ŠLJIVA JE NEISKORIŠĆENO BLAGO SRBIJE

OSEČINA , 31. avgusta (Tanjug) - U prošloj godini Srbija je po proizvodnji šljiva zauzela drugo mesto u Evropi i četvrto u svetu, rečeno je na današnjem savetovanju posvećenom ovom voću, održanom u Osečini u okviru manifestacije "Blago Srbije".

Uprkos tome, kako su ukazali stručnjaci za probleme voćarstva, berzanskog tržišta i standarda u proizvodnji, udeo izvoza šljive i prerađevina od nje u ukupnoj vrednosti izvoza svih poljoprivrednih proizvoda manji je od jedan odsto.

Udeo šljive u ukupnom izvozu svežeg voća je manji čak od deset odsto, rečeno je.

Rešenje za efikasniju proizvodnju i prodaju šljive je u razvijanju svih formi udruženog nastupa, odnosno sve vrste podsticaja preduzetništva u poljoprivredi, ocenjeno je na skupu.

Upozoreno je, međutim, da bez stimulativne podrške kroz subvencije i podizanje novih zasada, uvođenja standarda kvaliteta i HASAP sistema, nema ni proizvodnje, ni izvoza sljive.

Potrebno je formirati i brend šljive, a za to se moraju koristiti sajmovi, aukcije, produktne berze, predstavljanje na internetu...

Na savetovanju je bilo reči i o sortama šljiva pa je ocenjeno da se još uvek pretežno gaje stare autohtone sorte ograničenih upotrebljivih vrednosti - crvena ranka, dženerika, crnošljiva, a u manjoj meri i novije - čačanske sorte. Da bismo bili konkurentni na svetskom tržištu potrebno je daleko veća zastupljenost sorti za određene namene, zaključeno je na savetovanju.

Kremasko prorocanstvo kaze;
Srba ce ostai da mogu stati  pod jednu sljivu ;

Izgleda da su se nasi privrednici i politicari odavno pomirili sa tim prorocanstvom a nista ne rade na onom od cega je Srbija zivela i po cemu je bila poznata-po slivama i svinjama hranjenim zirom.
Suva sljiva je bila zlato i na dvorovima prava poslastica a Srpski trgovci svinjama su bili medju najjacima.
Svinja nema, uvozimo ih i ne pridajemo paznju njihovom uzgoju, asa sljivama se jos uvek batrgamo ali ostaju pojedinacni slucajevi proizvodjaca.
Kda brendiramo sljivovicu a ne neko drugi da je brendira a nema blage veze sa rakijom sljivovocim onda cemo i ostalo od sljiva pa i samu sljivu i Srpsker sorte sljive brendirati.

Sljiva vise nije dovoljno trazena na trzistu, da bi mogli da izvozimo u znacajnim kolicinama, naravno da moze bolje ali ne mnogo bolje!

A sto se svinja tice, razlog tome je da seljaku kod nas ne mozes da objasnis da postoje ljudi koji zavrsavaju fakultete na kojima sticu znanje o tome kako poboljsati poljoprivrednu proizvodnju! Seljaku kad to probas da dokazes, dobijes odgovor: "Ti ce me ucis, pa ja ceo zivot zivim na selo, i od njega zivim, i moja familija generacijama gaji stoku, a ti ces sas neki fakultet da mi pa kazes da ja nesto radim naopako, ti koji prase u zivot nisi vido"! Drugi razlog je pretovljena stoka, tj. postoji tacna mera kvaliteta prema odnosu mesa i masti kod stoke, sto seljacima naravno opet nije bitno! Treci razlog je sto su seljacima sve sorte iste! Nije bitno prase je prase, e pa neije bas tako! U nasim seoskim krajevima se uglavnom gaje mesane rase, koje ne vrede ni dve banke, a to seljaku ne mozes da objasnis!

