Пакова: Односи са Косовом, па ЕУ
28. октобар 2009. | 11:16 | Извор: Бета, Дојче веле
Берлин, Београд -- Србија неће ући у Европску унију све док не реши проблем са Косовом, поручила је посланица Европског парламента Дорис Пак на округлом столу у Берлину.


Како јавља Дојче веле, Пакова је рекла да је највећи проблем Србије што јој је Косово најближи комшија којег не жели да призна. Однос Србије према Косову је изузетно лош и он мора да се мења, рекла је европска парламентарка на округлом столу који је синоћ организовала Фондација "Наука и политика".


Све док не буде био решен проблем са Косовом, Србија неће ући у Европску унију, оценила је Дорис Пак.

Ни евентуална подела Косова не би решила постојећи проблем. Он може бити решен једино ако Срби на Косову преузму судбину у своје руке, поручила је европска парламентарка.

"Срби на Косову то заиста и треба да ураде. Тиме ће допринети да та мала држава Косово остане одржива. То је у интересу Срба и целог региона", рекла је она.

Срби са Косова би требало да се активирају и укључе у креирање политике своје земље, а највећу шансу имају на предстојећим локалним изборима током којих би могли и да се изборе за места у општинским саветима Косова, оценила је Дорис Пак.

"Ако Срби у Београду Србима на Косову кажу да не треба да се политички ангажују на изборима или да не излазе на изборе, јер у супротном случају неће добити финансијску помоћ, онда сматрам да то није прави пут којим би био успостављен добар комшијски однос", рекла је посланица Европског парламента.

************************

Опасна је ово игра!
Европљани могу наћи домаће издајнике који ће признати косово, али уместо обећане ЕУ добићемо нестабилност која се граничи са грађанским ратом.
Да ли је шатирани схватио да је једина алтернатива Русија.
Порука ЕУ је јасна.

Šta da se selimo u Rusiju?

Или Косово, или Европа            
Тадија Нешковић   
среда, 28. октобар 2009.

Западни званичници месецима су нас уверавали да неће Србији постављати признавање Косова као услов за даље евроатлантске интеграције. Тај став нарочито често био је понављан након посете Џозефа Бајдена, који је после разговора са Борисом Тадићем 20. маја изјавио да САД не очекују од Београда да прихвати независност Косова[1]. Од тада су бројни државници из Европе и региона понављали Бајденове речи, што су највиши политички кругови наше државе, као и најутицајнији овдашњи медији, коментарисали као велику победу српске дипломатије у борби за државни интегритет и суверенитет.

Како је почела јесен, међутим, прича је унеколико промењена, што се најјасније види у годишњем извештају Европске комисије. Као једна од основних потешкоћа на путу наше земље као ЕУ, у том извештају наведено је – нерешено питање граница. У оквиру тог питања, набраја се да Србија има граничне спорове са Хрватском и Босном и Херцеговином, што је само наговештај правих проблема. Јер, спорови Београда са Загребом и Сарајевом нису толико велики и компликовани да би их апострофирала Европска комисија. Пре ће бити да их ЕК користи како би скренула пажњу на ширу тему српских граница, које су проблематичне управо због Космета, чију су независност признале 22 чланице Европске уније, док јој се Србија, барем декларативно, принципијелно противи.

У тексту о овој теми који је дневни лист "Политика" објавио 25. октобра, а у чијем наслову се понавља оцена Божидара Ђелића да је овај извештај Европске комисије "најбољи до сада", нигде се ни не помињу границе Србије као нешто што је ЕК разматрала[2]. Не помиње се ни Космет, али је у пратећем дијаграму, у групу ставки које је Европска комисија истакла као замерке према Србији, наведено: "Неопходан конструктиван став у вези са Косметом".

Дневни лист "Данас" зато придаје велики значај питању граница, па о томе већ два дана заредом доноси аналитичке текстове. У првом, објављеном 25. октобра, аутори тврде да ће "питање недефинисаних граница Србије у будућности бити једно од озбиљнијих проблема за брже кретање на путу ка Европској унији"[3]. У другом, објављеном дан касније, шведски амбасадор у Србији Кристер Брингеус открива да је Европска комисија у извештају о напретку Србије ка белом шенгену указала на "чињеницу да је систем управљања границама између Косова и Србије неопходан да би се омогућила слобода кретања, а део управљања границама је и успостављање царинске контроле"[4].

Према томе, пет месеци после Бајденове посете, јасно је да Америка и Европа заиста не очекују од Србије да призна независно Косово, али зато очекују да на граници са Косовом успостави царину, као и да делове својих граница са Македонијом, Албанијом и Црном Гором препусти Косову. Када испуни све те услове, неће бити нимало битно да ли ће Београд формално прихватити независност Приштине, или неће.

