RAZGOVOR: Milan Pajević, saradnik ISAC fonda, govori za Danas o dinamici evropske integracije Srbije i preprekama koje je očekuju

Srbija ne može da postane članica EU pre 2018. godine

Zasad ne postoje naznake da bi neka država EU mogla da uslovi svoj pristanak za davanje statusa kandidata Srbiji priznavanjem Kosova, ali će Srbija morati da bude još pragmatičnija oko Kosova


- U najboljem scenariju koji dozvoljavaju procedure EU, bez uplitanja političkih elemenata koji mogu da uspore hod, Srbija može da dobije status kandidata tek u 2011. godini, a najraniji datum za početak pregovora je u 2012. Zaključivanje pregovora ne može da bude obavljeno pre 2016. i zbog procesa ratifikacije pristupnog ugovora, Srbija ne može da postane član EU pre 2018. A ako stvari postavimo realno, uz sve lako predvidljive poteškoće na koje će Srbija nailaziti, najrealnije je pričati o 2020. kao godini ulaska Srbije u EU, kaže za Danas Milan Pajević, saradnik ISAC fonda.

 Najveći pozitivni razvoj događaja, prema Pajevićevom mišljenu, za Srbiju bi bio sticanje trajnog poverenja prema srpskom političkom establišmentu u evropskim institucijama, što podrazumeva da se ovde shvati realna situacija, kao i međunarodna pozicija Srbije, da se ozbiljnije pristupa unutrašnjim reformama i modernizaciji državnih institucija i da se sva snaga usmeri prevashodno na one poslove koji nas vode ubrzanom razvoju.

- Formalno priznavanje nezavisnosti Kosova neće biti neophodno samo ako se postigne maksimalni nivo međusobne saradnje u pitanjima bezbednosti, ekonomije, pravosudnog sistema, unutrašnjih poslova, kao i svih ostalih pitanja koja su od značaja za zajedničke evropske vrednosti i norme, a prema čemu se danas vrednuje ukupni kredibilitet jedne zemlje i njenih predstavnika. Odličan korak u tom pravcu bila je odluka o saradnji sa Euleksom - navodi sagovornik Danasa.

On ističe da Srbija, ako sutra uhapsi Ratka Mladića, ne bi mogla da dobije status kandidata pre marta 2011.

- Od momenta hapšenja Mladića, biće potrebno nekoliko nedelja da Savet ministara da mandat Evropskoj komisiji da izradi mišljenje o srpskoj aplikaciji, jer zemlje članice EU različito tumače odrednicu u zaključcima Evropskog saveta o strategiji proširenja iz 2006. U tom smislu, Srbija bi sa hapšenjem Mladića, mogla da se pozove na zaključak Evropskog saveta iz 2007. koji kaže da „Srbija kad ispuni tražene uslove, vezane za Hag može da ubrza proces evropskih integracija, uključujući i dobijanje statusa kandidata“, objašnjava Pajević. On dodaje da će EK biti potrebno bar godinu dana da izradi mišljenje.

Komisija posle toga upućuje mišljenje o kandidaturi Savetu EU gde se otvara politička debata i tu postoji opasnost da se otvore dva pitanja. Jedno je saradnja sa Haškim tribunalom, ako do tada ne bude uhapšen Goran Hadžić ili ako Srbija ne bude dostavljala tražena dokumenta Tribunalu, a drugo pitanje je odnos prema Kosovu.

- Zasad ne postoje naznake da bi neka država EU mogla da uslovi svoj pristanak za davanje statusa kandidata Srbiji priznavanjem Kosova, ali će Srbija morati da bude još pragmatičnija oko Kosova - ističe sagovornik Danasa i podseća da se sve odluke o proširenju EU i po Lisabonskom sporazumu donose konsenzusom.

Kada je reč o početku pregovora, Pajević navodi da Srbija ne može da počne pregovore o članstvu pre 2012, pre nego što sve zemlje EU ratifikuju SSP, što znači da ćemo od momenta kada Savet ministara EU donese odluku o početku ratifikacije SSP-a morati da čekamo najmanje dve godine, a verovatno i više. Na primer, Crna Gora još uvek nema sve ratifikacije SSP, nedostaju joj tri (Grčka, Belgija i Velika Britanija), a proces je počeo pre dve godine.

