Politika -

BEOGRAD - Srbija je u ovoj deceniji dobila bespovratnu međunarodnu pomoć u iznosu od ukupno 4,5 milijardi evra, a, prema podacima Ministarstva finansija, među najvećim donatorima su Evropska unija, Nemačka i Sjedinjene Američke Države.

"Procenjuje se da je u Srbiji je od 2000. godine do kraja 2008. realizovana bespovratna međunarodna pomoc u iznosu od ukupno 4,5 milijardi evra, i da je, pored toga, zaduživanjem kod međunarodnih finansijskih institucija i razvojnih banaka pojedinih drzava dobila oko dve milijarde evra kredita", precizirala je za Tanjug pomoćnica ministra finansija Gordana Lazarević.

Evropska unija se, usvajanjem svojih budžeta, obavezala da od 2000. do 2013. godine Srbiji za različite projekte po osnovu donacija i povoljnih kredita odobri oko 2,8 milijardi evra, objasnila je Lazarević.

"U proseku, godišnje se u našoj zemlji realizuje pomoć od oko 350 - 400 miliona evra, što je veoma veoma visok stepen realizacije pomoći i kredita koje daju međunarodne finansijske institucije, kada se uporedimo sa drugim državama", istakla je Lazarević, koja je u Ministarstvu finansija zadužena za realizaciju finansijske saradnje sa EU.

Ona je, u intervjuu Tanjugu, precizirala da su do ove godine realizovani projekti finansirani iz sredstava EU u vrednosti od oko 1,2 milijarde evra, i da je nekoliko stotina miliona evra u fazi realizacije.

Najviše novca je do sada iz pomoći EU otišlo kao budžetska podrška - 19,3 odsto, zatim u sektor energetike - 16,9 odsto i saobraćaj - 12,2 odsto.

Pomoćnica ministra finansija ističe i da je najveća bespovratna pomoć iz inostranstva dodeljena 2001. godine - 549,68 miliona evra i da su je činila mahom sredstva humanitarne pomoći, koja se najbrže i najjednostavnije realizuje, jer, obično, predstavlja nabavku određenih dobara za potrebe stanovništva.

Međutim, kako je takva pomoć sve ređa, moraju se pripremati mnogo kompleksniji razvojni i drugi projekti i iz tih razloga dolazi do smanjenja iznosa realizovanih sredstava, tako da je u prošloj godini realizovano samo - 165,77 miliona evra bespovratne pomoći.

Među najvećim donatorima Srbije su Evropska komisija - 1,2 milijardi evra, Nemačka - 840,12 miliona evra, SAD - 473,12 miliona evra, Italija - 208,47 miliona evra, Švedska - 126,25 miliona evra, Norveška 101,12 miliona evra.

Slede zatim Japan, Španija, Holandija, Poljska, Velika Britanija, Austrija, Francuska, Grčka, Češka, Danska, sa donacijama koje se krecu u rasponu od deset do sto miliona evra.

Lazarevićeva je objasnila da Evropska unija na svakih šest godina donosi svoj budžetski okvir, pa je tako od 2000. do 2006. godine za Srbiju odvojeno 1,4 milijardi evra, a isti iznos predviđen je i za period 2007-2013. godine".

Ona je navela da bi se taj iznos znatno povećao ukoliko bi Srbija postala članica EU.

Prema oceni Lazarevićeve, Srbija je unapredila svoje administrativne i kadrovske kapacitete za konkurisanje za dobijanju sredstava, i nastoji da učeći na iskustvu nekih novih zemalja članica EU unpared započne izbor i razvoj prioritenih projekata koji bi se mogli finansirati u budućnosti.

Najveći problem svih zemalja je to što imaju velika sredstva na raspolaganju, a vrlo malo projekata spremnih za realizaciju, što podrazumeva detaljan plan, dobijene dozvole, poznatu lokaciju, pripremljenu tendersku dokumentaciju, kontrolu i izveštavanje o realizaciji projekta.

Koliko je to preracunato u procente teritorije da nam naplate 2019?

Косово и Метохија вреди много више. 

Totalna glupost !!!

ja bih voleo da vidim gde je utrosheno makar pola milijarde tih "bespovratnih" sredstava 

Plate drzavnoj administraciji, uglavnom.

ne verujem ja da su oni manje dali, nego su velja, ceda, cane, mane i naravno mladja odradili nagradno otimanje  tj. po principu 3 nama 1 srbiji.

Само ти и Шкорпи лупате глупости о државној администрацији.
Да ли ти знаш колико прихода убира држава захваљујући силним таксама које се наплаћују у државним органима. Где год закорачиш платиш неку таксу и држава узима добре паре.
Њихова замисао није да смање број запослених у државним службама, већ да смене неподобне и тако отворе нова радна места за своје људе, ипак је на власти широка коалиција, са гомилом рођака.
Не можеш смањити број радника,а оставити исти систем рада, јер ћеш на тај начин паралисати ту институцију.

Државну администрацију треба смањити укидањем парадржавних институција у Војводини, смањењем броја посланика и разних агенција.

poshto se administracija finansira iz budzeta ,a u par proteklih godina je chak proglashavano da imamo suficit ,ta pricha ne pije vodu  .

Da nam nisu dali te pare Beograd i dobar deo Srbije bi danas npr. bili bez vodovodne i kanalizacione mreže. Ali šta će te trice i kučine patriJotama a la Vanyo i Bf   

bash bih voleo da vidim kako to da popravka vodovodne i kanalizacione mreze moze da koshta stotine miliona evra  .... mada , u srbiji u kojoj vladaju djindjic ,tadic i ostali razbojnici mozda i moze ....