ilija jurisic vas sve ljepo pozdravlja iz svoje tuzle...uskoro ce ici kontratuzba protiv r srbije sa odstetnim zaxtjevom od 100 miljona evra  i nemojte da a nazivate ratnim zlocincem, on je od juce slobodan covjek, tako srpski sud odlucio...

...kako je,znas vec

Divno njega oslobadjaju zbog dobrosusetskih odnosa, a deci po osam i dvanest godina robije zbog nereda.

mozda zele da kazu toj istoj deci da treba da se ponashaju kao jurisic - ne kamenjem po policiji , nego ruchnim raketnim bacachima  .

SLUČAJ JURIŠIĆ: SKANDALOZNI PORAZ TUŽIOCA VUKČEVIĆA
utorak, 12 oktobar 2010 07:43 Dragoslav PAVKOV

Sada se postavlja pitanje hoće li neko u tužilaštvu odgovarati za dovođenje suda u zabludu?


Mrzim kad moram da kažem: „Šta sam rekao?"

U ponedeljak je objavljena vest da je veće Apelacionog suda u Beogradu ukinulo presudu od 12 godina zatvora Iliji Jurišiću, na koju je bio osuđen za ratni zločin izdavanja naredbe za napad na „Tuzlansku kolonu" 1992. godine.

U prvom delu izneo sam neke od razloga zbog kojih mislim da će „reformisano" pravosuđe doneti jedinu moguću presudu - praktično oslobađanje optuženog. Kao što se iz prethodnog da videti, to se i dogodilo.

Ovoga puta namera mi je da otvorim pitanje (ne)rada državnih organa, koji je doveo do oslobađanja Jurišića. Jer Ilija Jurišić je kriv, ako ne baš za ratni zločin, a ono za učešće u oružanoj pobuni protiv SFRJ, služenje u neprijateljskim oružanim formacijama, rušenje ustavnog poretka - što su ozbiljna krivična dela, za koja je morao da odgovara kad nam se tako lepo namestio na beogradskom aerodromu. Ukidanje prvostepene presude po optužnici za ratni zločin i ukidanje pritvora praktično znače da Jurišić može da napusti Srbiju, a kad se jednom dočepa Bosne, onda mu možemo staviti soli na rep... 

Nisam od onih koji skaču na stražnje noge kadgod MUP i BIA uhapse nekog Srbina koga neko traži zbog sumnje da je izvršio ratni zločin. Međutim, kao Srbin i građanin Srbije nemam ni malo simpatije za državne organe, plaćene i preplaćene da služe interesima naroda koji „opušteno" dozvoljavaju da se notorni krivci izvuku zbog nedostatka dokaza.

ISTO KAO ARTUKOVIĆ Pre dvadeset pet-šest godina u Zagrebu je vođen sudski proces u kome se sudilo ministru unutrašnjih poslova NDH Andriji Artukoviću. Iako je za njim skoro četrdeset godina na snazi bila poternica za ratni zločin, američka administracija je odbijala da ga izruči Jugoslaviji zbog „opravdane sumnje da g. Artuković u komunističkoj Jugoslaviji neće imati pravično suđenje..." Onda se desilo nešto što je Amerikance odjednom opredelilo da poveruju u pravičnost jugoslovenskih sudija. Artuković je kao star čovek počeo da kopni i, shvativši da mu se bliži kraj - odlučio da bi bilo dobro da život završi u zemlji kojoj je posvetio ceo svoj život - Hrvatskoj. 

Jugoslovenski mediji su egzaltirano preneli vest o izručenju, ali pojavila se teorija zavere: Andrija Artuković je optužen za krivična dela za koja nije kriv, ili je njegova krivica neznatna, ili čak nisu ni izvršena. Zaveru su skovali krugovi bliski antikomunističkom Stejt dipartmentu, Katoličkoj crkvi i separatističkom pokretu „u Hrvata". Operativni deo uradila je Služba državne sigurnosti SR Hrvatske.