- Proces ratifikacije biće ozbiljan zadatak i za našu diplomatiju, jer će tu imati priliku da pokaže koliko zaista ima uticaja u zemljama EU. Ujedno će to biti i vrlo delikatan prelaz, jer se SSP ratifikuje u parlamentima država EU i nije isključeno da u nekim državama koje su priznale Kosovo, njihovi parlamentarci pokušaju da uslove ratifikaciju sređivanjem odnosa između Srbije i Kosova, što ne mora da znači priznanje nezavisnosti. Kosovo može da bude i kočnica, ali i odskočna daska za Srbiju. Ako bi Srbija radila na pronalaženju rešenja koje bi zadovoljilo EU i uspela da ga dogovori sa Prištinom, onda bi takav dogovor najviše koristio pri određivanju datuma za početak pregovora, kao i u sticanju velikog kredibiliteta u svetu - istiće Pajević.

On navodi da će se Srbija, kad počne pregovore, suočiti sa još jednim problemom, a to je da iako imamo bolje administrativne kapacitete od naših suseda, to nije dovoljno za brži napredak pregovora o članstvu.

- S obzirom na to da do početka pregovora imamo još najmanje dve i po godine, ima vremena da se administrativni kapaciteti pojačaju i da obavimo pregovore za četiri godine. Treba imati na umu da je procedura u pregovorima pooštrena u odnosu na prethodna proširenja. U međuvremenu su brojne zemlje EU uvele pravilo da se o otvaranju i zatvaranju poglavlja sa državom kandidatom moraju izjasniti spoljnopolitički odbori njihovih nacionalnih parlamenata, što dodatno usporava ritam pregovora. Takođe, EU je uvela striktno poštovanje Kopenhagenskih kriterijuma i postavila uslov uspešnog sprovođenja, a ne samo usvajanja, reformi pravosuđa i državne uprave po evropskim standardima već u ranoj fazi pregovora o članstvu u EU, baš kao i efikasnu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala - kaže saradnik ISAC fonda.

On objašnjava da se prema važećoj strategiji proširenja EU iz decembra 2006, Unija obavezala da će se uzdržati od određivanja bilo kog datuma za prijem nove članice sve dok pregovori o članstvu ne uđu u završnu fazu.

- U idealnom slučaju Srbija bi u drugoj polovini 2016. mogla da zaključi pregovore i potpiše pristupni ugovor sa EU. Zatim bi usledila ratifikacija u svim zemljama članicama EU i Evropskom parlamentu, i za nju će biti potrebno najmanje godinu i po dana i zatim svečani prijem u članstvo EU u 2018. Treba uzeti u obzir da čak i ako se Srbija „provuče“ kroz pregovore bez rešenog odnosa prema Kosovu, ne treba imati ni najmanju sumnju da dobar deo zemalja koje su priznale Kosovo neće dati zeleno svetlo za zaključenje pregovora ili ratifikaciju pristupnog ugovora sa Srbijom ako na pitanje Kosova ne bude stavljena tačka. Jednostavno u EU niko neće želeti da primi novi Kipar - zaključuje Milan Pajević.

Izvor: "DANAS"

Aaxaxaxxaxa...Znao sam!

biće dobro , ako budemo i tada.....Čisto nešto sumnjam...

UDARAC IZ BRISELA: OVA GENERACIJA POLITIČARA NEĆE SRBIJU UVESTI U EU
utorak, 24 novembar 2009 12:37    Željko CVIJANOVIĆ

Nisu Borisovi ljudi, da se ne lažemo, baš mnogo ni verovali kako će ući u EU na dan Gavrilovog pucnja u Sarajevu, ali problem je što ta strategija i taj datum nisu bili nalog njihovog izbora i dubokog strateškog promišljanja, već nalog njihovih kapaciteta. A to je poseban problem

Valjda je OK i to što su nam iz Brisela poručili da ne podnosimo sledećeg meseca kandidaturu za čanstvo u EU; dobićemo beli šengen, dobićemo prelazni sporazum i sve preko toga bilo bi za tog Borisovog mačora veće od goveđe glave. Možda je OK i to što su nam kao zlog glasnika poslali Jelka Kacina, mada bih, posle njegovog intervjua „Blicu“ više voleo da ga je ovde dočekao neko poput Palme Markovića, pa da se siti ispričaju i o EU, o Betovenu i o tome šta se sipa u traktor. 

Ali zar su stvarno morali Kacina da instruiraju da se u Beogradu ponaša najprirodnije što može. Možda i nisu, mada je u njegovom klizećem startu sa obe noge bilo i nekog smisla, čak dobre vesti. Dakle: pokušali smo Srbima da kažemo lepo da ne smaraju ni sa kakvom kandidaturom i da nema nikakvog učlanjenja 2014 (možda tek 2018), a sada će otići Jelko da im kaže onako kako je on već navikao. I, naravno, Srbi su ga razumeli. Skoro svi.

