"Srbi su herojski narod, Rusi hoće da zatruju naše odnose"

Vašington -- Američki kongresmen Ted Po izjavio je prošle nedelje u Kongresu da su Srbi herojski narod, kao i da Rusi žele da zatruju odnose između SAD i Srbije.

Podsećamo, Po je kopredsedavajući u srpskom kokusu u Kongresu SAD, a sa još 13 članova Kongresa poslao je početkom oktobra 2017. pismo američkom državnom sekretaru Reksu Tilersonu u kojem je naglašena potreba da SAD pruže političku podršku Srbiji.

Po je početkom oktobra posetio Srbiju i tada se sastao sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Tokom obraćanja na zasedanju Kongresa 15. februara Po je rekao da je Srbija “veliki prijatelj SAD“.

“Kao Teksašanin veoma se divim srpskom narodu. Čvrsti stavovi i navika da uvek kažemo ono što mislimo čine nas prirodnim saveznicima. Zapravo, jedna od prvih osoba koje su naselile Teksas bio je Srbin po imenu Đorđe Sagić ili Džordž Fišer, kako je bio poznat u SAD, a koji se kao pravni službenik brinuo o miru u Hjustonu."

Ipak, kako kaže, Srbija je “pravdi doprinela mnogo više od toga“.

“Danas odajemo počast srpskim snagama koje su se borile rame uz rame sa Amerikancima tokom najužasnijih sukoba u istoriji. Predsednik Vudro Vilson je 1918. održao govor u kojem je, govoreći o hrabrosti srpskih snaga tokom invazije Austrougarske na Srbiju, rekao: ’Tako hrabro su se sukobili sa snagama deset puta veće i bogatije zemlje. Iako je njihova teritorija bila uništena, a domovi razrušeni, duh srpskog naroda nikada nije bio slomljen’. Kao Teksašanin, divim se tom prkosu snažnijem protivniku“, rekao je Po.

Kongresmen je nakon toga prešao na Drugi svetski rat, rekavši da je za Ameriku u odnosima sa Srbijom ipak najznačajnija priča o misiji Halijard.

“Srpski narod je tokom crnih dana nacističke okupacije demonstrirao svoju hraborst igrajući ključnu ulogu u najvećoj operaciji spasavanja Američkih pilota u istoriji. 1944. američki bombarderi često su napadali nemačke zalihe goriva U Rumuniji. Leteli su preko Jugoslavije i oko 1.500 pilota je oboreno tokom tih misija. Srbi, koji su se borili protiv nemačkih snaga od 1941. godine, rizikovali su svoje živote da spasu Amerikance i sakriju ih od nemačkih patrola“, istakao je Po.

Kako je naveo, “mesecima su hrabri i plemeniti Srbi štitili američke pilote i brinuli se o njima“, da bi u avgustu 1944. bila izvršena evakuacija pilota kod sela Pranjani.

“Više od 60 godina je ova operacija bila tajna, ali sada se sećamo hrabrosti srpskih prijatelja i kažemo hvala. Duh misije Haljard i dalje živi kao neverovatna priča o otporu i heroizmu“, rekao je Po.

Prema njegovim rečima, Srbiji i SAD danas, kao i tokom dva svetska rata Srbiji, preti zajednički neprijatelj.

“Oko 600 stranih boraca je u Siriju došlo sa Balkana. Islamska država i Al Kaida su pretnja Srbiji i njenom regionu isto koliko i Sjedinjenim Državama. Moramo da nastavimo saradnju sa srpskim partnerima kako bismo zaustavili teroriste i neutralizovali mreže za regrutovanje boraca“, naveo je Po.

Osim toga, Po je istakao i da SAD rade sa Srbijom na nezavisnosti pravosuđa i borbi protiv korupcije, kao i da je “demokratska Srbija u kojoj postoji vladavina prava u insteresu SAD“.

“Međutim, postoje oni koji ne podržavaju taj cilj – ruske dezinformacije su napravljene kako bi Rusija držala Srbiju u sferi svog interesa i zatrovala naše prijateljstvo“, ističe Po.

On navodi da je i pored toga nastavljena integracija Srbije ka Zapadu, a kao primere ističe to što je Srbija 2006. postala deo Partnerstva za mir, kao i da je 2015. potpisan Individualni akcioni plan partnerstva.

“Nedavno je EU objavila da bi Srbija mogla da postane njen deo do 2025. godine. Aplaudiram tom koraku koji će ojačati političke institucije Beograda i njihove ekonomske veze sa Zapadom. Delimo iste snove o slobodnoj budućnosti naših zemalja. Hvala srpskim snagama na tome što su bili uz Ameriku u ratovima u prošlosti i u izazovima sa kojima ćemo se suočiti u budućnosti“, zaključio je Po u Kongresu.

