Navodnjava se manje od jedan odsto

28. jul 2007.
B92

Beograd -- Katastrofalna suša koja je pogodila Srbiju pokrenula pitanje navodnjavanja i njegovog zapostavljanja tokom niza godina.

Sušom je najviše pogođena istočna i južna Srbija. Jedini način da se problem reši jeste instaliranje sistema za navodnjavanje. U Grčkoj, na primer, od 1961. godine navodnjavane površine se proširuju za oko 28.000 hektara godišnje. To je jednako celokupnoj površini opštine Lebane – jednoj od najpogođenijih ovogodišnjom sušom .

U Srbiji se navodnjava manje od jedan odsto obradivih površina. U celoj centralnoj Srbiji navodnjava se samo oko 3.000 hektara. Budući da kroz Srbiju prolazi jedna od najvećih evropskih reka, Dunav, ali i da Srbija ima mnoštvo svojoih reka, vode za navodnjavajne ima. 

Međutim, najveći broj poljoprivrednika se zbog nedostatka sredstava za izgradnju sistema za navodnjavanje zainteresuje tek izrazito sušnih godina.

Ipak, čak i da većina poljoprivrednika nabavi sistem za navodnjavanje, ostaje problem kanala. Deluje paradoksalno, ali najveći deo akumulacija izgrađen sedamdesetih godina XX veka je propao, tako da se površine pod navodnjavanjem zapravo smanjuju.

Samo na Moravi planirano je, ili izgrađeno preko 1.000 malih akumulacija, od kojih se danas koristi 50.

U Vojvodini postoje kanali koje je gradila Marija Terezija pre 200 godina i koji su funkcionisali sve dok nadležne službe nisu preuzele brigu o njima.

kanal DTD propada a kamoli kanali iz vremena MArije Terezije.
Definitivno je proslo vreme gledanja u nebo i boga da da kisu ili smanji zegu.
Moraju se osavremenjavato poljoprivredna gazdinstva   i proizvodnja svih kultura na njima.
Samo tako do jake i bogate rodom poljoprivrede.

      Istine radi, kanali koje su izgrađeni za vreme Marije Terezije su kanali za ODVODNJAVANJE. To je vezano za ceo pravac koji izlazi na Savu, primera radi. Razlog je što je to podvodno zemljište i da  njih nema ceo taj kraj bi bio kako i nekad močvaran i poplavljen.

kanal DTD sada navodnajva samo 12% povrsine koju je navodnajvao pocetkom 1990.
do tada je postojalo udruzenje poljoprivrednika koje je kontrolisalo, ulagalo i odrzavalo kanal.
SPS je centralizovao vojvodinu i sada je stanje takvo da ljudi iz Beograda odlucuju sta treba da se radi posto "oni bolje znaju od poljoprivrednika pored kanala sta treba da se radi"
od kada je Autonomija ukinuta, sve, pa i kanal, propada u vojvodini.
posto nema nista od regionalizacije dokne udjemo u EU(a tada ce biti jer je to uslov za pristup), moramo dati vecu autoonomiju Vojvodjanima inace ce cela srbija svake godine placati hleb sve vise i nema nista od leba za 3 din.

Kraljevicu nema veze centralizacija bas sa kanalom DTD.
zar poplave iz Rumunije u poslednja dva proleca nisu bile signal da pokrajinska vlada sredi kanale.
najvise treba d asu zainteresovani sami zemljoposednici kojima su njive pored kanala.
Ali cini mi se da nismo prevazisli mentalitet iz komunoizma- radio ne rdaio svira ti radio. Svi ocekuju da nesto neko drugi uradi za njih.
Pa ako meni treba d anavodnjavam, nive a da mi je kanal blizu ja bih pokusao da nabavim opremu i krecem.
Kada se drugi uvere da su moji prinosi zahvaljujuci tome bolji krenuce mojim putem. Ako ne mogu bez ikredita onda i to treba uzeti ali samo je cilj poboljsanje uslova za proizvodnju. nem avise gledanja u nebo i cekanja kise od boga jer polako ali sigurno imamo klimi podsaharja- zbog globalnog zagrevanja.
Voda je doavno a sada sve vise postaje strateska stvar i bogate su one zemlje koje imaju vode.
Srbija je za sada ima ali ne zna pravilno da iskoristi sve svoje raspolozive resurse oko toga.