To znači da je presuda stigla, i ona faktički ne glasi kako nećemo u EU danas, već sutra; ona znači sledeće: ova generacija političara neće Srbiju uvesti u EU. I kraj priče. Nećete verovati, ali u glave ovdašnjih političara Kacin je u ponedeljak mogao da zakuca i ekser, i opet ih ne bi toliko duboko dotakao kao ovim što im je rekao. Elem, posle Kacina, svaki je političar na vlasti sam sebi postavio sudbinsko pitanje: a čime ću ja da se bavim sledećih deset godina. Naravno, iz tog sudbinskog pitanja proističe i nekoliko još sudbinskijih autorefleksija sveta na vlasti: dakle, kako da sačuvamo vlast za sledećih deset godina (nikako!) ili šta će biti s nama (baš me briga!).

TRI ODGOVORA Nisu oni, da se ne lažemo, baš  mnogo ni verovali kako će ući u EU na dan Gavrilovog pucnja u Sarajevu, problem je što ta strategija i taj datum nisu bili nalog izbora i dubokog strateškog promišljanja ovdašnjih ljudi sa vlasti, već – a to je poseban problem - nalog njihovih kapaciteta. Dakle, oni znaju da uz malo sreće i briselskog vetra u leđa mogu nekako da se provlače i muljaju sledećih pet godina šaljući poruku biračima da to muljanje nije ono što vide, nego najbrži mogući put u Evropu, koji se ima završiti na Vidovdan 2014. Ali deset ili koliko već godina? To već neće ići. I šta će sada Srbi da rade?

Koliko je vlast bila nespremna za vest koju je očekivala, potvrdio je dirljivi odgovor Bože Đelića, koji je tugaljivo ponavljao da smo mi najbolji evropski đaci u regionu i da, kad bi nam samo dali da popunimo pristupni upitnik, mi bi ga prvi rešili. Sjajan rezon, uz mali nedostatak: Boža je verovatno u pravu, samo što je Kacin i došao samo zato da nam kaže kako nam još neće dati da popunjavamo nikakav upitnik. 

Iako nije sasvim otklonio da ćemo se mi možda i kandidovati do kraja godine, Boris Tadić je Kacinovu poruku razumeo sa dosta predsedničkog stoicizma. I sam zapitan šta, za ime božje, da radimo celih deset godina, kad smo političkih i ostalih resursa imali za samo pet, i to onih pet u kojima nam stiže novac iz pristupnih fondova, i posle kojih znamo da ćemo biti jedna od zvezdica na plavoj zastavi. Ovako, postojeći resursi naglo se skraćuju na najviše dve godine, i to bez ijedne garancije da prizemljenje neće biti tvrdo. Zato je Boris osetio potrebu da odmah kaže šta da se radi sledećih deset godina: reformisaćemo državu, boriti se protiv kriminala i korupcije, usvajati zakone, farbaćemo ogradu i praviti zimnicu jer nije toliko važno hoćemo li u EU koliko je važno da živimo dobro. Problem je što je u tome bio uverljiv kao kockarska zakletva.

Znajući fajterski nerv Vuka Jeremića, verujem opet kako bi on svejedno predao kandidaturu, makar utoliko koliko bi njome samo napravio pritisak na evropske birokrate i doveo ih u neprijatnu situaciju da moraju da se izjasne ne samo o Srbiji u EU, već i novoj omiljenoj zapadnoj žvaki o Srbiji kao važnom mestu na Zapadnom Balkanu, bez koga se niti šta može oposliti u Bosni, bez koga ni Kosovo ne može da ima dobrog suseda, a ni Vojvodina svoj status evropske regije.


 Ostali iz ekipe su, koliko ih znam, pomislili isključivo na sebe. Recimo, znači li ovo da oni više neće moći kao do sada? Znači! Makar utoliko što će morati u tih deset godina da malo uključe mozak na račun svojih bezobrazluka i oblapornosti, i što će makar morati da smisle neku demagošku priču koja bi mogla da drži vodu malo duže od ove čiji rok trajanja je veoma ograničen. A opozicija? Nešto mi kaže da je Toma, čim je čuo Kacina, rešio da rusku himnu vrati na zvono svog telefona, da je pitao Vučića da li i Kinezi imaju himnu i da mu je predložio da možda odlože januarsku posetu Vašingtonu. Voja je sigurno bio zadovoljan verujući kako su stvari ponovo na putu da se vrate na njegovo i da je ostalo još samo da se na njegovo vrati i on. Zadovoljan je i Čeda, ponovo će imati o čemu da priča, naravno pod uslovom da Boris prestane da mu pravi gužvu u politici bezuslovnog Evropljanina.

