Kompanija Miroslava Miškovića zbog monopola pred Vrhovnim sudom

Srbija do - „Delte“!

Dijana Marković-Bajalović: Prilikom kupovine „Ce marketa“ došlo do monopolske pozicije. Radiša Pavlović: Nema odgovora na pitanje ko je i kako omogućio Miškoviću da uzme većinski deo UTP „Kragujevac“
Kompanija „Delta holding“ prekoračila je granicu monopola i taj slučaj se proverava u Vrhovnom sudu, kaže za naš list ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo, upućujući nas na Antimonopolsku komisiju.

Predsednica Antimonopolske komisije Dijana Marković-Bajalović potvrdila nam je da je ceo slučaj na Vrhovnom sudu, jer je „Delta“ uložila žalbu na njihovo rešenje koje ukazuje da je prilikom kupovine „Ce marketa“ došlo do monopolske pozicije:

Pravosuđe na seminaru

- Podsećamo da po našem zakonu koncentracija na tržištu ne može da pređe 40 odsto učešća u određenim delovima teritorije. Mi nemamo ovlašćenja da govorimo o procentu njihovog učešća niti da damo broj njihovih objekata iako imamo te podatke, jer nam za to treba njihovo odobrenje. U svakom slučaju, ako njihova žalba bude odbijena na Vrhovnom sudu kazniće se prekršajno.

U „Delti“ su ponovili da su uložili žalbu na rešenje Antimonopolske komisije sa svim argumentima koji ukazuju da nema monopola, ali da neće, kao ni uvek do sada, komentarisati sudski postupak.

Sa druge strane, u Vrhovnom sudu nisu mogli da nam daju bliže informacije o ovom predmetu, jer je „srpsko pravosuđe na seminaru u Vrnjačkoj banji“ i da ćemo o tome moći više da znamo u četvrtak.

Priča o monopolu „Delta holdinga“ ne tiče se samo „Ce marketa“, a najsvežije poglavlje ispisuje se ovih dana u Kragujevcu.

- „Delta sport“ unela je na dan 8. 5. 2006. godine 637.331 evra u UTP „Kragujevac“. Druga firma, „Delta real estate“ istog dana u najveće kragujevačko ugostiteljsko preduzeće unela je isti iznos od 637.331 evra. Obe firme pojedinačno imaju po 27,75 odsto kapitala preduzeć - kaže Radiša Pavlović, predsednik stranke Radnički otpor u Kragujevcu.

Kad se sabere kapital obe „Deltine“ firme ispada da je „Delta“ vlasnik 55,5 odsto kapitala UTP-a. Pavlović kaže da se ne zna po kom osnovu i kako je „Delta“ ušla u UTP:


NE PLAĆA NAS MIŠKOVIĆ

Dragan Planić:
- Demokrate u Kragujevcu Mišković nikad nije finansirao. Nema razloga da se ćuti o eventualnom monopolu malog broja ljudi u Srbiji u čijim je rukama koncentrisana velika imovina. To su najavili i pojedini ministri.

- Radnički otpor je tražio da se preispita kako je izvršena privatizacija. Podneli smo zahtev i Poreskoj upravi da se utvrdi da li je na uneseni kapital akcionara u UTP-u plaćen porez. Takođe smo o svim našim zahtevima obavestili i druge državne organe. Očekujemo odgovor, iako još uvek svi o tome ćute. Mi otvoreno postavljamo pitanje ko je i kako omogućio Miškoviću da dokapitalizacijom uzme većinski deo u UTP-u, kada je zakonom bilo dozvoljeno samo 49 odsto.

Tako priča čaršija

Na naše pitanje ko je većinski vlasnik UTP-a, Dragan Planić, predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke u Kragujevcu, je odgovorio:

- Pretpostavljam da je Milenko Marjanović, bivši direktor. Tako priča čaršija.