Cilj zavere je bio da se Artukoviću (čiji je brz kraj neizbežan) omogući da dobije sudski proces u socijalističkoj Jugoslaviji, da bude osuđen na osnovu izjava lažnih svedoka i da, kada za to dođe vreme, odlukom suda neke nove NDH bude rehabilitovan kao žrtva političkog montiranog procesa. Za čoveka koji je bio osnivač Jasenovačkog logora, tvorac rasnih zakona i krivac za zločine kojih su se grozili i Nemci - zagrebački Okružni javni tužilac našao je „dokaze" koji ga dovode u vezu jedino sa streljanjem „nekoliko stotina" partizana u Žumberku, "velikog broja" civila „u blizini Vrginmosta" i „četiri-pet stotina" Jevreja kod Kerestinca.

Dakle, nigde vremena i tačnog mesta zločina, tačnog broja žrtava ni imena izvršilaca. Optužnica idealna da se okvalifikuje kao politički motivisana i montirana, kao naručena za ekipu „povjesničara" koji će ubrzo zatražiti obnovu postupka i rehabilitaciju jednog od ideologa hrvatske nezavisnosti.

Sve je toliko očigledno da ne može biti slučajno. Isti slučaj je i sa Jurišićevim suđenjem. Razlika je jedino u tome što su za interes Andrije Artukovića radili Hrvati koji ga nikad nisu ni doživljavali kao nekog zločinca, a u korist Jurišića rade određeni Srbi. Šta ih motiviše?

KO ĆE DA ODGOVARA Ako je tačno ono što sam o marifetlucima tužilaštva naveo u prvom tekstu na ovu temu, odluka Apelacionog suda nije ni mogla biti drugačija. Sada se postavlja pitanje hoće li neko u tužilaštvu odgovarati za dovođenje suda u zabludu?

Hoće li predsednik veća koje je presudilo u prvom stepenu odgovarati što je prihvatio kao dokaz laž pomoćnika tužioca? Čak ne ni falsifikat, nego čistu laž jer - podsećam - Jurišiću se sudilo kao nekom ko je prekršio sporazum koji su sklopile SRJ i BiH, a onda se ispostavilo da takav sporazum nikad niko nije video, pa ni sudsko veće. Zbog toga verujem da ovde ima mesta i za krivičnu odgovornost kako onih koji su svesno doveli u zabludu sud, tako i onih koji su im poverovali na reč. 

Bolje je sto krivih osloboditi nego jednog nevinog osuditi. Ilija Jurišić je sigurno kriv, čim je ustao protiv svoje države i dojučerašnjih komšija koji su samo tražili ravnopravnost u novoj podeli karata na Balkanu. Ali, ako za njegovu krivicu nema dokaza, nije pravedno držati ga u zatvoru samo zato što se tako sviđa lažljivom tužiocu.

Ovde se takođe nameće sledeće pitanje: Ako je ovo tužilaštvo sposobno da manipuliše i podmeće u ovom slučaju, na šta je još sposobno?

Iza Ilije Jurišića stala je država Bosna i Hercegovina sa svim svojim službama, resursima i diplomatijom. Ko će, na primer, stati iza ovih klinaca u poderanim patikama koji su u nedelju pohapšeni, a koji su protestovali upravo protiv sistema vrednosti koji brani režim i organa koje je taj režim postavio? 

U svemu ovome Jurišić je periferan; rat u Bosni se već petnaest godina vodi političkim sredstvima. Cilj je isti - uništenje Republike Srpske i svođenje Srba na nacionalnu manjinu, koja će biti majorizovana ili prisiljena na seobu u matičnu državu.

Kada se setim da ih ovde čekaju tužilac Vukčević, njegov zamenik Petrović i portparol Vekarić  - ne bih im bio u koži. Uostalom,ne bih bio ni u svojoj, ali ko me pita?



------------------------------
Izvor: Standard.rs

Zločin duži od kolone smrti

Zašto je Apelacioni sud u Beogradu pustio na slobodu Iliju Jurišića. Dokaz izgubila VBA. Toma Fila: Aršini nisu isti! Zdenko Tomanović: Sve se znalo

ZLOČIN traje već 18 godina. Žrtve se znaju, krivaca nema. Imena se još ni ne naziru. Čini se i da će, posle puštanja jedinog optuženog Ilije Jurišića, biti stavljena tačka na pogibiju 50 vojnika JNA u Tuzli i isto toliko ranjenih, na početku ratnog sukoba u BiH, 1992. godine.

Tužilaštvo za ratne zločine teretilo je Jurišića da je 15. maja 1992. godine, kao dežurni u Operativnom štabu, Službi javne bezbednosti naredio da se napadne kolona 92. motorizovane brigade JNA koja se, po ugovorenoj ruti, povlačila iz Tuzle. U oklopnom vozilu na čelu kolone bio je Milo Dubajić, komandant kasarne JNA "Husinska buna".