_______________________________________________________________


Da li je moguće preskočiti priču o poslednjih trideset godina svirepog zlostavljanja koje su SAD priredile Srbiji i ispričati ovako nešto? Izgleda da jeste.

Da li američki političari zaista veruju da su u Srbiji svi maloumni?

 

ne moze nize...

S obzirom da ti kukas za Milosevicem, odgovor je - da.

Besmislica.

Uklanjanje stigme formirane na osnovu lažnih dokaza protiv Miloševića je civilizacijska obaveza Srbije prema samoj sebi a ne žal kako ti to pokušavaš da tumačiš.

Jer narod koji laži Zapada prihvata kao aksiom i nije narod.

Ali zato je vazno da guta sve shto mu rusi strpaju niz grlo...

U najboljem sluchaju neka guta ono shto kaze overlord AV, kao sto je gutao sve shto je govorio overlord SM...

Naslov može da glasi i- zbogom neutralnosti.

Možda tvoj narod guta sve što mu strpaju u grlo ali moj ne.

Potpuno je maloumno takvo tumačenje jer posle 30 godina američkog silovanja samo beskrajno glup čovek može da podmeće ovakve tvrdnje.


Neutralnost je besmislica.

A zashto su samo lazi sa zapada?
Rusi nas nikad nisu lagali?

Rusi nas nisu bombardovali osiromašenim uranijumom, nisu sponzorisali etnička čišćenja Srba u BiH, rvaCkoj i na Kosovu, te nam nisu uvodili kulturne, sportske i ekonomske sankcije.

Takođe nam nisu okupirali deo države, nisu nas satanizovali niti su izvrtali činjenice o Baklanu kako bi nas proglasili ekskluzivnim krivcima za sve.

I konačno, Rusi nisu ubili tri miliona Srba u XX veku već Zapad.

Prvi srpski ustanak: Prvo pomoć, na kraju izdaja

Još pre izbijanja oružane pobune protiv dahijskog terora, crnogorski vladika Petar I tražio je rusku pomoć za opštesrpski ustanak protiv Turaka, nudeći Romanovima tron obnovljenog Srpskog Carstva ali je Rusija tada bila u savezu sa Osmanlijama i nije htela da pomogne. Međutim, već naredne godine, kada je ustanak u Šumadiji počeo, ruski car je odlučio da finansijski pomogne Srbe (ne samo on; Austrijanci su nas takođe pomagali), a 1806. godine ulazi i u rat sa sultanom, koji traje sve do kobne 1812. godine.

Tada se Rusija povlači iz rata zbog Napoleonovog nadiranja ka Moskvi, prirodno stavljajući sopstvene interese iznad srpskih; Rusi potpisuju sa Otomanskim carstvom Bukureštanski mir kojim priznaju de jure vlast Turaka nad Srbijom, čime im se daju odrešene ruke. Turci ustanak konačno guše naredne jeseni, i po Srbiji ponovo seju smrt.

Srpsko-turski ratovi: Pomoć, zatim iskorišćavanje pa konačna izdaja i stvaranje Velike Bugarske

Nevesinjska puška koja je odjeknula Hercegovinom zapalila je i Bosnu, a Srbija je uskočila u pomoć svojoj prekodrinskoj braći u njihovoj oslobodilačkoj borbi protiv Turaka. Tokom Prvog srpsko-turskog rata Rusija su se držala po strani, ali je iz nje dolazio veliki broj dobrovoljaca (između ostalog, tu je bio i pukovnik Rajevski, koji je Tolstoju poslužio kao uzor za Vronskog u romanu "Ana Karenjina; on je i sahranjen u Srbiji). Austrija i Rusija su se dogovorile da neće podržati stvaranje velike slovenske države na Balkanu, u slučaju raspada Turske, a Sankt Petersburg je odbio da pomogne srpske ustanike jer je već odlučio da se svom energijom posveti oslobođenju Bugarske. Kada je ratna sreća prešla na osmansku stranu, Rusija je ultimativno zahtevala obustavu neprijateljstava.Primirje je trajalo do aprila 1877. godine, kada je Rusija objavila rat Turskoj i krenula u oslobađanje Bugarske. Pošto su ih Otomani zaustavili kod Plevne, tražili su našu pomoć i ulazak u rat, što smo mi i uradili i serijom pobeda onemogućili da Turci upute pomoć iz pravca Bosne, Albanije i Kosova prema Sofiji. Niš je oslobođen 12. janura 1878, što, pokazaće se, nije odgovaralo Rusiji koja ga je već obećala Bugarima.