A na našu opasku da na sajtu piše da su dve „Deltine“ firme većinski vlasnik,
Planić kaže:

- Ne znam. Ništa nije isključeno. Govori se da je Mišković kupio ceo Kragujevac, T. P. „Srbiju“, objekte u Bagremaru, na Aerodromu. Znam da se svojevremeno vodio spor oko prodaje dela prostora u Gradskom domu. Mi smo osporavali prodaju koju je UTP „Kragujevac“ nameravao da izvrši. U to je bio uključen i javni pravobranilac, ali je državni tužilac kasnije povukao tužbu.

Miskovic ne kupuje, on je vec kupio Srbiju

Скупље у Србији него у Словенији
Словенци имају два и по пута више просечне плате и четвороструко виши бруто домаћи производ по становнику, али животне намирнице плаћају 22 одсто мање него ми

И до сада се сумњало да је храна у Србији неоправдано скупља него у многим суседним земљама, и да су суша и слаб род само добри изговори за папрене цене. После недавног истраживања Европске статистике (Еуростата), сада више нема никакве дилеме – најважније животне намирнице у Србији најскупље су у региону. Чак су за 22 одсто скупље него у Словенији, чији грађани имају два и по пута више плате и четвороструко виши бруто домаћи производ по становнику (преко 20.000 долара). Ако садашњи темпо поскупљења хране у Србији остане непромењен, сви су изгледи, сматрају стручњаци билтена Макроекономске анализе и трендови, да ће Србија већ 2008. у ово доба године по скупоћи хране премашити Словенију. У израчунавање ове нимало „сварљиве” приче, о којој би и наши креатори економске политике ваљало да прозборе коју и предузму одговарајуће потезе, пошло се од 2003. до краја 2006. Дакле, без суше и лошег берићета.

Узето је да је најразноврснија „корпа хране” у 2003. вредела 100 динара или по тадашњем курсу 1,54 евра. Да би се за те четири године дошло до што објективније њене цене на 100 динара додата је трећина номиналног губитка вредности динара (29,6 одсто). Дакле, корпа сада вреди 110 динара. У јануару 2005. уведен је ПДВ. По том основу ваља додати још девет динара. Стручњаци су придодали и 4,5 процената разлике у продуктивности и раста домаћег бруто домаћег производа и на крају још неких пет процентних поена за отклањање највећих диспаритета. Струје, на пример.

Када се све сабере, како су израчунали статистичари, долази се до цене наше потрошачке корпе крајем 2006. од 130 динара. Када се та сума подели са просечним курсом од 84,19 динара за евро, корпа и даље вреди 1,54 евра. Али, само на папиру. Објективно она је у еврима 22 одсто скупља.

На питање – зашто, уследио је лаконски одговор стручњака МАТ-а – „за све су криве карактеристике нашег тржишта, поготово његова деградирана структура”, шта год то значило. У слободном преводу то би могло да значи да је конкуренција на нашем скученом тржишту веома слаба. Тржиштем хране владају картели и велики играчи, којима уопште није стало да се за купца боре нижом ценом и бољом понудом. Зарада је мерило успеха, а цене су такве какве јесу – папрене. Па ко воли – нек изволи.

Резултати овог истраживања, сматра уредник МАТ-а Стојан Стаменковић, само су доказ више да овогодишња суша и слаб род појединих пољопривредних култура (кукуруза, сунцокрета, соје или репе) нису, нити могу бити једини узрок недавних поскупљења хлеба, меса, уља и млека, али и још неких намирница. Суша је послужила као убедљив психолошки разлог да стари и нови играчи на тржишту „некажњено” још једном покажу колико су изван и изнад тржишног система.

Суше и поплава било је овог лета и у свим околним земљама, као и још неким европским, али тамо инфлација не прелази два одсто годишње, а ни храна не поскупљује у двоцифреним процентима.
Биће, како закључују стручњаци, да наши креатори економске политике, а потом и целокупан привредни систем, још немају ваљане одговоре на све такве и сличне тржишне изазове. Невоља више је, међутим, напомињу стручњаци МАТ-а, што је у време овог истраживања дошло до приватизације готово већине наших највећих произвођача и трговаца храном, али, упозоравају, ту чињеницу би тек требало истражити.
Слободан Костић
[објављено: Politika 11.10.2007.]

