Dvojica srpskih mladića ubijena preksinoć na putu Uroševac-Štrpce

„Ugasili su svetlo i pucali u nas“

Dvojica srpskih mladića Ivan Dejanović (24) i Aleksandar Stanković (28) ubijeni su preksinoć oko 23.30 u terorističkom napadu albanskih ekstremista u kosovskom mestu Banjica na petnaestak kilometara od Štrpca. Sa njima u kolima su bili devetnaestogodišnji Aleksandar Janićijević koji je ranjen u ruku i Nikola Dukić koji je pogođen u stomak i nalazi se na intenzivnoj nezi u bolnici u Prištini.

Na srpske mladiće koji su bili u „golfu“, kako navode srpski izvori, ispaljen je rafal iz crnog „mercedesa“.

- Išli smo do Štrpca da prošetamo. Na putu između Štrpca i Uroševca pratili su nas neki. Prvo su nam pogodili gumu, izbušili je. Izašli smo napolje da bismo je promenili, prišli su „mercedesom“ i zapucali u nas. Zapucali su posle malo oštrije krivine na putu kada kreće uzbrdo. Vozač (Aleksandar Stanković) je poginuo odmah. Moj drug Ivan Dejanović, koji je sedeo sa mnom pozadi, isto je poginuo. Ništa nismo videli. Bili su ugasili svetla... - ispričao je juče u bolnici „Simonida“ u Gračanici posle infuzije vidno potresen Aleksandar Janićijević.

Janićijević, iako ranjen, uspeo je da smesti prijatelje u kola i doveze ih do prve policijske patrole. Dvojica preživelih mladića Janićijević i Dukić potom su prebačeni u KBC u Prištini. Međutim, Janićijević, lakše ranjen po prijemu u KBC, zahtevao je da napusti bolnicu. Otišao je u lipljansko selo Suvi Dol gde su porodice postradalih srpskih mladića da im javi za tragediju. Potom je sa ocem otišao u bolnicu u Gračanici. Tela ubijenih mladića se nalaze na sudskoj medicini u Orahovcu.

- Došli su iz kosovske policije oko osam ujutro da nam jave da je naš Aleksandar ubijen. Nismo verovali... A onda je oko devet došao mali Janićijević, ranjen, i rekao nam. Dok nam on nije rekao, sve smo se nadali da je Aleksandar ipak živ - kaže za „Blic“ brat ubijenog Aleksandra Nebojša.

- Moj brat je poginuo na licu mesta. Tako mlad se mučio ceo život. Otac i brat su mu poginuli pre 15 godina, isto ovde na Kosovu u saobraćajnoj nesreći. Moj nesrećni brat i njegova porodica su iz susednog sela Konjuha, ali su ih odatle proterali, zapalili im sve. Ovde u Suvom Dolu plaćali su kiriju. A on se mučio da zaradi da imaju krov nad glavom - priča brat Nebojša.

Aleksandar Stanković živeo je u Suvom Dolu sa sestrom i majkom. Majka je sa svojom sestrom, otišla u Srbiju u Aranđelovac da posete bolesnog rođaka. Tragična vest sačekala ju je na putu ka Kosovu.

Svi mladići su iz sela u opštini Lipljan. Ubijeni Ivan Dejanović rođen je u Prilužju, ali je kao raseljeno lice živeo u Suvom Dolu. Supruga mu je trudna. Iza njega je ostalo dvoje maloletne dece. Rodom iz Suvog Dola je Nikola Dukić, a Aleksandar Janićijević je rodom iz Štimlja, gde im je sve popaljeno, i trenutno sa ocem i dve maloletne sestre živi u Novom naselju.

Ranjenog Aleksandra Janićijevića otac Nikola je juče doveo kući.

- Nisam najbolje... Srčani sam bolesnik. Ujutro rano sam čuo na televiziji da su nastradala deca iz Lipljana. Svi su ljudi pre mene saznali. Valjda je svima bilo nelagodno da ti takvu vest jave. Tragedija velika. Strah me je- kaže za „Blic“ otac Nikola Janićijević.

U selu Suvi Dol je tuga. Polako su se tokom dana preostalih oko 350 Srba okupljali po kućama ubijenih mladića.

- Kako da se osećamo?! Svakog dana nas ubijaju a ni od koga pomoći. Ko će da nam pomogne? Da li tamo u Srbiji uopšte znaju kako nas ovde ubijaju? Kako nam decu ubijaju - pita brat Nebojša.

