Vala baš! Kao da ne mogu da dočekaju....

  Sve dok patrijarh ne premine ne sme da bude govora o tome ko će da bude patrijarh.
 Sramni bestidnici.

Ove nedelje
Sinod SPC o pismu episkopa Grigorija
Autor: E. B. | Foto:Fonet | 15.12.2008. - 05:00


Od Svetog arhijerejskog sinoda SPC očekuje se da se na sednici, koja je zakazana za 16. decembar, odredi prema pismu episkopa zahumsko-hercegovačkog Grigorija, koje je uzburkalo javnost.

Iako je generalni sekretar Sinoda Savo Jović najavio da Sinod neće raspravljati o neophodnosti promena u SPC, koje je vladika Grigorije oštro zatražio u pismu svim arhijerejima, u krugovima SPC je veliki pritisak da se o tome ipak razgovara. O izboru novog patrijarha i neophodnosti reforme u SPC, kao i o mnogim otvorenim pitanjima za koje poznavaoci SPC tvrde da Crkvu vode u raskol, trebalo je da se razgovara na redovnom jesenjem zasedanju Sabora. Međutim, važna prilika je propuštena, za šta je vladika Grigorije u svom pismu optužio mitropolita Amfilohija i predstavnike takozvane tvrde struje u SPC, sa vladikom banjalučkim Vasilijem Kačavendom na čelu.

Izvor: Blic

Rasplamsava se sukob među episkopima SPC
Amfilohije zabranio Grigoriju da govori
Autor: Željka Jevtić | Foto:FoNet, Beta | 19.12.2008. - 07:23


Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije zabranio je juče vladiki zahumsko-hercegovačkom Grigoriju da nadalje javno govori o Crkvi. Mitropolit je to poručio preko telefona. Dan pre mitropolitovog poziva, vladika Grigorije je istakao da u SPC ima onih kojima odgovara status kvo, ali da je njegovo uverenje i vera da episkopi nisu tu radi sebe, „nego radi zajednice koju prethode i koju vode”. Vladika Grigorije do sada se upravo najviše obraćao mitropolitu Amfilohiju, pozivajući ga na obnovu Crkve i vraćanje reda i poretka.