Dakle postoji resenje! Edukacija seoskog stanovnistva! Ali s obzirom na njihovo trenutno raspolozenje, to je moguce jedino bicem!

samo pazi da ne ti ne dobijes bicem ili mozda cak necim gorim...tim ljudima na selu je pun k...c takvih pametnjakovica kao sto si ti

Pa zato im i ne ide, i zato i gladuju! 

Nisam rekao da sam strucnjak, vec da postoje ljudi koji poznaju pravila trzisne utakmice, i savremene sisteme poljoprivredne proizvodnje koji su neophodni za opstanak jednog proizvodjaca! Dakle postoje strucnjaci koji nisu prihvaceni od strane seoskog stanovnistva, a koji mogu prilicno da pomognu!

U principu to je to! Srpsko selo je specificno...

То је тај рад на откривању суштине српског проблема 


Поздрав

Обзиром да су студенти факултета на којима се учи о свему што је везано за пољоприведу и сл. у великој већини ''деца'' са села, значи да лупаш глупости. Чак има на Б92 емисија у којој се сељаци информишу о свему и свачему, па онда на локалу разноразни институти, заводи, удружења итд ... Проблем је само што сељаци немају средства за механизацију и уопште модернизацију, држава их израбљује деценијама и преко њихових леђа обезбеђује стандард, и проблем је још, не познавање, то јест' неискуство у извозу, које је разумљиво, обзиром да смо били комунистичка земља, а да смо у скорије време били под блокадом.

Prestani da gledas televiziju i idi malo na selo! Da vidis kakav odnos ima vecina prema obrazovanima, koji imaju znanje da im pomognu! Ko ti kaze da vecinu studenata na poljoprivrednim fakultetima cine deca sa sela, prosetaj malo pa ih pitaj odakle su! A sto se tice nepostovanja standarda trzista vidim nemas sta da kazes! Znaci slazes se!

Pitanje: Koliko kosta mehanizacija za uzgoj zdrave rasne stoke? Kad saznas odgovor i vidis da to i nije tako nepristupacno, shvatices da su seljaci zadrti, misle da su najpametniji i nemaju sluha za to da se standardi u svetu menjaju!

jesi li ti seljak?

pervertido,
evo ti jedan primerak!
 
ti ili lose zakljucujes, ili nikad nisi bio na selu, ili nikad nisi bio na poljoprivrednom faxu.

jbt. nisam ni procitao post, a isto mu odgovorio.
to je sustina.


pa jbt, ja sam iz vojvodine, imam dosta drugova na selu, skoro svu rodbinu i veoma sam upucen u to sto govorite.
dakle, glupost je to da je seljak spreman za promene.
to je notorna glupost i jedino od poljoprivrede imaju koristi kombinati, vece zadruge i sl u kojima rade ljudi iz grada, generalni je najcesce menadzer ili ima Visoku strucnu spremu.

ko kaze da je suprotno ,nije u pravu.

Nije u pitanju samo mehanizacija za uzgoj stoke. Bitna je infrastruktura i oprema. Zavisi šta seljak hoće da radi, dali da drži krave muzare, tovi bikove, svinje prasad? Objekti sa opremom koštaju puno.

Ali ne kostaju nedostizno mnogo! Evo npr. otac moje devojke! Covek dipl.ing. masinstva, rodjen u Cacku, zavrsio fax u Kragujevcu i radio u prokletoj Zastavi! I sta je resio? Dao otkaz u Zastavi, otisao na porodicno imanje na selo i poceo sa odgojem krava muzilja i rasnih bikova! To nije skupo zapoceti jer se od mlekare dobija stelna junica koja se otplacuje prvim potomkom, da ne zalazim u detalje! Veruj mi covek dobro zaradjuje, i komsije ga ne podnose jer on "bednik", slusa obrazovane strucnjake za poljoprivredu, placa redovno veterinara, ne zakida mlekari na kvalitetu, siri posao, poceo i odgoj prasadi, i uskoro ce poceti uzgoj duvana! Dakle ko malo misli i ko je spreman celog zivota da uci taj moze i da uspe! Kao i u svakom drugom poslu!