Ovo sam gledao prekujuce ako se ne varam na TV-u covek je sve to rekao i rekao je da ce vrhunac biti krajem sledece godine ako se ovakav trend nastavi. Sve u svemu lose nam se pise!

  =D>bravoooooooooooooo!!!!!!!!
Konačno je neko iz institucija vlasti otkrio toplu vodu(iako ona kipi već duže vreme),sad još samo da se dogovore kome treba koliko da se stavi u džep ili na račun na kajmanskim i bog da ih vidi,osećam da će toliko da ga naruže ovi iz antimonopolskih priča da će da se potrese ko nikad do sad!
Boli ga bre uvo za svu njihovu priču-dok god ne skupe muda i ne obračunaju se s njim kao što su se obračunali s Karićem,za šta im on kao iskusan lik svojim direktnim političkim angažmanom neće da ti povoda,nema potrebu za time,i ovako ih sve drži u šaci!
Prosto ne mogu da verujem da smo ko narod toliko odlepili s mozgom da smo u stanju da iz svog džepa plaćamo(budžet) i da glasamo za ljude koji evidentno nisu kadri,kompetentni,neće,ne smeju da se obračunaju kako doliči sa gomilom  Miškovića po srbiji!

Sta vredi kad svi znaju i koje i sta radi Miskovic po Srbiji kad niko nista nesme da preduzme.Prosto je neverovatno da niko ne postavi pitanje kako covek koji je bio direktor u drustvenom preduzecu,nesecam se tacno u kom postane danas jedan od najmocnijih ljudi u nesrecnoj Srbiji i nikom nista.
Pa u vecini zemalkja covek mora da dokaze kako je doso do para kad hoce da kupi kucu a kamoli nesto vece.Ovde je sve moguce svi znaju sve i svi cute.

Mišković je najveca lopina koja hoda po zemlji Srbiji. Sve se nadam da co doci vreme da se njegov "biznis" postavi pod lupu i da ce njazad i on kao i ostali lopovi zavrsiti u zatvoru.

Nece ni za hiljadu godina.Nazalost u ovakvoj Srbiji moze samo jos vise da napreduje i bogati na racun naroda.
Dokazano je da je za vreme Milosevica delta firma bila oslobodjena placanja carina u roku koji je bio predvidjen zakonom i koji je vazio za sve druge privredne subjekte i uvoznike.Oni su jedini mogli da placaju carinu posle par meseci kad bi inflacija vec tolko umanjila cifru da nije vredno ni spomena.Samo na taj nacin je steko ogromne pare a o milionima drugih primera moglo bi da se pise jako dugo.

Takav smo sistem hteli.Sad nam ostaje samo da uzivamo.

Najzalosnije je sto oni koji su se izdigli zza vreme SPS i najvecih kradja sada peru lovu i postaju gospoda a oni su za najdublju rupu *ovana.
Oni finansiraju stranke na vlasti i uvek ce biti uz vlast -svima dobro- a narod ko *ebe.
da je samo Miskovic??
pa gde Je Zepter  Filip -seljacina s a  Srpskim Milan , pa Vuk Hamovic. Drakulic,Kostic secerko, Beko MIlan,.....
Ma ne mogu sve da nabrojim
Sta je stvarno uradjeno.
RAznorazne komisije ih proglasile monopolistima a Vlada kaze NE. Ministri na njihovu vodenicu vode vodu.
Uhapsen Djordje ASntelj iz Gemaksa - aonda Delta preuzela gradnju Univerzitetskog naselja za Univerzijadu 2009. u Beogrdau. Sada uhapsen Miki Savicevic iz Genksa a odmah se pojavljuje Miskovic za kupovinu najatraktivnijih lokacija u Beogrdau.Radulovic u bekstvu zbog C marketa  aon gde je i u cijem sastavu.
Odjednom se povampirio Dinkic i stiti Miskovica
Sta se vlja iz brega amo mozemo da nagadjamo