Tokom jučerašnjeg dana nije bilo moguće stupiti u kontakt sa mitropolitom Amfilohijem, koji je bio u Crnoj Gori u Cetinjskom manastiru. I pored mnogobrojnih poziva „Blica”, niko se nije javljao na statični telefon, a mitropolitov mobilni bio je isključen. Tako nije bilo moguće dobiti objašnjenje koje interesuje javnost - šta je zasmetalo mitropolitu od onoga što je vladika Grigorije iznosio. U Patrijaršiji u Beogradu kratko za „Blic” kažu da su u Crkvi svi jednaki.
Jedan od vladika koji nije želeo da mu se pominje ime i koji je među najmanje dvadesetak episkopa koji su do sada uputili pismo podrške stavovima vladike Grigorija, kaže za „Blic” da mitropolit ne može zabranjivati, ali i dodaje da je i to još jedan u nizu primera zašto je neophodno vraćanje poretka u Crkvi i zašto treba birati patrijarha.
- Vladika Grigorije je pod jurisdikcijom Sabora, uostalom kao i mi ostali, a ne nekog drugog episkopa. Tim pre zato što Grigorije nije hteo da ide u javnost sa pismom, već ga je uputio nama, svojoj sabraći. Ako je tako izašlo, a episkop pozvan da kaže šta je mislio, on je tu najmanje kriv, i to mu se ne može spočitavati - pojašnjava jedan od vladika.
Inače, u Crkvi se javno govorilo poslednjih dana da su upravo ljudi bliski mitropolitu izneli pismo u javnost. Kako je došlo do poziva mitropolita vladiki Grigoriju?
Episkop Grigorije često je pominjao u javnosti mitropolita, ali i naglašavao da je on arhijerej koga voli. Vladika Grigorije kaže da je njegova ljutnja bila upućena prema mitropolitu Amfilohiju jer su njegove odluke koje mogu ličiti na kompromis zapravo donele korist samo onima koji se Crkvom skrivaju i kojima su druge stvari bitnije od vere i hrišćanstva. A to znači i da ostaje status kvo, „besporedak i nastavak postojećeg neporecivog haosa”.
Vladika Grigorije je nedavno u pismu upućenom ostalim vladikama napisao: Zašto je tako bilo, barem meni, nije i ne može biti jasno. On je mudar i pametan... Neka dopusti, da mu kažemo kao „ludi Hrista radi...”
I, vladika Grigorije je rekao šta je imao na umu. U poslednje dve nedelje otkako je to pismo dospelo i u javnost, u dva navrata je trebalo da se susretne sa mitropolitom. U prošli petak kada je vladika zahumsko-hercegovački morao da otputuje nazad u Trebinje jer je poginula devojka iz eparhije i pre dva dana. Međutim, drugi put nije došao mitropolit zbog lošeg vremena - magle.
Episkop Grigorije, kako za „Blic” kaže nekoliko vladika, ne može imati posledice na Saboru. „I ne samo zato jer ima podršku”, kaže jedan od njih. Iako je unutar Crkve bilo sugerisano prozvanim vladikama da se ne oglašavaju „kako se priča ne bi nastavljala, ali i Grigoriju dizala popularnost”, pismo je ipak izazvalo reakciju Crkve, to jest mitropolita.
Episkopovo pismo može se opisati na razne načine: i kao „kritika SPC”, ali ono je prvenstveno poziv ostalim arhijerejima na sabornost, na jedinstvo i podsećanje da je ljubav, istina i zajednica ono na šta su se vladike obavezale. Pismom su otvorena suštinski bitna pitanja za život Crkve, a među njima i koje su posledice činjenice da patrijarh Srpske crkve i episkop beogradsko-karlovački duže vreme nije i aktivan. Najjednostavnije rečeno, ukazujući na propuste, vladika Grigorije pozvao je na obnovu Crkve, koja je, kako i sam kaže, obaveza i „prema Gospodu i prema narodu.” Nažalost, za sada se javno oglasio samo jedan vladika, gornjokarlovački Gerasim, a prema saznanjima „Blica”, namerava da to učini i braničevski Ignjatije.


Vladika Grigorije posle zabrane, za „Blic”
Mitropolit me optužio da sahranjujem patrijarha, a on mu tražio da se povuče


Episkop zahumsko-hercegovački Grigorije posle objavljivanja vesti na B92 da neće gostovati u emisiji „Poligraf”, a što je bilo predviđeno za sinoćno emitovanje, potvrdio je za „Blic” da se čuo sa mitropolitom i da mu je on zabranio da se pojavljuje u beogradskim medijima.

- Uporno sam pokušavao da saznam šta je moja krivica i da li mi je može saopštiti. Rekao mi je da sam rekao da Beograd nema episkopa, a ja sam mu ponovio ono što jesam rekao - da Beograd nema aktivnog episkopa. Govorio sam mu da mi kaže jednu konkretnu reč kojom sam ja naneo štetu Crkvi, a on mi je, nažalost, rekao istu stvar koju su mi rekli članovi „Zakonopravila” u Čačku, da sahranjujem živog patrijarha.
Rekao sam na to, kako možete da me konfrontirate sa Njegovom svetošću patrijarhom Pavlom, vi koji ste od njega tražili da potpiše molbu o povlačenju, a kada ju je on potpisao, vi ste je onda odbili, pa ste doneli odluku da patrijarh i dalje upravlja crkvom i Eparhijom beogradsko-karlovačkom. Zar u tom slučaju onda nisam trebao dobiti zabranu od patrijarha? A naš patrijarh je za mene uvek bio i ostao otac i sveti patrijarh.
Pitam se zašto su ljudi povezali vlast i život. Evo, moj vladika Atanasije već godinama je u penziji. Ali on je za sve nas ovde naš vladika. Vladika koji nema vlast, ali ima ogromnu čast.
Zar time što smo bili za izbor kao i sam mitropolit, javno i više puta, htedosmo izvršiti ubistvo, sahranu živoga? Ne daj, Bože!
O, kako ljudi brzo zaboravljaju šta su do juče govorili. Dok još beše u snazi, patrijarh mi je jednom prilikom rekao da govorim kada god mogu jer je čuo od raznih ljudi da me rado slušaju.
Znamo i to da je isto tako jasno bio protiv da govore neki koji danas govore… No, više to ništa nije bitno. Rekao sam što sam rekao, neka sada govore drugi, ako hoće. Od mene je bilo dosta.
Želeći svim ljudima dobre volje, svako dobro od Gospoda sa neiskazanom radošću idući u susret predstojećim divnim hrišćanskim praznicima, blagodarim svima za sve. I, prijateljima i neprijateljima, i za ovu zabranu koja mi je stvarno dobrodošla.
Poslušan Hristu i njegovoj Crkvi radosno pozdravljam sve:
Hristos se rodi - Vaistinu se rodi!