STARIJI BRAT Iako i dalje verujem kako je važno dostignuće Borisove vlade to što je uspela da prekine onu jalovu raspravu treba li Srbija da ide u EU ili ne, i da na tu stranu prevuče skoro celu političku scenu, rekao bih da je sada vreme da on sam, suočen sa svim novim pitanjima, ubaci i nove elemente u svoju proevropsku poltiku. Nalog zdravog razuma glasi: 1. Brisel želi Srbiju na svojoj strani; 2. Ne želi je toliko da bi je prihvatio u članstvo u bilo kakvom ubrzanom postupku; 3. Sve što Srbija bude htela ili radila u narednih deset godina, moraće da radi oslonjena isključivo na svoje političke i ostale resurse.

To će reći da Srbija danas iz svojih državničkih potencijala očekuje rečenicu u kojoj će, naravno, stajati kako nismo odustali od ulaska u EU, ali da ona nije naša jedina alternativa i da, ako naš ulazak u to društvo bude blokiran na neko vreme, nećemo sedeti na obali i bistriti o besmislenosti života. To će reći da Srbija mora da uđe u sve svoje reforme koje je čekaju, i to sama, bez impulsa i pokrića iz EU; da mora da usvoji sve svoje evropske zakone i da počne da ih primenjuje; da prestane u Briselu da blefira kako mi u Moskvi imamo starijeg brata kod koga ćemo da se preselimo ako nas oni neće, i da sa tim starijim bratom započnu ozbiljnu i političku i privrednu saradnju, umesto ovog bleferskog šibicarenja kojim ga izluđujemo; da se raspitaju da li onaj strateški sporazum sa Kinezima može da znači još nešto osim nekoliko novinskih tekstova i fotografija; da vide postoji li bilo šta što možemo da proizvedemo i prodamo Turcima, koji pokazuju da imaju ozbiljan interes da rade s nama.

Rečju, Srbija je poslednjih meseci svoje planirano evropsko ubrzanje bila spremna da plati igranjem na jednu jednu kartu, koja je, logično, značila odustajanje od vođenja bilo kakve sveobuhvatne politike. Sada je vreme da Kacinova poruka u Beogradu bude shvaćena kao neka vrsta testa iz Brisela. Dakle, od Borisa se iz sedišta EU traži odgovor na pitanje da li smo zaista toliko ubogi kao što izgledamo da smo toliko spremni da čekamo celu narednu deceniju pred vratima Brisela, šireći polje nade svakog momenta kada se ona iz bilo kog razloga otvore. Znamo: da, Srbija jeste toliko uboga, ali to ne sme da bude njen odgovor.

KO PRETI BORISU Zato se od Tadića ne očekuje odgovor koji bi se ticao samo širenja i razvijanja srpske spoljnje politke. Ako je umeo da pročita kako su mu novine, za koje ga svet oko njega lažno ubeđuje kako ih kontroliše, odmah po odlasku Kacina savetovale da prihvati realnost, da ne glumi ludilo i da nastavi da strpljivo čeka u redu pred vratima EU, oni su mu istovremeno poručili da njegove akcije u kojima će pokušati da povrati svoju politiku neće biti tolerisane. Na taj način svi ti mediji koje, dakle, veruje da kontroliše poručili su mu da su s njim kad god treba da napadne nacionaliste, Obraz, Koštunicu ili jednog od dvojice Toma, onog sa ruskom himnom u telefonu (dok je onaj sa američkom već sa suprotne strane, nešto kao Čeda sa mnogo birača).

Ako ponovo počne da vodi politiku, Boris će tada shvatiti da mu opasnost ne preti iz nacionalističkih krugova, koliko god, čitajući većinu srpskih novina, ne izgledalo tako. U ovom trenutku – ponavljam, ako se vrati vođenju nacionalne politike – opasnost za njega će da se pokrene iz krugova radikalnih evropejaca iz medija, javnog života, njegove koalicije i, zašto ne reći, njegove stranke, kojima se neće dopasti ništa osim njegovog strpljivog čekanja u evropskom redu. Ako i sam pristane na to, ako i sam pokaže željenu meru srpske političke ubogosti, ako i sam odustane od vođenja politike, to će biti konačno, i tada će postati opasnost sam sebi. A tu već pomoći nema, to su stvari o kojima se ne razmišlja, one se se samo trpe.

Пренето са...

----------------------
Одлична критика стања духа малог-слабог-српског-човека, лета господњег 2009.!
 