Ono sto nasem seljaku ne mozes da objasnis da ne moze od "dve pretovljene svinje"(ne mislim bukvalno dve) da izdrzava porodicu cele godine, da nije posisao sva znanja sveta, vec da celog zivota mora da uci, da postoje ljudi koji neke stvari znaju bolje, i da postoje "pravila" koja mora da postuje a ne da radi kako mu se zeli! Poljoprivredni krediti nisu strasni kao ostali! Jednostavno se na odredjenom broju primera pokazalo da su isplativi, ako su ispravno upotrebljeni!

Eh da setih se jos jednog ozbiljnog problema! Ono "da komsiji crkne krava"! Umesto da se zajedniicki dogovore oko troskova proizvodnje kako bi ih smanjili, seljani gospoda se posvadjaju oko toga da li ce jedan dati 10din manje ili vise od nekog drugog! Da ne pricam o onom cuvenom da jedva cekaju da komsija ode za vikend na neku svadbu, slavu ili sta vec, da mu ulete na imanje i oberu vocnjak, maznu prase ili dva, neko jagnje, jare, balu sena itd! U mnogome bi moglo da im krene na bolje bar kada bi ovo resili!



PS. Kraljevicu! Pozz 

Ima i drugačijih seljaka.

Evo primera iz Vojvodine, gde je Imlek angažovao stručnjake iz Holandije koji su radili na edukaciji farmera + Imlek im je kreditirao kupovinu nove opreme za ambare i mužu krava kako bi mleko što čistije i ispravnije stiglo u mlekaru.

Tako su prve farme u Srbiji zahvaljujući edukaciji i kreditima dobile HCCP standard (neophodan za plasiranje proizvoda u Evropsku uniju), a Imlek može da izvozi svoje proizvode u celu Evropu.

Ono što uvek nedostaje jeste i da država odnosno ministarstvo poljoprivrede aktivnije pomogne farmerima da unaprede svoje farme, modernizuju opremu i edukuju se na adekvatan način.

Ti ljudi su za svaku pohvalu naravno! Ali jos uvek je malo njih spremno na promene!

Na kakvim si drogama kada ovako lupas i prosipas ovakve gluposti?????????????????
Mnogo je vise seljak edukovan no sto ti mislis. Sidji na selo, idi tamo malo da zivis a ne da prosipas ovakve gluposti po forumu.
Promenilo se nogo toga kod naseg seljaka- ali ja ne bih coveka koji zivi na selu tek tako nazvao seljakom - seljak je onaj ko se neotesano ponasa pa makar ziveo u velegradu.
Ali ajde da prihvatim tvoju konstataciju - seljak- da bi lakse shvatio.
Sljibva ima mnogo, nas domaca je izuzetna. "Strucnjaci" koji su pohrlili po americke i ostale sorte zahebase nase sljivike sa raznoraznim bolsetima pa su propadale nase autohtone sorte sljive koje su najbolje za domaci ljutu, za susenje i dzem.
Stenlejka je malo otpornija od Pozegace ali nije jkvalitetna za rakiju i susenja   kao Pozegaca i CAcanka( Srpske sorte).
Ona je dobra za industrijsku proizvodnju dzemova i slicne kompote i za jelo odmah - onako velika pa socna  a u stvari ,...
Sto se tice svinjarstva tu je unistena domaca proizvodnja koja je pocela da se razvija sa savremenim sortama - msenim i otpornijim za bolesti , sa manje masti sa vise prasica u leglu prasenja krmace i ,..
Ali strategija drzave je bila da je bolje i uvoziti iz MAdjarske i ko zna sve odakle a ne podrzati Srpskog seljaka i njegovu proizvodnju- ne samo svinja  vec i stoke uopste i mleka.
Nas seljak mnogo vise prati trendove proizvodnje i edukuje se ali ne zaboravi jedno- sve drzave sveta - normalne koje hoce da imaju bogatog seljaka - daju  S U B V E N C I J E za proizvodnju a ne samo nam,ete .
Kada nasa drzava pocne da subvencionira proizvodnju, kada seljak ima garantovane cene i trizste za sigurnu prodaju bez ucena nakupaca i drzave onda ce biti bolje.
Bogat seljak = bogata i srecnija Srbija.