Izvor: Blic

Mitropolit crnogrsko-primorski Amfilohije i episkop zahumsko-hercegovački Grigorije složili su se da goruća pitanja Crkve treba, kao što je to oduvek bilo, rešavati kroz zakonodavne i izvršne organe - Sveti arhijerski Sabor i Sveti arhijereski Sinod, saopštila je Episkopija zahumsko-hercegovačka.

Mitropolit Amfilohije posetio je manastir Tvrdoš, koji predvodi episkop Grigorije, povodom Svetog Nikole, krsne slave umirovljenog episkopa zahumsko-hercegovačkog i primorskog Atanasija.

U saopštenju dostavljenom Tanjugu se navodi da su dvojica crkvenih velikodostojnika bratski razgovarali o tekućim crkvenim pitanjima i o nemiru koji je nastao u javnosti posle neovlašćenog objavljivanja pisma koje je vladika Grigorije uputio arhijerejima Srpske pravoslavne crkve (SPC).

Mitropolit Amfilohije i episkop Grigorije su konstatovali da se pokazalo da preterano uplitanje javnosti u ovu vrstu životnih pitanja Crkve ne samo da ne dovodi do rešenja postojećih problema već ih još i usložnjava. Dijalog je svakako potreban i on je u samoj prirodi crkve, njenom ustrojstvu i preduslov je da se on obavlja na pravom mestu i na pravi način, navedeno je saopštenju.
Mitropolit Amfilohije i episkop Grigorije su, kako se navodi, zaključili da apstolski i saborni dijalog uvek dovodi do onoga do čega je doveo i Prvi sabor u Jerusalimu koji je završen rečima "izmoli se Duhu Svetom i nama".

Pismo episkopa Grigorija arhijerejima SPC uzburkalo je ionako uzavrelu atmosferu u SPC nakon molbe patrijarha Pavla da zbog bolesti i slabosti bude razrešen te dužnosti koju Svesti arhijerejski Sabor nije prihvatio. Pismo je trebalo da bude i tema juče najavljene, a potom otkazane emisije "Poligraf" na TV B92 u kojoj je trebalo da gostuje episkop Grigorije.
Prema tvrdnjama episkopa Grigorija, njegovo gostovanje na TV B92 je otkazano zato što mu je mitropolit Amifolhije zabranio da se pojavljuje na beogradskim medijima, dok je u Mitropoliji crnogorsko-primorskoj Tanjugu sinoć rečeno da nije u pitanju bila zabrana već samo preporuka.


Izvor: Blic

Аферим, владико!         
Милорад Вучелић      
петак, 19. децембар 2008.
(Печат, 19.12.2008)

Некада се говорило о обломовштини, а данас се, захваљујући моди званој обамоманији, могуће говорити о обамовштини. Ни нас овај покрет, који у свету узима све више маха, није заобишао. Али, за разлику од осталог дела света, код нас је обамовштина најуочљивије присутна у Српској православној цркви! Родоначелник овог помодног покрета, наш својеврсни Обама, јесте нико други до владика Захумско-херцеговачки Григорије, самопрокламовани кандидат за патријарха српског.

ГРЕХ ПРЕМА КОСОВУ

Владика Григорије својевремено је скренуо велику пажњу на себе када је позвао Радована Караџића и Ратка Младића да се предају Хашком трибуналу. Предузимљив у бизнису, послован, млад и леп мушкарац, „који иде у корак са временом и има боље везе са Западом“, који је у „добрим односима са Милорадом Додиком и Борисом Тадићем“, пун речи хвале за „младог Вука Јеремића који је урадио неупоредиво више за Косово од оног што су толики други урадили“, велики поштовалац лика, дела и значаја министра вера Србије Богољуба Шијаковића. Његову јединственост у историји православља дугује, како пишу једне наше новине, и надимку „Гришка ЦИА“.

