Posto vidim da u diskusijama i dalje ima elementarnog nerazumevanja oko pitanja koje kriterijume Srbija treba da ispuni za clanstvo u EU i zasto je to dobro/lose za Srbiju ne bi bilo zgoreg da vidimo kako stvari zaista stoje:



Uslovi za članstvo u EU

Pre nego što određena zemlja i počne da razmišlja o mogućnosti da se pridruži Evropskoj uniji mora da pokaže da ispunjava tri osnovna kriterijuma za članstvo, utvrđena na samitu Unije u Kopenhagenu juna 1993. godine. To su:


    * postojanje stabilnih institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava i poštovanje i zaštitu manjina;
   
    *  postojanje aktivne tržišne privrede koja je sposobna da izdrži pritisak konkurencije i delovanje tržišnih snaga unutar same Unije;
   
    *  sposobnost za preuzimanje obaveza koje proističu iz članstva, uključujući i privrženost ciljevima političke, ekonomske i monetarne unije.

Pregovori sa šest kandidata – Poljskom, Mađarskom, Češkom Republikom, Slovenijom, Estonijom i Kiprom – započeli su marta 1998. godine. Pošto je dobijeno zeleno svetlo od lidera EU okupljenih na sastanku Evropskog saveta u Helsinkiju decembra 1999. godine, sredinom februara 2000. godine pokrenuti su pregovori sa još šest kandidata - Bugarskom, Letonijom, Litvanijom, Maltom, Rumunijom i Slovačkom.

Svaki od kandidata se sagledava na osnovu sopstvenih kvaliteta. Unija je utvrdila u potpunosti fleksibilan proces pristupanja kandidata različitom brzinom, u kojem će svaka zemlja biti ocenjena na osnovu sopstvenih zasluga i biti primljena onda kada bude u mogućnosti da zadovolji sve obaveze koje proističu iz članstva.

Prvu fazu u ovom složenom postupku čini provera koja se vrši kroz niz multilateralnih i bilateralnih sastanaka sa kandidatima. Ti sastanci omogućavaju Evropskoj komisiji da izloži 'acquis communautaire' – celokupan korpus ugovora, zakona i postupaka EU od skoro 100 000 strana – i odluči da li su kandidati sposobni da ga primenjuju. Iza toga dolaze detaljni pregovori o 31 konkretnoj politici od ribarstva do spoljnih odnosa.

Komisija nastavlja da prati napredak koji ostvaruje svaki od kandidata u primeni zakona EU, pri čemu se naglasak sve više stavlja na njegovo pravilno prenošenje u nacionalno pravo. U principu, svaki novi član mora biti sposoban da izvrši sve obaveze i odgovornosti EU od prvog dana prijema, pri čemu se privremena izuzeća i mere ograničavaju na minimum.

Unija ima jedan broj specifičnih programa koji prethode pristupanju kako bi kandidatima pomogla da se pripreme za članstvo.

Najpoznatiji i najstariji instrument za kanalisanje finansijske i tehničke saradnje kandidata je program Phare.

Ovaj program obezbeđuje pomoć, a ne zajmove, i može se podeliti u skladu sa dva najvažnija prioriteta. Prvi je, sa nekih 30% budžeta, izgradnja institucija kako bi se nacionalnim i regionalnim upravama kao i regulatornim i nadzornim organima pomoglo da se upoznaju sa ciljevima i postupcima EU.

Drugi prioritet, sa 70% budžeta, je pomoć kandidatima da svoje industrije i osnovnu infrastrukturu prilagode standardima EU mobilišući potrebne investicije. Ova pomoć je uglavnom usmerena na oblasti u kojima norme i standardi EU postaju sve zahtevniji kao što su npr. zaštita okoline, saobraćaj, industrijska postrojenja i standardi kvaliteta proizvoda i uslova rada.

Drugi programi pomoći su posebno usmereni na razvoj poljoprivrede i sela kao i na saobraćajne i projekte zaštite okoline. Postoje, takođe, i programi za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala kao i oni za rešavanje problema izbeglica i azilanata. Osim toga, održavaju se i brojni seminari i radionice za funkcionere u zemljama kandidatima, o različitim pitanjima kao što su fiskalni nadzor i carinjenje.

Iako je Evropska unija preuzela glavnu ulogu u pružanju pomoći zemljama kandidatima da se pripreme za članstvo, ona nije jedina koja to čini. I druge međunarodne organizacije obezbeđuju podršku i stručnu pomoć: Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoju, Savet Evrope i Nordijski savet.

dzabe si ti to napisao, kad ne kapiraju koji je to savrsenstvo.

Prvo nauči da pišeš pravilno, u EU ne žele polupismene filozofe.

ako neko ima tekst svih prednosti koje EU pruza neka ga postavi. Sada ne mogu da ga trazim, mozda veceras. To treba ljudi da vide.
@miroslav.p
ako je to nacin da izlecis neki svoj kompleks, nastavi slobodno... ali znaj da ides u offtopic. Ja te nista nisam pitao.

Ti koji si jednom ili nijednom bio u EU verovatno bolje znash koje je to "savrshenstvo" od onih koji tamo zhive. Ti bi trebao u ime EU da objasnish narodima EU koji su odbili da prihvate ustav te iste EU, da oni pojma nemaju shta su odbili kao i da su budale shto kukaju na EU i shto veliki broj njih zheli da izadje iz EU. A nakon toga bi mogao da odletish (na krilima mashte naravno) i do onih zemalja koje ne zhele chlanstvo u EU da im takodje ukazes na to kakvi su idioti i kako pojma nemaju shta je to savrshenstvo.

@Twice,

To nije tacno. Nijedna nacija koja je usla u EU ne zeli da izadje. `Pricam ti pricu` nije nikakav argument. Koje to zemlje ne zele da udju u EU? Opet pricas napamet.

Zanimljivo je da kriticari i protivnici integracije u EU nemaju nikakve konkretne argumente osim nekakvih prica `tamo neka nacija`, `tamo neki uslovi` i `nama to ne odgovoara` slicno.

twice zeli da se svadja, potpis mu sluzi za ukras
@twice, smanji tenziju, polako... Ko hoce da izadje, sta pricas? Ako su toliko odlucni, sto ne izadju.
A da sam bio u EU, bio sam... kao i uvek napadas bez osnova.
Samo polako. Ako moze neki primer konkretan.

Svedska nije htela u EU.Razlog vrlo jednostavan..Morala je da OSIROMASI da bi usla u EU! Toliko o savrsenstvu..

@danilobg

Ајде, ако није проблем, окачи које су предности уласка у ЕУ и слично.
Занима ме.

@Strongserb,

Ne stoji ti komentar. Svedska je clanica EU.

@Ghost,
Sa zadovoljstvom - posto ulazak u EU obuhvata sve segmente drustva samo reci koja te konkretno oblast zanima: obrazovanje, zdravstvo, prehrambena industrija, infrastruktura, zastita prirode i okoline, ocuvanje sela i starih zanata, proizvodnja, bezbednost, rad institucija...