Oslobađanje Kosova od strane srpske vojske prekinule su Rusija i Turska koje potpisuju Sanstefanski mir kojim Srbija, Crna Gora i Rumunija dobijaju nezavisnost a stvara se Velika Bugarska koja je uključivala pored same etničke bugarske teritorije i srpski Niš, vardarsku i grčku Makedoniju te delove Albanije. Srbijom je zavladalo snažno i javno antirusko raspoloženje, a knez Milan shvata da se "spoljna politika ne može zasnivati na opasnoj slovenskoj sentimentalnosti". Srećom po Srbiju, a na nesreću Rusije, sazvan je Berlinski kongres kojim je Bugarska vraćena u prirodne granice, a Srbija dobila niški, pirotski, toplički i vranjski okrug. Rusija je takođe podržala i okupaciju Bosne i Hercegovine od strane Austro-ugarske.

Srpsko-bugarski rat: Izdaja

Srbija je ušla u rat zbog kršenja odluke Berlinskog kongresa i prisajedinjenja Istočne Rumelije Bugarskoj. Neprijatelj nas je potukao, a tokom Pirotske bitke austrougarski poslanik je od Bugara tražio obustavu neprijateljstava, rekavši da Beč neće dozvoliti da Srbija dođe u težak položaj.

Tokom pregovora u Bukureštu, Bugarska je tražila da Srbija plati ratnu odštetu, a Rusija je smatrala da su ti zahtevi opravdani, i podržala je Sofiju u tim naporima. Austrougarska je tvrdila da Srbija nema odakle da je plati, a Nemačka i Velika Britanija su stale uz Austriju u odbrani Srbije. Bugari su na kraju od ovoga odustali. (Nemojte međutim misliti da su Austrijanci na našoj strani bili zato što nas vole; ljudi su se jednostavno vodili svojim interesima, baš kao i Rusi.)

Drugi svetski rat: Tamo-'vamo

Staljin ni na koji način nije pomagao partizanski ustanak u Jugoslaviji, sve dok Crvena armija nije ušla u Srbiju. Naše tadašnje rukovodstvo želelo je da zemlja bude nezavisna, ali je Moskva želela da komunistička Jugoslavija bude satelit SSSR-a kao i sve ostale države istočne Evrope. Ovo je rezultiralo izolacijom Beograda od strane Informbiroa i diplomatskim sukobom koji je pretio da preraste u rat. Do njega, srećom, nikada nije došlo; možda zbog toga što je Jugoslavija u četiri godine rata dokazala da ju je nemoguće efikasno okupirati. Tada smo rekli istorijsko ne interesima Moskve, i postali jedna od najnaprednijih zemalja sveta.

Sankcije 1992: Izdaja

Nakon izbijanja rata u Bosni i Hercegovini, u maju 1992. godine nepriznatoj Saveznoj Republici Jugoslaviji uvode se sankcije rezolucijom Saveta bezbednosti 757, koje su predviđale potpuni međunarodni ekonomski embargo.

Ovu rezoluciju su predložile Francuska, Velika Britanija, SAD, Belgija, Maroko i Mađarska, a izglasana je uz podršku Rusije sa 13 naprama 0.

Kina i Zimbambve su bili uzdržani.

Bombardovanje 1999: Izdaja

Rusija je za sve vreme bombardovanja pokušavala da natera Miloševića da popusti pred zahtevima NATO-a. Međutim, to što je 3. juna odlučila da otvoreno podrži Zapad i svim diplomatskim kanalima koji su joj bili na raspolaganju natera Miloševića da se preda i povuče vojsku sa Kosova, bilo je ključno za obustavu neprijateljstava i prestanak bombardovanja Jugoslavije, tvrdi britanski general-pukovnik Majk Džekson.

Rusija nije priznala Kosovo koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost, i sve vreme pruža podršku našim rukovodstvima. Zbog čega to tačno radi, i da li će to pokušati da iskoristi za svoj račun u slučaju Krima, pokazaće vreme. Ono što je sigurno, Moskva ne brani Srbiju jer je voli već zato što joj Srbija treba. Vreme je i da Srbija shvati šta njoj treba, i da prestane da se vodi sentimentima: kao što je to kralj Milan na teži način shvatio pre skoro 150 godina.

Obrati paznju na poslednju stvar...

Elem, kad jebeni telegraf koji je proruski i prooverlordovski nastrojen objavi ovakav tekst...