Vojnici koji su samo hteli da se dokopaju mirne teritorije, trebalo je po tom sporazumu da iz kasarne dođu do Skojevske ulice, pa preko Brčanske malte i Simin hana, do Bijeljine, a zatim na tlo SR Jugoslavije. Ceo ovaj put, i samo napuštanje kasarne, bio je isplaniran na osnovu sporazuma o mirnom povlačenju jedinica JNA koji su ranije potpisale BiH i SRJ, a koji čini samu suštinu ovog procesa, i koji je, kako se navodi u optužnici, prekršio Jurišić.

U skladu sa tim, petoro sudija Apelacionog suda zatražilo je da se pribavi sporazum kako bi se dokazalo da on zaista i postoji. Na tom sporazumu je, inače, insistiralo i samo tužilaštvo za ratne zločine.

Tako je Apelacioni sud poslao dopis Vojnobezbednosnoj agenciji tražeći da pošalje sporni sporazum. Odgovor je stigao, ali je veoma umanjio nade tužilaštva da će Jurišić biti osuđen, a vrlo išao u prilog žalbi odbrane: sporazum koji su navodno potpisale SRJ i BiH izgoreo je u bombardovanju.

S obzirom na to da krivično delo upotreba nedozvoljenih sredstava borbe za koje se teretio Jurišić podrazumeva da mora da prizna da je prekršio sporazum. To su morali i svedoci da posvedoče ili da tako nešto nesumnjivo proizlazi iz njegovog ponašanja, a optuženi je već mogao da planira slobodu.

Pored toga, petoro sudija Apelacionog suda koliko je bilo u veću, odlučilo je da sasluša i nekoliko svedoka odbrane, a za koje je prvostepeni sud procenio da nisu potrebni.

U predmetu je postojao dokument - izveštaj o radu Stanice javne bezbednosti. Prema tom dokumetu, SJB je bila telo koje je imalo komandnu ulogu za vreme sukoba. Jurišićevi branioci advokati Đorđe Dozet i Stevan Protić tvrdili su da je stanje na terenu bilo potpuno drugačije, odnosno da je rat diktirao pravila.

Tako je veće Apelacionog suda pozvalo nekoliko bivših komandira ratnih stanica u Tuzli.

Na pitanje sudije jednom od njih - da li bi pucao i da je Jurišić naredio da ne pucaju, ovaj je odgovorio:

- Naravno da bismo pucali - rekao je svedok. - Pucali su oni, pucali smo i mi.

Ovakav iskaz ostavio je sudije u kontradiktornosti, kako bi rekli pravnici, a Jurišiću povećavao šanse za oslobađajuću presudu.

Inače, ovo suđenje za koje su bili naročito zainteresovani novinari iz BiH, obeležilo je i svedočenje samog Mile Dubajića, komandanta kasarne JNA "Husinska buna", koji je bio na čelu kolone u oklopnom vozilu.

Dozet je, naime, očigledno znajući da je Dubajić imao na raspolaganju dvojicu "kosovaca", pitao gde su oni bili kada su se vojnici povlačili. Dubajić je rekao da je jedan bio sa njim, a drugi "u gradu".

- Sa kim je bio u gradu? - pitao je advokat.

- Sa mojom suprugom - odgovorio je komandant Dubajić.

Dozet je zatim upitao komandanta, da li je znao koliko je imao oficira u kasarni. Odgovor je bio negativan. Isti je dobio i na pitanje koliko je bilo podoficira, i vojnika...

- A, da li znate koliko je vojnika poginulo prilikom izvlačenja - nastavio je advokat.

- Ajte, molim vas, otkud znam - odgovorio je komandant. - To je kao da me pitate koliko sam sinoć potrošio u kafani.

Sam podatak da je tužilaštvo podržalo ukidanje pritvora Jurišiću koji je prethodno bio osuđen na 12 godina zatvora, za advokata Tomu Filu znači sumnju u to da li je presuda pravna ili politička.