Pa to sto si ti i tebi slicni izvitoperio termin seljak, nije moj problem! Ja neotesane ljude nazivam gedzama, ne seljacima! Seljak je za mene covek koji zivi na selu ustaje u zoru i leze u ponoc, a u medjuvremenu ceo dan rinta, samo bez plana i taktike troseci energiju pogresno, uglavnom!

Subvencije drzava daje, a krediti ne mogu da budu bezkamatni, kao sto rekoh znam primere ljudi koji su pokrenuli proizvodnju sa uslovima koje drzava daje, i postigli odredjen uspeh, jedan od njih je moj potencijalni tast!

A sljiva nije dovoljno trazena(citaj sljiva koju vecina u Srbiji proizvodi) u inostranstvu u sirovom izdanju! Moguce je jedino izvoziti preradjevine od tih sorti, samo sto je za to potreban "atest", koji obuhvata ispitivanje higijenskih uslova za proizvodnju i ispitivanje hemijskog sastava! Koliko je seljana spremno na to? Vrlo malo! Odmah se bune, lopovi hoce da im otmu jos para itd.

A u selu, pardon, selima sam dovoljno cesto da znam koliko su "edukovani"!

Ti neces da priznas da teras kontru, samo da bi terao kontru! Bez nekog konkretnog razloga!

Da li je moguce da svaki put kada ti se ne svidja neciji post- pa i moj odmah teram kontru odmah vredjam??
niti imam nameru niti teram kontru a ti shvati akoo hoces.
Ako ti nesto znaci moji roditelji zive na selu -da li treba nesto vise da ti pricam o prilikama na selu???
Gresis kada kazes gedza- da te podsetim da taj posjam nije psotojao skoro do I svetskog rata. Negde u to vreme se stvaraoa taj termoin ali nikako nije i ne moze biti uvredljiv. Zasto?
Prosto i jednostavno - Srpski vojnik koji je presao sa Kraljem Petrom I Oslobodiocem KAradjordjevicem i vojvodama Albaniju peske je prozvan gedzom. kada je video jadne izmorene i iscrpene Srpske pesake   Kralj im je od miloste dao ime gedze - kao sinonim za istrajsnost, ljubav i patriotizam prema Srbiji.
nemoj da vredjas nekoga kada kazes gedza.
Ne znam ni sam na koliko postova sam na politckom forumu rtekao za sebe- Srbenda, gedza, ,..zar mislis da bih timer potcenjivao sebe i tako sbe nazivao da je geza u izvornom smislu te reci   nesto ponizavajuce i uvredljivo???
nauci malo o Srpskoj istoriji, gedzi koji je Albaniju presao peske pa pricaj i o slivama.
Inace sticajem okolnosti- imam prijatelja koji ima nekoliko hiljada stabala sljive. Edukovan ili ne on je izgradio hladnjacu i ima sljivu, dobru majku rakijicu i ostatak ako ne izveze Slovencima susi.
najskuplje za prodaju i sta se najvise ispalti - po njegovim recima je susenje sljive i koncentrat. kaze on meni - "Jedno koferce od 10kg i ja bato bogat da mi se isplatii vise no sva rakija, hladnjace i sl ! Nasladja para je pravljenje koncentrata  ali skupa je to rabota i treba ti kvalitetna domaca sljivka a ne neke americke sorte.Domaca Pozegaca, cacanka ili koje autohtone sorte su zakon a ove su pune vode i nisu za susenje i za dobar i kvalitetan suseni koncentrat od sljiva"
Inace taj koncentrat je susena praskasta materiaj koju otkupljuju velike fabrike sokova, slatkisa i sl.
"nije edukovan" moj drugar i malo ih ima koji sa njim saradjuju i koji mu preaju kvalitetnu sljivi jer imaju siguran plasman. Zarade i oni i on

 

Jedan slucaj! Da li imas predstavu koliko ima seoskih domacinstava u Srbiji? I da li umes da citas? Lepo sam rekao vecina, a ne svi! Vecina je sve preko pola, nisam rekao da je svaki seljak ne-edukovan, vec da nije njih dovoljno edukovanih!