Међутим, више од свега, њега је за функцију Патријарха СПЦ препоручивало што је правилно разумео улогу и кривицу Слободана Милошевића, када је Косово у питању. Грех према Косову благородно је опростио митрополиту Амфилохију, и наставио: „Једино смо владика Атанасије и ми из Херцеговине говорили да ћемо изгубити Косово јер је Слободан Милошевић учинио толико погрешних потеза. Он је био прави губитник, без истинске свести о томе шта је Косово и како га сачувати“! Од слова до слова поновљено је оно што упорно, попут папагаја, говоре британски и амерички званичници и њихова пропаганда: „нисте ви криви, Милиошевић је изгубио Косово, ви га само признајете“.

И рече владика: Косово је изгубљено.

Аферим, владико!

ПРЕДИЗБОРНА КАМПАЊА У СПЦ

Све тајне припреме да се на Сабору за патријарха изабере владика Григорије, српски Обама, обављане су знатно раније. Власти трију држава предано су радиле на томе, а труда очигледно нису жалиле ни неке стране службе, нити амбасадори. Један дневни лист објавио је преко целе насловне стране слику владике Григорија и најавио његов избор за патријарха. Има ли бољих препорука од побројаних?!

У складу са новим временима и политичким изборима у Америци, „владика је сам неко време пре Сабора лобирао за своју кандидатуру за патријарха, што је, наравно (чуј, наравно!), сасвим легитиман поступак“. Наравно, наш Обама упорно се залаже и за „лустрацију у цркви, лустрацију владика коју је на Сабору експлицирао епископ Фотије и која се, поред Амфилохија и Василија, који су имали контрверзне улоге у ратовима, највише односи на Никанора и епископа милешевског Филарета“.

Међутим, само Бог зна како до тог избора не дође. Сабор одлучи да замоли Патријарха Павла да наставља да обавља своју функцију. Био је то знак да се са плана А пређе на план Б.

Владика Григорије, после ноћи у којој „није могао да спава“, својим колегама написа писмо и отпосла га по епархијама на изјашњавање, баш као што је некада радио Броз који је између осталог владао и писмима која су одлазила на „прораду“ свим партијским комитетима широм земље. Додуше, Брозова писма била су тајна, а ово владике Григорија одмах је постало јавно. Постало је јавно још пре него што су га неки архијереји уопште и примили. Сва је прилика да се у то нису упетљали Божији, већ људски прсти.

Ово писмо одмах је пригрлила наша „демократска јавност“. А у писму је више „прљавог црквеног веша“ него у свим унутарстраначким борбама и сукобима око вођства. Раскол СРС-а- и Томе Николића била је учтива размена удараца у односу на оно с чим се јавност суочила читајући писмо нашег Обаме, владике Григорија. Сви у глас повикаше да је неопходно да се црква реформише, да престане да буде конзервативна и да, коначно, како цркви и доличи, буде најмодернија у друштву. Владика Григорије је прави човек за тај задатак.

И поче права правцата предизборна кампања.

Јер он је наш Обама!

СУРОВА БОРБА ВЛАДИКА

Владика Григорије говори на масовним предизборниим митинзима, као што је, примера ради, онај у Чачку, одржан пред 700 људи. Он, поборник „дијалога и љубави“, назива неке своје неистомишљенике „православним вехабијама“(!?), потпуно у складу са политичком коректношћу коју проповеда. Сви медији контролисани од власти стављају на дневни ред Синода који заседа Григоријево писмо, инсистирају да Синод промени дневни ред, да позове Григорија. Заказују, одлажу и отказују састанке митрополита Амфилохија и владике Григорија. Ултимативно се захтева да се сви чланови Сабора изјасне одмах и да своја изјашњења доставе влади и медијима, и то по хитном поступку.

