Srbija i Hrvatska u julu potpisuju vojni sporazum

Hrvatska i Srbija potpisuju vojni sporazum, potvrdile su obe strane. Ministar odbrane Hrvatske Branko Vukelić rekao je da će dve države idućeg meseca potpisati sporazum, ocenivši da on znači stabilizaciju odnosa između Srbije i Hrvatske.

Značaj Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane koji će Beograd i Zagreb potpisati u junu je pre svega politički, s obzirom na nasleđe 90-ih, jer su to jedine zemlje u regionu koje međusobno još uvek nemaju ovaj sporazum. Upravo zbog toga zvaničnici u Beogradu u ovom sporazumu vide istorijski značaj. U pogledu vojno – tehničke saradnje dokument zapravo reguliše ono što već postoji, ocenjuju analitičari.

Prvi put posle svih ratova sastaju se „vojske“ Srbije i Hrvatske i potpisuju u Zagrebu Sporazum o saradnji u oblasti odbrane, objasnio je srpski ministar odbrane Dragan Šutanovac. Sporazum predviđa mogućnost zajedničkih vežbi, treninga, edukacija, razmene iskustava, informacija. Ovom objašnjenju koje je srpski ministar odbrane dao u jednom novinskom intervjuu nisu imali šta da dodaju ni u srpskom ni u hrvatskom ministarstvu odbrane do juna i potpisivanja.

S obzirom da je reč o susednim zemljama, čije su armije potekle iz JNA i koje imaju kompatibilne vojne industrije, otvaraju se vrlo široka polja za saradnju, kaže profesor na beogradskom Fakultetu bezbednosti Zoran Dragišić, a pre svega u oblasti namenske industrije i vojnog školovanja:

„Sasvim je jasno da dobri vojni odnosi između dve zemlje blagotovorno utiču na celokupne političke i ekonomske odnose, što je izuzetno važno jer su Srbija i Hrvatska dve najznačajnije zemlje regiona, i dobri odnosi Beograda i Zagreba stabilizuju čitav region. Tu mislim i na problem Bosne i Hercegovine, ali i na probleme na Kosovu i jugu Srbije. Dakle, svakako da taj sporazum ima blagotovorna dejstva koja su vidljiva na prvi pogled ali je mnogo i posrednih pozitivnih efekata.“

Potpisima na sporazum o vojnoj saradnji obe zemlje će izbrisati svoju crnu tačku u regionalnoj saradnji. S druge strane, saradnja vojna, vojno – tehnička između Hrvatske i Srbije nije novost, i na nižim nivoima teče već duže vreme, primećuje nezavisni vojni analitičar iz Zagreba Igor Tabak:

„To mogu iz prve ruke posvedočit, budući da sam se u više situacija našao u društvu sa časnicima Vojske Srbije koji su bili ili na školovanju, ili su zajedno sa Hrvatima bili na nekoj drugoj aktivnosti. Prema tome, sama bit cijele stvari nije nova. Novo je da je politika i jedne i druge zemlje odlučila to regulirati, znači javno i na neki način transparentnije nego do sada. S te strane, meni je jasno da će takav potez vjerovatno na prvu loptu naić, da velim, na prijepore i otpore, i s jedne i s druge strane, među ostalim posebno vjerojatno kod ratnih veterana ali mislim da to ne bi trebalo biti mjerilo stvari.“

Dajući ovom sporazumu istorijski znača,j srpski ministar odbrane Dragan Šutanovac je objasnio da će time konačno biti stavljena tačka na „mračnu prošlost“, koja, kaže, treba da bude nauk za saradnju u budućnosti. Podsetimo, i hrvatski predsednik Ivo Josipović i ministar odbrane Branko Vukelić izjavili su da pomenuti dokument govori o budućnosti.

„Svaki dogovor koji jača mir, koji jača suradnju, koji jača sigurnost Republike Hrvatske, je dobrodošao“, rekao je Josipović.

„Ovo je sporazum koji govori o današnjici i budućnosti, a budućnost Hrvatske, stabilnost i mir u Hrvatskoj, uvjetovani su i stabilnošću Srbije i njenim putem prema evroatlantskim integracijama. Mislim i da Hrvatska, kao vodeća zemlja ove regije, ima i zadaću i dužnost da pomaže i potakne sve zemlje u regiji da budu članice EU i NATO. Prema tome to je u interesu Hrvatske“, objasnio je hrvatski ministar odbrane Branko Vukelić.

Hrvatska je profesionalizovala vojsku, participira dugo u Partnerstvu za mir, ušla je u NATO, učestvuje u velikom broju mirovnih misija. Vojni analitičar Zoran Dragišić procenjuje da će upravo ta iskustva Hrvatske pomoći Srbiji:

„U svakom slučaju će Srbiji mnogo pomoći i na putu evroatlantskih integracija jer je hrvatsko iskustvo za nas vrlo primenjivo. Naravno, ovde postoje različite politikanske igre oko našeg članstva u NATO, međutim, ukoliko mi istinski želimo da se integrišemo u evropski politički prostor to neće biti moguće pre nego što uđemo u NATO. Tako da je za nas, s te strane, hrvatsko iskustvo primenjivije od bilo čijeg drugog iskustva.“

„Vojni sporazum“ je svakako još jedan korak napred u približavanju dve zemlje koje još uvek imaju otvorena pojedina pitanja. Zato i Igor Tabak, analitičar iz Zagreba, kaže da je prevashodna vrednost ovog sporazuma politička ali da mu se čini da on samo reguliše neke stvari koje postoje i da ni na koji način ne prejudicira druga područja koja su i dalje otvorena:

„Recimo, sukcesija vojne imovine bivše savezne države, ili u konačnici i ove tužbe, ili pitanja ratnih reparacija. To su sve pitanja koja će kad tad doći na dnevni red kad se jednom ovakvi elementarni odnosi konačno stave na čistac.“

Izvor