A gedza je gedza i ne zanima me poreklo te reci! Svi koje poznajem(a ima ih ohoho) kazu gedza za neotesanog degenerika! Ostali ustaljeni nazivi su gedzovan, dzudza i dzudzovan!

Dzudzovan, dzudza i slicno nema blage veze sa gedzom . Tvoje tumacenje i nezanimanje za znacenje reci gedza govori o tvojm znaju i poimanju Srtpske istorije i sl.
Ajde prosto da ti kazem ja sam Srbenda, Srbendeka, voleo bih i da sam gedza uz to ali nisam jer jos uvek nisam se dokazao po hrabrosti i civenju. Zato nemopj da uzimas u usta nesto sto i ne znas sta znaci        .

Uostalom ako i kazem - bez obzira sto nisam - da sam gedza- da li to znaci da me vredjas i da mislis o meni kao o nekom neotesanku, primitivcu, seljacini , dzudzi, dzudzovanu,...???????????????????????????????????

Ako sam kazes da jesi, zasto bih ja mislio da nisi?

Proglašeni najbolji proizvođači šljive i rakije

Na privredno-turistIčkoj manifestaciji Sajam šljive "Blago Srbije" u Osečini danas su proglašeni najbolji proizvođači šljive i rakije u Podgorini.

Kako je rečeno Beti u organizacionom odboru, za najbolje šljive, zlatnik, novčane nagrade ili pakete mobilne telefonije "Telekoma" dobili su Goran Simić iz Gornjeg Crniljeva, Budimir Jovanović iz Gunjaka i Lazar Jovanović iz Tuđina.

Najbolje uređeni štand na sajmu, po oceni žirija, imao je Nikola Jovanović iz Gornjeg Crniljeva, dok se posetiocima manifestacije "Blago Srbije" najviše dopao štand Mladena i Čedomira Jovanovića iz Tuđina.

Iste nagrade za najbolju rakiju šljivovicu "prepečenicu" dobili su Slavko Živanović iz Lopatnja, Predrag Nešković iz Dragodola i Milorad Marković iz Bratačića, dok je najbolju rakiju "travaricu" imao Dragan Lukić iz Osečine.Najbolje kolače od šljiva "šljivko" imali su Nenad Tešanović iz Ostružnja, prošlogodišnji pobednik Žarko Jančić iz Lopatnja i Pantelija Maksimović iz istog sela.

Nagrađeno je i sedam podgorskih domaćica za "zlatne ruke" u pripremanju starih jela i drugih đakonija iz tog dela Srbije: Radojka Đurđević iz Bratačića, te Rosa Đurić, Drinka Radivojević, Milica Urošević i Slavka Jovanović iz Osečine, kao i Ljubica Stanimirović iz sela Osečina i Vinka Mladenović iz Dragijevice.

Posebno priznanje za najbolje aranžiran sto sa starim jelima i poslasticama od šljiva dobila je Slavojka Bojičić iz Pecke.

Trodnevni Sajam šljiva "Blago Srbije" završava se večeras u Osečini, a na toj manifestaciji učestvovalo je više od 220 zemljoradnika, prerađivača, trgovaca i hladnjačara, kao i proizvođača opreme i mehanizacije koja se koristi u voćarstvu.

Na privredno-turističkoj manifestaciji, koju su po drugi put organizovali lokalna samouprava i Privredna komora Srbije, pod pokroviteljstvom ministarstava za poljoprivredu i trgovinu, učestvovali su i gosti iz Makedonije, Slovenije, Federacije BiH i Republike Srpske.

Beta

Ne zaboravi - ja sam Srbenada i Srpski gedza u onom pozitivnom smislu. A Ako mislis u negativnom kao sto sam ti napisao onda cemo drugacije