Kandidatura tek posle odmrzavanja /video/
S. S. ROVČANIN, 23.11.2009 09:37:39


Mirel i Kacin

PRELAZNI trgovinski sporazum između Srbije i EU mogao bi biti odblokiran na Savetu ministara spoljnih poslova, početkom decembra u Briselu. Pre ove odluke nije pametno podnositi zahtev za članstvo naše zemlje u evropsku porodicu.
Ovo je, uz potvrdu da ćemo od 19. decembra putovati bez viza, osnovna poruka sa pete konferencije Odbora za evropske integracije u Skupštini Srbije, na kojoj su u ponedeljak učestvovali predstavnici EU Pjer Mirel, prvi čovek Direktorata za zemlje zapadnog Balkana, i Jelko Kacin, izvestilac EP za Srbiju, vicepremijer Božidar Đelić i predstavnici parlamenata država regiona.
- Stav Evropske komisije je da Trgovinski sporazum treba da bude odmrznut i nadam se da će se to desiti u decembru - objasnio je Mirel. - Ipak, ne vidim kako bi bez ovakve odluke Srbija mogla da podnese zahtev za kandidaturu.
Kao po navici, Jelku Kacinu je u ponedeljak bilo žao što nema predstavnika sa Kosova. Na ovo ”jadikovanje” i predlog da bi i ”kosovski skupštinari” mogli biti na nekoj narednoj konferenciji, ministar za evropske integracije Đelić odgovorio je da Srbija nikada neće priznati Kosovo.
- Nećemo potpisivati nikakve sporazume niti učestvovati na bilo kakvim skupovima kojima bismo priznali Kosovo - rekao je Đelić. - U decembru bi mogao biti odmrznut Trgovinski sporazum. To bi bio jasan znak da podnesemo aplikaciju za članstvo.
Ni Kacin nije ostao dužan, pa je kasnije u izjavi novinarima rekao:
- Ne bih hteo nikoga da uvredim, ali je prvo i osnovno pravilo politike - nikad ne reci nikad.
Inače, na konferenciji, koja će biti nastavljena i u utorak, nije bilo samo predstavnika makedonskog parlamenta, ali je učestvovao njihov ambasador u Beogradu. Prisustvo su opravdali raspravom o budžetu u njihovoj skupštini, a ne, kako se spekulisalo, ljutnjom komšija zbog izjave Vuka Jeremića da podržava Grčku u pregovorima sa Makedonijom oko imena.   

TADIĆ: NISU VAŽNE PREPORUKE DRUGIH
PREDSEDNIK Boris Tadić izjavio je da će Srbija učiniti sve kako bi do kraja godine bio odmrznut Prelazni trgovinski sporazum:
- Pažljivo ćemo analizirati sve poruke koje dobijamo iz Evrope i učinićemo sve da do kraja godine odmrznemo ovaj sporazum. Ali to ne zavisi samo od nas već i od pojedinih članica EU.
Komentarišući izjavu Jelka Kacina da je nerealno da Srbija do kraja godine podnese kandidaturu, predsednik je podsetio da mnogi evropski državnici Srbiji preporučuju upravo suprotno - da odmah podnese kandidaturu:
- Nije od odlučujuće važnosti šta će reći neke zemlje EU, već kako ćemo mi sprovoditi reforme. Kvalitet života je važniji od formalnog učlanjenja u EU. Zato ćemo se boriti protiv organizovanog kriminala, podizati infrastrukturu, a manje voditi računa o formalnom učlanjenju, iako nijednog trenutka nećemo zanemariti ostvarenje tog našeg strateškog cilja.

Пренето са...

Msm da je ovaj narod dovoljno pametan da je to ukapirao daaaavnih danaaaa!

Кад ћемо да уђемо у ,,Европу"? као што кажу ови испирачи мозгова на власти као да смо ми у Азији , али најгоре је што је тај израз широко прихваћен што само осликава каква је ,,операција на отвореном мозгу" у току .

Sto jes,jes!

Geografski smo u Evropi,ekonomski u Aziji(onom nerazvijenom delu),a mentalno u Nebeskoj Srbiji(nigde),mada ima i bolida na ovom forumu koji tvrde da smo u nekakvoj rusko-srpskoj federaciji 

Realno,oni i ne zele da nas uvedu u EU,to su samo prazne price....Tamo ipak postoji neki zakoni a nasim politicarima vise odgovara ovo bezakonje u Srbiji.Mozda se nesto i promeni pa i udjemo te 2018. mada koliko vidim tesko ce to ici.....