  Da proba da ti odgovorim s malo argumenata. Propadanje sistema nije počelo 90-ih već mnogo ranije još polovinom 70-ih. Tada je promenjen sistem koji je postojao i gde je za jedno određeno područije postojala jedna organizacija koja je održavala kanalsku mrežu i prikupljala u njenu kasu pare od vodoprivrednog poreza koji ianče svi mi plaćamo bez obzira gde živimo. Taa su između ostalog ukinute i kanalđije koje su svakodnevno obilazile kanale u ataru jednog seča i po potrebi ga čistile od bačenih otpadaka, palile korov po njemu, obaveštavale firmu ako dođe do urušavanja kanala i da treba intervencija, gde se u ataru plavi i slično. Od tada je ostavljena mreža na brigu sammim seljacima na osnovu socijalstičke ideologije da će radnici i seljaci najbolje sami da čuvaju svoje. I od tog momente je došlo do toga da su kanali postali lokalna smetlišta, lako se prepoznaju iz daljine jer je to jedini veliki korov u okolini, i pruža se kilometrima, zapušeni su na mnogo mesta itd. Koliko je te seljake nriga za te kanale možda je bolji primer da je nekima korov zauzeo pola njive i da ne rade ništa da ga se reše.  E tada je postojala ta autonomija i to je i uvedeno u njoj, kasnije je samo izvršena malo viša centralizacija i to je stiglo do nivoa republike.

   Sad malo o parama, pokrajini i koiko treba para. Za vreme Miloševića i tih pomenutih radikala glavna centrala Srbijavoda je bila u Novom Sadu. Tu su se skupljale sve pare iz cele Srbije i zatim je odatle deljeno dalje. Za Vojvodinu je odvajano više od 70% svih sredstava, nekih godina je procenat išao i do 85%. Tada je došla 2000 godina i tada je počelo da se radi na regionalizaciji i deo u Vojvodini je lepo proglasio otcepljenje i samostalnost. Tada je centrala Srbijavoda prebačena u Beograd, a pare sa teritorije Vojvodine idu u Novi Sad i oni raspolažu sa svom cifrom i rade sa njom. E sad je manji problem što te pare nisu diviljne za finansiranje poslova do polovine godine. Jednostavno sada ostatak Srbije kaže ne damo pare, imamo i mi poslova po centralnoj Srbiji. I svake godine ovi iz Novog Sada idu u Beograd u vladu da traže pare, nekad dobiju nekad ne.

   O navodnjavanju mislim da je glupo govoriti, ono je moguće na stvarno mizernom delu kanalske mreže, u blizini velikih kanala, i kada nije sušna godina ili bilo više sušnih goduina kao sada. Tada je nivo podzemnih voda viši, i veliki kanali imaju dovoljno vode. Svi ostali kanali su pravljeni kao kanali za odvodnjavanje i treba MNOGO para da bi se izbacile stotine i stotine miliona kubika da bi se oni preveli u kanale za navodnjavanje. Samo da vas obavestim da iskop jednog kubika je preko 1 evra koliko sam zadnji put čuo, i to pre par godina. KOliko je sada neznam tačno ali mogu da pitam oca. Dakle, najmnja cena za navodnjavanje na postojećoj kanalskoj mreži može da se računa na pola milijarde dolara minimum plus paer za otkup zemljišta oko kanala da bi se oni proširili. Da ne govorimo o rušenju nekih kuća koje budu smetale.Dali će neko danas da kaže daj da potrošimo te pare? Jok, reći će da lepo uvezemo i ima i mi još nešto da zaradimo na tome.

Ako Srbija ne bude rešila pitanje navodnjavanja može da se pozdravi sa poljoprivredom. Pola milijarde evra i nije neki novac ako je reč o strateškom pitanju za jednu zemlju.

Ili će se uložiti ozbiljne pare ili će Vojvodina umesto plodne oranice postati neplodna pustinja.

Predvidjanja svetskih klimatologa je a ce region Balkana postati podrucje slicno sadasnjem podrucju podsaharja , da nas cekaju jos vrelija leta i zime bez snega i mnogo padavina. Klima koja je bila u Srbiji 70-tih godina se seli na sver Evrope.,
Znaci uskoro cemo moci da ocekujemo plantaze narandzi i limun au Srbiji.

Znaci da kupujemo zemlju u Sibiru, sad je verovatno jeftina, a za 30god ce biti svetska zitnica 
Ako su Izraleci uspeli da u pustinji gaje evropske kulture, onda ni mi ne moramo da brinemo za nasu poljoprivredu, samo moramo da sacemo jos par godina temperatura od 40-50stepeni da nam dodje iz dupeta u glavu(posto kod nas Srba druga metoda ne pomaze) i onda cemo i mi da pocenmo da ulazemo u moderne tehnologije u poljoprivrednoj proizvodnji. Jos da naseg seljaka ubedimo da nije popio svu pamet ovog sveta i da mora da uci i da se osavremeni.........srecno nam bilo

Nista neobicno,citava zemlja propada pa se nemoze ni ocekivati da poljoprivreda bude izuzetak.