- Znate da je Haris Silajdžić odbio da dođe u posetu Beogradu zato što mu nije dozvoljeno da poseti Jurišića u pritvoru. - podseća Fila. - Ne znam ni jedan drugi slučaj da je nekom ko je osuđen na 12 godina ukinut pritvor i da mu je naređeno da se odazove pozivu suda, a da ne ostane u Beogradu. Mislim da aršini nisu svuda isti.

Advokat Zdenko Tomanović kaže da ne želi da komentariše ni presudu niti predmet, jer o tome nema dovoljno saznanja.

- Ali, plašim se da je više nego slučajnost da prvi put pratimo preko kamera javno objavljivanje drugostepene presude u prisustvu stranog ambasadora, i to presude u vezi koje je bilo brojnih međunarodnih pritisaka - kaže "Novostima" Tomanović. - Imam utisak da se ona unapred znala. Takođe me iznenađuje da je zamenik tužioca za ratne zločine u svojim komentarima u utorak posle presude nastupio sa mnogo manje entuzijazma i ubedljivosti nego pre tri godine kada je Jurišić uhapšen. Sve mi to liči da se opet radi o udvaranju politici, bilo unutrašnjoj, bilo stranoj.

PRITISCI

PROCES protiv Ilije Jurišića pratili su i politički pritisci, a najžešći su bili iz Federacije Bosne i Hercegovine. Odlazeći član Predsedništva BiH Haris Silajdžić poslao je krajem avgusta pismo Borisu Tadiću u kome tvrdi da je Jurišić optužen za kršenje sporazuma koji nije ni postojao.

Tužilaštvo za ratne zločine ocenilo je to kao pritisak na pravosuđe i nepotrebnu politizaciju celog slučaja.

Sredinom godine, Silajdžić je najavio zvaničnu posetu Beogradu koju bi iskoristio i da poseti Jurišića u pritvoru. Od posete je, međutim, odustao, jer nije dobio dozvolu suda da poseti optuženog.

ON JE ŽRTVA VREMENA!
SRPSKI tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je u intervjuu za list "BH dani" da je Ilija Jurišić "žrtva jednog vremena". - Meni je njega lično žao, ali on se našao na mestu... Mi nemamo ništa protiv da se pusti iz pritvora, ali tek posle okončanja glavnog pretresa, završnih reči - rekao je Vukčević. - Prema tome, pošto je to sad završeno, mi smo rekli sudu da nemamo ništa protiv.

OPTUŽNICA
PRVU optužnicu protiv Jurišića podiglo je još Vojno tužilaštvo, koje je, moglo bi se reći, odreagovalo odmah posle sukoba. Kada se, međutim, ugasilo vojno pravosuđe pre nekoliko godina, i sve njihove predmete preuzelo civilno, predmet je nasledilo Tužilaštvo za ratne zločine. Vojna optužnica ostala je ista, jedino je promenjen broj ubijenih. Umesto 200 ubijenih koliko je prvobitno navedeno, sada ih ima 50.

USTUPANJE
U TUŽILAŠTVU BiH "Novostima" je potvrđeno da je slučaj "Tuzlanska kolona" koji vodi ova institucija još uvek aktivan i da se na njemu radi. Navodno, pominje se da bi Srbija mogla BiH da ustupi kompletan predmet "Jurišić".

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:303551-Zlocin-duzi-od-kolone-smrti

Е па зато господин из Тузле неће моћи проћи на 49% територије коју ти не можеш да смислиш,али мораш када си пи*ка.
С друге стране,ваљда си до сада научио како Суд Српског народа у Републици Српској суди? Ко ономад 95-те и оног екстра брзог суђења без права на жалбу.Не се сикирати,доће Ико,кад тад гдје треба!!!

Лак за препознат...

Славко Новаковић, преживели из „Тузланске колоне“, огорчен на суд

Јуришић је злочинац, наредио је да пуцају у војнике!

Среда - 13.10.2010


„Ослобађајућа пресуда за Илију Јуришића је резултат трговине Бориса Тадића и Хариса Силајџића. Она је срамна и треба да служи на част онима који су је донели. Највише ми је жао породица изгинулих који су доживели срамну пресуду. Надам се само да ће правда бити задовољена...