Присебнији посматрачи овдашњих политичких прилика од почетка су скептични према прокламованој државној политици "И Косово и Европа", за коју су тврдили да је практично неодржива. Нико од њих, вероватно, неће бити нимало срећан што се њихове слутње потврђују већ ових дана, када и сама Европска унија јасно ставља Београду до знања да не може да аплицира за чланство у ЕУ све док су границе Србије недефинисане. А савез 27 држава, од којих 22 третирају део српске територије као независну државу, сматраће српске границе недефинисаним све док и Београд не прихвати независност Космета – нормално, не директно, него "успутним" споразумима о разграничењу са Македонијом, Црном Гором и Албанијом, односно постављање царинских пунктова на административној граници са Косовом и Метохијом.

Посебан је проблем што српска јавност није чак ни прописно обавештена о захтевима Европске комисије. Тако су се само два дневна листа озбиљно бавила питањем извештаја ЕК, а од тога се у једном питање границе са Косметом уопште и не анализира (осим у дијаграму!), док се у другом територијални интегритет Србије представља тек као један од "озбиљнијих проблема за брже кретање на путу ка Европској унији". Такви медији ничим не могу да приморају Владу да призна шта ће одлучити у избору који јој се неминовно приближава – или Косово, или Европа. Пошто чланови Владе и иначе нису склони томе да о тој, суштинској дилеми српске садашњости, кажу ишта конкретно, грађани Србије ће, по свој прилици, о томе како ће њихова власт одговорити на притиске из Брисела сазнати најпре у неком од наредних извештаја Европске комисије. Догодине, на пример.

Извор: НСПМ

А да ми признамо Космет као Бивша Српска Покрајина Космет-БСПКиМ, БСКМ, FSPK? Исто као и Грци Македонију.
Каква њихова црна држава, биће то амерички протекторат наредних деценија, векова. Шиптари ће временом бежати са Космета, међународни токови криминала се затварају, шиптарски криминалци који су издржавали десетине и стотине других Шиптара мораће да мењају посао или место деловања. Америци и ЕУ треба само територија, не треба им дивље варварско племе. Србија треба да учини све да им отежа ситуацију са признавањем легитимитета независности. Они су нама направили проблем, зашто не бисмо и ми њима?. Није то хришћански, знам, није ни људски, али против ђавола само ђаволске методе.

Ова изјава ДПАк је заправо став ЕУ и САД, увек крупне промене, ако је ово уопште промена, најављују европски политичари са маргина. Чињеница је и да ће пресуда међународног суда у вези наше тужбе онемогућити даље одрављавање Космета. Овакве изјаве ће бити све чешће, у циљу притиска на Србију да промени став у вези са косметом и спаси "образ" међ. заједнице. И да, поново ће овај притисак бити страшан, толико је ствари помоћу којих могу да нас уцењују.
Е, да бар можемо да им се придружимо, али не дају браћа Руси и националисти, стално нешто сметају Србију на ЕУпопском путу.

Ne znam ni šta bi doneo ulazak u Eu. Srbija je toliko siromašna i opljačkana, sa krimainalcima bogatašima, koji finasiraju političke partije. Dok se mi sami ne dozovemo pameti i ne stvorimo državu u kojoj će vladati zakoni , a ne kriminalci, ništa nam ne znači ni Eu , niti bilo šta. Ako ste sinoć slušali ministarku finansija, rekla je da uopšte ne zna gde su završile pare dobijene iz raznih fondova Eu za razvoj.Šta reći dalje?

Sta ti tu nije jasno ?

Pitanje gde 300e vredi najmanje:
Bugarska
Rumunija
Srbija?

Tacan odgovor je Srbija.

jedva cekam da opet budem neciji rob ne mogu opisati svoju srecu, jos ako je ropstvo opet pod komunistima moja sreca je neizmerna  

ljudi,daj nebudite najivni,srbija nikada nece uci u EU.,posto je pokredane uzasno,bolje bih neko od nas vladao,nego ovaj TADIC,on je sve rasprodao i uveo strance u srbiju,hoce da sve njima proda,da nema ni jedan nas proizvod,mi bih trebali biti kao japanci,da imamo sve svoje proizvode,a mi uvozimo,pored tolike vojvodine,oni uvoze proizvode,a nasi zemljoradnici,bacaju svoje proizvode,posto ima nasi proizvodi nisu potrebni,a jel znate kako se kaze,svaki zemljoradnik koji prodaje zemlju on probada,pa tako i srbija,sve prodaje i probada,mi smo vam ljudi 0 u svetu...pozdrav!

Ti komunističi robovi nisu baš tako loše živeli. Dobijali su kredite za izgradnju kuće, na 500 godina. Zapošljavali su se manje više , bez problema, išli redovno na odmor. Još ako su bili šoferi, čistačice i ostalo pomoćno osoblje, dobijali su stanove , pre inženjera. Mogli su bez viza u inostranstvo, a sa našim diplomama rado su primani u većinih Zapadnih zemalja.Niko nije mogao da ih natera da rade više od 8 sati dnevno, a da ne budu za to plaćeni.Nisu morali da rade 100 godina, da bi im na kraju rekli da gazda nije plaćao penziono osiguranje za njih i da ne mogu da dobiju penziju.

e pa zbog tog "lagodnog" zivota ja danas ne mogu da sastavim kraj s'krajem! pitaj poljake, madjare, cehoslovake i zitelje istocne nemacke kako je lepo ziveti pod ruskom cizmom!