Владици стижу писма и мејлови подршке. Нема никога у Србији ко се тих „телеграма подршке“ не сећа. Као да се у окриљу Српске православне цркве одиграва пародија драме коју би могли назвати „Догађање верника“. А учесници су „модерно“ и „конзервативно“ крило у цркви. Развија се права правцата политичка предизборна борба. СПЦ се ових дана, захваљући пре свега јавном писму и иступима владике Григорија и медијима под контролом власти, претворила у политичку странку.

И кренуше сурове борбе владика.

И пред њима иђаше „Гришка ЦИА“.

ЦРКВЕ КАО ИЗБОРНА МЕСТА

Да ни за тренутак не посумњамо у све ово, свакодневно се стара сам владика Григорије. Даје изјаве за РТС и за, православној цркви посебно блиску, телевизију Б52, али и свим новинама редом. Попут Обаме, он потпуно открива своју политичку тактику па каже у тексту „Гађао сам Амфилохија“: „Најдиректније сам ишао на то да, метафорично речено, 'повредим' митрополита Амфилохија, јер он је ипак најодговорнији од свих нас“. Он удара на Амфилоија не само да би га елиминисао као ривала, већ попут Обаме показује да је после свог избора спреман да направи Синод као „владу ривала“.

Наш Обама изјављује да би неко „могао да схвати да је његово писмо било намењено јавности“, а он је само и „збиља желео да се обрати само архијерејима, онда они да разговарају са својим свештеницима, а ови са народом о питањима која су ту покренута“! Очигледно је реч о већ познатом методу масовне партијске „прораде материјала на ширем терену“.

Прави циљ је, изгледа, да се после жестоке изборне кампање патријарх бира као што се, рецимо, бирају страначки социјалистички лидери у Француској или Италији. Тако би сви они који се сматрају православним могли уз одређену уплатницу да гласају и бирају патријарха између једног или више кандидата. Према неким мишљењима требало би омогућити и свим припадницима других вероисповести да гласају. Зашто да они не одлуче кога би највише волели да виде на месту Патријарха СПЦ? Политичке партије би се са својим гласачким телом такође укљкучиле у изборе. То би била демократија.

И Цркве постадоше изборна места.

Где се гласа за и против нашег Обаме.

НИ КАМЕНА НА КАМЕНУ

Баук реформи који се Србијом као пошаст шири од октобра 2000. године сада је захватио и СПЦ. Већ се ради на својеврсној арондацији, прекомпоновању и комасацији епархија и посвемашњој глобалистичкој модернизацији. Потпуно се „примила и заживела“ идеја да Београд треба да добије свог епископа. Све у циљу модернизације. Међутим, стиче се утисак да се прилично оклева да се учини нешто одиста радикално.

Тако се крајње основано чују предлози да би за епископа београдске епархије требало по аутоматизму бирати градоначелника Драгана Ђиласа. Али према мишљењу многих и то је конзерватизам који оптерећује православну цркву. Требало би ићи директно на избор, рецимо, Радмиле Хрустановић за епископа. Жена епископ уз одређене елементе међуконфесионалне толеранције и дијалога – то би била права модернизација СПЦ-а! Али ту се не треба зауставити. Тако се чују и све гласнији предлози да се за патријарха никако не би смео бирати неко ко није ожењен. Дакле, нека се прво ожени па нека онда буде патријарх! Тако наше боркиње и борци из невладиног сектора не би више могли да замерају патријарху и епископима својеврсни мачизам. На пријеме и свечаности увек долазе без својих супруга, приговарају ове дичне Српкиње и „другосрбијанци“. Можда би право решење било да Србија овако располућена добије две цркве – једну за Србију, а другу за „другу Србију“.

Постоје чак и они који у овој великој дебати о Обамином писму говоре да „држави треба патријарх за независно Косово“. Уколико је то залога борбе против конзерватизма, не би ни такве идеје требало одбацивати. Уосталом, зар не рече наш Обама: „Косово је изгубљено“. Но, дебата се тек распламсава. Наш Обама, владика Григорије, непоколебљиво, каже: „идем даље“!

На ред је, у дугогодишњој прецизно разрађеној стратегији уништавања српског народа, дошла и Српска православна Црква. Очигледно је да је коначан циљ ове стратегије да се српском народу, након уништења свих институција, сломи и душа.

Да не остане камен на камену.

Аферим, владико!
Објављено у Печату
Пренето са: НСПМ