У ‚Тузланској колони‘ изгубио сам ногу и бубрег и постао сам инвалид прве категорије. Нисам се оженио...“ - прича за „Ало!“ Славко Новаковић из Бијељине, који је био резервиста када је пре 18 година нападнута колона ЈНА у Тузли.
Понедељак је био дан када скоро нико у Србији није веровао да је „правда спора, али достижна“. Апелациони суд у Београду донео је одлуку да се на слободу пусти Илија Јуришић, који је у првостепеном поступку осуђен на 12 година затвора због ратног злочина над колоном припадника ЈНА 15. маја 1992. године.
- Овакав предмет није смео да се препусти домаћим тужилаштвима, односно тужилаштвима БиХ и Србије. Ради се о злочину у којем је убијено више од 100 недужних војника, резервиста и цивила, а исто толико рањено и заробљено, а сам догађај био је повод за етничко чишћење Срба са простора тузланске регије. После напада на „Тузланску колону“ протерано је 130.000 Срба - прича Новаковић, инвалид прве категорије већ скоро две деценије.
Наш саговорник је два пута сведочио о „Тузланској колони“ и сматра да се мора доказати Јуришићева одговорност.
Док још не може да верује да је Јуришићу прекјуче дозвољено да се брани са слободе, сећа са како је једва остао жив те 1992. године.
- Био сам резервиста и присуствовао сам састанку команданта Дубајића са тадашњим начелником тузланске територијалне одбране Енвером Делибеговићем, где је уговорено наше повлачење у правцу Брчанска малта - Пожарница - Угљевик - Бијељина - СР Југославија. С обзиром на то да смо видели шта се спрема, изразили смо бојазан и сумњу у безбедно напуштање касарне. Међутим, Делибеговић је енергично реаговао и рекао да ће он ићи на челу колоне заједно са командантом Милетом Дубајићем. Тражио сам да њих двојица иду у средину колоне како би ми били колико-толико заштићени, али је уследило Дубајићево наређење: „Мали и остали, од возила до возила, обавестите да је кретање у 18.50 у напред наведеном правцу. Ми ничим не смемо изазвати полицију и територијалце, а на челу колоне налазићемо се ја и Делибеговић“ - објашњава Новаковић.
Према његовим речима, људи којима је дириговао Илија Јуришић пуцали су из подрума солитера, из станова, са пунктова које су поставили, из специјално урађених возила, из шуме на „Тузланску колону“.
- Колона је буквално горела. Возили смо запаљиви материјал, мине, гранате, па су се камиони претварали у буктиње у којима су горели загрљени војници. Тузланска телевизија ФС-3 директно је преносила цео ток масакра војника, а репортер с лица места био је Салих Бркић - присећа се Новаковић, који се после 61 дана пробудио на ВМА у Београду, без ока и ноге, тешко оштећених бубрега.
Данас Новаковић живи крајње скромно на општини Сребреник. Скоро свакодневно се виђа са својих 50 пријатеља који су преживели напад у Тузли. Никада се неће и не могу помирити да правда не буде задовољена и да Илија Јуришић прође некажњено.
Доказаћемо кривицу
Према речима Бруна Векарића, заменика тужиоца за ратне злочине, Тужилаштво ће покушати да на новом суђењу докаже кривицу и одговорност Јуришића.
- Тужилаштво за ратне злочине жели да добије одговор на питање ко је одговоран за убиство више десетина војника из „Тузланске колоне“ - каже за „Ало!“ Бруно Векарић.
Пленидба стана у Србији!
Како „Ало!“ сазнаје, Илија Јуришић прекјуче је отпутовао у Тузлу, али се наши правосудни органи надају се да ће се он редовно одазивати свим позивима суда иако они не важе у БиХ.
- Он има стан у Београду и може му бити одузет Законом о одузимању имовине уколико буде потребно - објашњава наш саговорник.

Ј. ПЕТРОВИЋ


Колико србождера има станове у Београду.
И овакво судство има кредибилитет некоме да суди. Не бих им дао ни најбезазленије саобраћајке да процесуирају.
Тадић дефинитивно није србин. Почињем да верујем да је стварно од Францетића феле

Ovaj lepo jebe. Druze, ne loziih, doterace do Mostara! 

Специјалног тужиоца за ратне злочине треба сменити због неспособности, као и саму владу и председнка Србије. Браћи од преко Дрине желим све најбоље и да издрже још мало заједно са кољчима док се не изборе за своје право, али никако да се не уједињују са нама макар државно, јер ови овде наши ништа не ваљају. Нек нам две српске државе, а ако Бог да и још две ако се некима икада врати памет из дупета у главу.