Тужилаштво трибунала против Bојислава Шешеља

Међународни кривични суд за бившу југославију

случај бр. Ит

оптужница

тужилаштво међународног кривичног трубунала за бившу југославију, сходно њиховој надлежности по члану 18 статута међународног кривичног трибунала за бившу југославију ("статут трибунала"), оптужује:

војислава шешеља

за злочине против човечности и кршење обичаја и права ратовања, како је наведено испод:

оптужени

војислав шешељ, син николе шешеља, рођен 11. Октобра 1954. У сарајеву, република босна и херцеговина. Дипломирао на правном факултету сарајевског универзитета и поседује магистарску и докторску диплому редом 1976, 1978 и 1979. Од 1981. До 1984. Радио је као асистент професора предавајући на политичким наукама на сарајевском универзитету.

премда је у почетку био комуниста, касније је постао критичан према комунистичком режиму у бившој југославији, и у раним 80. је развио блиске односе са групом српских националиста. Године 1984. Је био осуђен за «антиреволуционарне активности» и осуђен ја на осам година затвора. Скраћивањем казне по налогу врховног суда сфрј, био је пуштен на слободу 1986. Године.

после изласка из затвора, војислав шешељ се настанио у београду и наставио да буде ангажован у оквиру националистичке политике. Године 1989. Је отпутовао у сад и тамо се срео са председавајућим «покрета четника у слободном свету», момчилом ђујићем, који је на 600-ту годишњицу битке на косову – 28. Јуна 1989. – прогласио шешеља за четничког војводу, што значи лидера. Након овог сусрета, војислав шешељ је путовао по сад, канади, аустралији и западној европи скупљајући фондове за подршку његовим националистишким активностима. Дана 23. Јануара 1990. Војислав шешељ је постао вођа српског слободарског покрета и 14. Марта 1990. Године, склопио је савез са вуком драшковићем, још једним српксим националистом, и покренуо странку «српски покрет обнове». (спо).

у јуну 1990. Године војисалв шешељ је основао «странку српског препорода» касније преимонавано у «српски четнички покрет». На изборима у децембру 1990. Године, његова странка је добила скоро 100. 000 гласова. Убрзо након тога, власти сфрј су забраниле «српски четнички покрет». Дана 23. Фебруара 1991. Војислав шешељ је постављен за председника новоосноване «српске радикалне странке» (срс). У јуну 1991. Је изабран за посланика скупштине републике србије. У скоро свакодневним обраћањима и изборним кампањама, он је позивао на уједињење срба и на рат против «српских историјских противника», наиме хрвата, муслимана и албанаца у оквиру територија бивше југославије. Додатне битне историјске и политичке чињенице су написане у анеxу 1 ове оптужнице.

лична кривична одговорност

члан 7(1) статута трибунала

војислав шешељ је лично кривично одговоран за злочине који се односе на члан 3 и 5 статута трибунала, који су описани у оптужници, а које је планирао, наредио, подстицао, починио или у чијем планирању, припреми или извршењу помагао или допринео. Коришћењем речи «починио» у овој оптужници тужитељ нема намеру да сугерише да је оптужени физички починио све злочине за које је лично оптужен. «починио» који се користи у овој оптужници укључује учествовање војислава шешеља у удружењима ради криминалне активности. Коришћењем речи «подстицање», тужба терети оптуженог војислава шешеља да је својим говорима, комуникацијом (излагањима), делима и/или пропустима допринео при одлучивању починилаца да почине наведене злочине.

војислав шешеље је учествовао у удружењима које су вршиле криминална дела. Сврха ових удружења је трајно насилно исељавање, што је извршење злочина и повреда чланова 3 и 5 статута трибунала, над већинском хрватском, муслиманском и другом несрпском популацијом са отприлике 1/3 територије републике хрватске и великог дела босне и херцеговине, и са делова војводине, у републици србији, да би се ова подручја направила да буду део нове српско доминирајуће државе. С обзиром на хрватску, регије које су биле укључене су од стране српских власти биле познате као «сао крајина», «сао западна славонија» и «сао славонија, барања и западни срем» (после 19. Децембра 1991. Године, «сао крајина» постаје позната као «република српска крајина»; 26. Фебруара 1992. «сао западна славонија» и «сао славонија, барања и западни срем» су се ујединиле са «републиком српском крајином»), као и «дубровачка република». С обзиром на босну и херцеговину, укључене регије су биле босански шамац и зворник. . .

[Edit by vlado85: Zabranjeno pisanje ALL CAPS pravilnikom Politickog ~ Geopolitickog foruma. Koristite bold ako zelite nesto naglasiti!]