleno, a 45 odsto živi u iznajmljenim stanovima.
On je podsetio da je početkom 1990-ih godina u Srbiji bilo registrovano oko 750.000 hiljada izbeglica, a danas oko 100.000. Interno raseljenih sa Kosova i Mehohije ima više od 200.000 hiljada.
"U Srbiji je bilo oko 700 kolektivnih izbegličkih centara, danas ih je 77 što i dalje predstavlja veliki problem za našu zemlju", kazao je Ljaijić i dodao da "izbeglički dosije" u Srbiji neće uskoro biti zatvoren.
Direktor Republičkog komesarijata za izbeglice Dragiša Dabetić istakao je da je obaveza Srbije da nastavi proces integracije izbeglica, a za to je potrebno mnogo novca.
"Za proces integracije izbeglica potrebna su značajna budžetska sredstva, ali i donacije i podrška međunarodne zajednice", rekao je Dabetić.
Predstavnik UNHCR-a u Srbiji Lenart Kocalainen naveo je da pored siromaštva i nezaposlenosti velike probleme za izbeglice i raseljenike predstavljaju nizak nivo obrazovanja i neadekvatna medicinska zaštita.
"Srbija bi u naredne dve do tri godine trebalo da iskoristi podršku međunarodne zajednice i zatvori izbegličko poglavlje", izjavio je on i dodao da će to biti jedan od važnijih zadataka nove vlade.
Šef misije OEBS-a u Srbiji Hans Ola Urstad rekao je da Srbija probleme izbeglica treba da rešava uz saradnju svih ministarstva, civilnog sektora i međunarodnih institucija.
"U rešavanju izbegličkih problema i ostvarenju nihovih prava moramo biti brzi i efikasni, pošto ti ljudi više nemaju vremen za čekanje", poručio je Hans Ola Urstad.

Blic

Kad smo okruzeni masinama za proizodnju izbjeglica...

U Srpskoj trenutno više od 75 000 izbjeglica i raseljenih lica

BANJALUKA, 19. JUNA (SRNA) - U Republici Srpskoj /RS/ trenutno boravi 66 863 lica sa statusom raseljenih lica i 9 008 izbjeglica, uglavnom iz Hrvatske, ali je njihov status nedefinisan budući da su većina državljani RS i BiH, saopšteno je danas iz Ministarstva za izbjeglice i raseljena lica u Vladi RS povodom 20. juna, Svjetskog dana izbjeglica.

"U RS poseban problem predstavlja ostvarivanje statusnih, imovinskih prava i prava iz radnog odnosa izbjeglica iz Hrvatske", stoji u saopštenju.

U RS ima 5 230 porodica korisnika alternativnog smještaja, od čega su 644 porodice u kolektivnim vidovima stanovanja gdje su uslovi stanovanja na vrlo niskom nivou.

U saopštenju se navodi da su Vlada RS i Ministarstvo za izbjeglice i raseljena lica čvrsto opredijeljeni da do kraja tekuće godine na adekvatan način riješe sve korisnike kolektivnih vidova stanovanja", dodaje se u saopštenju.

Kao posljedica tragičnih sukoba u BiH, svoje prijeratne domove napustilo je oko 2,2 miliona lica što je činilo više od polovine predratnog domicilnog stanovništva. Od toga 1,2 miliona ljudi napustilo je BiH, a oko milion lica bilo je raseljeno unutar RS i Federacije BiH.

RS i BiH u cjelini napravili su znatne rezultate u provođenju imovinskih zakona jer je oko 222.000 ili 99,5 odsto zahtjeva za povrat imovine i stanarskih prava riješeno, od čega je 145.000 riješila RS.

"Uspješnu implementaciju imovinskih zakona ne možemo poistovjetiti sa implementacijom Aneksa 7. Dejtonskog mirovnog sporazuma gdje je, nažalost, još mnogo zadataka na polju rješavanja svih problema raseljenih lica, povratnika i izbjeglica, kako u procesu obnove, rekonstrukcije, održivog povratka tako i u procesu rješavanja statusnih pitanja", navodi se u saopštenju.

Prema podacima UN, u svijetu je oko 60 miliona ljudi koji su iz različitih razloga izbjegli iz svojih domova, a njihove su porodice razdvojene, unesrećene, često bez elementarnih uslova za život i najčešće bez vizije svoje budućnosti.

RTRS

Imacemo mi problem a sa iozbeglicama jos vise kada se KIM bude do kraja povampirila-mislim na siptare i njihove zastitnike-SAD.
Jer odlazeci Dzordz Bus  trazi od Kongresa SAD da se posalje americka vojna misija sa nekih par hiljada vojnika da se pomogne 'Bespomocnom" albanskom stanovnistvu.
kakva ironija.
Onda ce i ono malo srvba biti isterano sa Kosova umesto da smo uzeli ono sto smo teritorijalno mogli-sever Kosova i kraj.
Ne treba vise da se  zavaravamo da ce Kosovo ikada vise biti Srpsko ali deo moze biti i ako se to ne uradi veoma brzo izgubicemo i to.

Уопште ме не чуди,с обзиром на то какву смо влас имали 90тих и у ком смеру је била оријентисана Србија!

I onda da sud u Hagu u slučaju HR protiv Srbije donese drugu presudu.

Mrš bagro zapadna!

Nje milosevic kriv sto je proterano toliko srba pa posle potpisivanja mira i kad se JNA povukla ovi su napravili operaciju i proterali preko 200 000 srba i to pred UN, dali ti znas o cemu pricas?

Nije Sloba kriv , mi smo govna!

Sloba je zvanično odgovoran za izbjeglice i za Sarajeva , jer je potpisao predaju Sarajevamuslimanima, a to je vidio čitav svijet.