Ispraznili slamarice
D. I. KRASIĆ, 9. novembar 2007

GRAĐANI su za nepunih osam dana, u nedelji štednje koja je trajala od 31. oktobra do 7. novembra, položili na štednju u banke čak 310 miliona evra. Prema navodima iz Narodne banke Srbije, ovo je nivo cele godišnje štednje iz 2001. godine, kada je na štednim računima bilo ukupno 350 miliona evra.
Ono što je nedelju štednje razlikovalo od drugih dana u godini jesu veće kamatne stope. Tome je „kumovala“ i centralna banka, koja se odrekla dela obaveznih rezervi u ovom periodu. Tako su banke, uglavnom, udvostručile kamate koje su do sada plaćale na oročavanje evra.
Interesantno je da se, već po običaju, u Srbiji sve radi u poslednji čas, pa i - štedi. Tako je tokom prva tri dana u nedelji štednje ulagano nešto više od 30 miliona evra dnevno. U ponedeljak, 5. novembra, u banke u Srbiji položeno je 68 miliona evra, da bi kulminacija bila u utorak sa uloženih 86,2 miliona evra.
U sredu se, pak, ovaj iznos prepolovio na 47 miliona. U „Komercijalnoj banci“, lideru po visini štednje, trenutno se nalazi 769 miliona evra devizne štednje. U toku nedelje štednje ova banka prikupila je 93 miliona evra u devizama, i još milion evra dinarske štednje, na više od 8.000 otvorenih štednih računa.
U „Inteza banci“ navode da su građani u nedelji štednje otvorili 12.500 štednih računa, na kojima je oročeno ukupno 117,2 miliona evra.
- Najveći procenat uloga, više od 80 odsto, oročen je na period od godinu dana, dok prosečna visina uloga iznosi oko 9.500 evra - navode u „Intezi“. - Jedan deo nove oročene štednje migrirao je s postojećih dinarskih i deviznih računa po viđenju, a jedan deo je novoprikupljena štednja, tako da ukupna štednja stanovništva u banci „Inteza“ sada iznosi 650 miliona evra.
U „Hipo Alpe Adrija“ banci građani su na štednju tokom nedelje stimulativnih kamatnih stopa oročili više od 50 miliona evra. U „Rajfajzen banci“ visina oročenih deviznih depozita takođe je povećana za oko 50 miliona evra...


Izvor: Novosti

puni ste para picke jedne 

Blic: Srbija skuplja od Nemačke!
Nedelja, 11. novembar 2007. 11:10



Iako je prosečna plata jednog Nemca oko 2.000 evra, njemu su osnovne životne namirnice jeftinije za oko 30 odsto nego prosečnom gradjaninu Srbije, koji mesečno zaradi oko 360 evra, istražuje "Blic".

Da li zbog nedostatka konkurencije ili visokih trgovačkih marži, tek gradjani Srbije svakodnevno u prodavnicama za iste proizvode plaćaju više nego Nemci, čija je prosečna zarad sedam puta veća od naše. Osim hleba, koji je i u Nemačkoj skup, gotovo sve osnovne namirnice jeftinije su nego kod nas. Tako litar dugotrajnog mleka u Nemačkoj košta 81 cent (63 dinara), dok se kod nas plaća 72,9 dinara.

Razlika u ceni je još evidentnija kod ulja, koje Nemci (doduše ono najpovoljnije) plaćaju 60 dinara, a mi čak 93,90 dinara. I popularna koka-kola im je dosta jeftinija, dok su neznatno povoljniji i šveps i voćni sokovi. "Milku" i "kinder" čokoladu Nemci plaćaju barem dvadeset dinara manje.

Kad je u pitanju kozmetika i higijena, razlika je još uočljivija. Sapuni su im za dvadesetak dinara jeftiniji, iste marke deterdženata plaćaju tridesetak odsto manje, a povoljniji su im i šamponi, mleka za telo... Ima i drastičnih primera. Tako recimo, ženski dezodorans "fa" Nemica može kupiti za 0,99 evra (77 dinara), dok dama u Srbiji za isti proizvod mora da izdvoji 178 dinara. Kalgonit tablete za sudove( 44 komada) kod nas staju 831 dinar, a u Nemačkoj gotovo 300 dinara manje (545 dinara).
Namirnice, sokovi i higijena, kod nas su skuplji za oko 30 odsto.

"Ima nekoliko razloga za toliko skuplju robu u Srbiji. Dva osnovna su postojanje monopola i ogromne trgovačke marže" kaže za "Blic nedelje" ekonomista dr Vladana Hamović. Ona ističe da monopoli na našem tržištu postoje samim tim što nekoliko trgovinskih lanaca diktira cene, iako nude veliki izbor robe.

"Trgovačke marže kod nas idu i do 25 odsto, a nekad i mnogo više, dok je u svetu ubičajena marža oko 12 odsto" kaže Hamovićeva. Zato ona smatra da država mora da počne da primenjuje antimonopolski zakon, čija bi primena dovela do veće konkurencije, smanjenja marži i samim tim i nižih cena.
Nemci imaju daleko kvalitetniju i jeftiniju telekomunikaciju. Većina stanovnika Nemačke odlučuje se za mesečni flet paket, koji obuhvata neograničeno fiskno telefoniranje (i ka inostranstvu), neograničen internet i kablovsku televiziju, po ceni od svega 30-40 evra (u zavisnosti od provajdera).

Ako je za utehu, gradjani Nemačke za iznajmljivanje stanova i komunalije mesečno moraju da izdvoje u proseku izmedju 800 i 900 evra, a žitelj Beograda upola manje.

Iako Srbija ima dosta domaćih modnih brendova, ne možemo se pohvaliti niskim cenama. Naime, često cene domaće garderobe, pogotovo dečje, u stopu prate cene poznatih evropskih brendova, poput Benetona, Zare i drugih. Nemci koji žele da svoje mališane obuku kvalitetno, ali povoljnije, kupuju u čuvenom lancu "C&A", gde se somotske ili deblje teksas dečje pantalone mogu kupiti po ceni do devet do 15 evra. Dečja zimska jakna staje od 20 do 30 evra, duksevi od pet do 10 evra, a dečji veš i pidžame mogu se pazariti za svega nekoliko evra. Teško je naći stvar skuplju od 40 evra, što se u našim radnjama za decu već smatra niskom cenom.

Izvor: MTS-Mondo

dobro jutro!