Po svedočenju za „Blic“ srpskih novinara koji su juče ujutro oko sedam časova otišli na mesto tragedije, tamo se nalazila samo jedna traka i jedna čaura.

Kosovska policijska služba saopštila je ujutru da je u selu Koštanjevo, uhapsila tri osobe pod sumnjom da su pucale na četvoricu srpskih mladića. Međutim, tokom popodneva KPS je saopštio da su uhapšeni pušteni jer se pronađeno oružje i boja kola nisu slagali sa svedočenjem Janićijevića.

Niko od kosovskih zvaničnika nije se oglasio povodom zločina.

Ekipa „Blica“

Majka teško ranjenog Nikole Dukića

Moj sin je sportista, preživeće

Kao majka želim da ovo budu poslednja deca koja ginu ili kupe rane na Kosovu. Nije dovoljno saučešće majkama. Treba da jednom zauvek svetski moćnici kažu stop nasilju. Ovo je tiho umiranje - rekla je Milica Dukić, majka Nikole Dukića koji je teško povređen u terorističkom napadu albanskih ekstremista.

Kako za „Blic“ kaže doktor bolnice „Simonida“ u Gračanici Stojan Sekulić, Nikola Dukić je oko 16 časova u pratnji lekara ove srpske bolnice i majke Milice krenuo put Beograda, gde će nastaviti lečenje na VMA. Po rečima dr Sekulića, zdravstveno stanje mladića za sada je stabilno.

- U bolnici u Prištini mu je pred odlazak izvšena dodatna drenaža. Dok je ležao tamo, mi smo dali sve lekove koji su nedostajali. U našoj bolnici mu je po dolasku urađena reanimacija. Putovaće sanitetskim vozilom - kaže doktor Sekulić.

U terorističkom napadu ubijena su dvojica srpskih mladića Ivan Dejanović i Aleksandar Stanković, iz lipljanskog sela Suvi Dol, a ranjen je Aleksandar Janićijević iz susednog sela Novo Naselje. Dukić je operisan i izvađena mu je slezina, deo tankog i debelog creva.

- Nadam se najboljem. Moj sin je hrabar sportista... Danas je malo pričao, ali se brzo umara. Uspeo je da kaže da se samo seća rafala i ničega više - kaže majka Milica Dukić. Ona i njena porodica izbegli su iz Suvog Dola 2003. godine u Beograd, a Nikola se pre mesec dana vratio u svoje selo da obiđe rodbinu i prijatelje. Devetnaestogodišnji Aleksandar Janićijević, poreklom iz Štimlja gde mu je sve popaljeno i iz kojeg je izbegao sa ocem i sestrama u Novo Naselje, juče je opet vraćen u bolnicu u Gračanicu.

- Doveo sam ga kući, ali je sinoć imao jake bolove i morao je opet nazad u bolnicu. Nemamo kud! Ovde nemamo lekara, a dete ima bolove i plašim se da mu se rana ne inficira... Plašim se za njega i njegovo zdravlje. Bio sam jutros i malo je bolje - rekao je juče za „Blic“ Nikola Janićijević, Aleksandrov otac.

Juče je u selu Suvi Dol vladala uznemirenost i tuga.

- Teško je... Kada ti iz Beograda pošalju poruku da nema opstanka za Srbe na Kosovu, kako da se mi ovde osećamo - kaže za „Blic“ Žika Nastić, predstavnik sela.

Na sudskoj medicini u Orahovcu, gde su prebačena tela ubijenih mladića, juče su za „Blic“ oko 16 časova rekli da je obdukcija pri kraju. Kako su dodali, obdukciji nije prisustvovao nijedan srpski patolog. Tu informaciju za naš list potvrdio je i patolog Slaviša Dobričanin.

- Ovo je po prvi put da nismo obavešteni i neka državni organi razmisle o tome. Nekada je Nebojša Čović to sređivao, ali sada je to trebalo da reguliše neko valjda iz Vlade. Izvršen je zločin protiv našeg naroda i srpski patolozi su morali da budu na obdukciji - istakao je Dobričanin.

Kosmetom su od terorističkog akta i ubistva i ranjavanja srpskih mladića počele da kruže neproverene informacije koje podižu tenziju. Na osnovu policijskih izveštaja Unmika, očigledno je da je stopa incidenata unutar albanske zajednice u poslednjih nekoliko dana povećana, ali ona se glasinama koje se puštaju pokušava iskoristiti za pravljenje atmosfere slične onoj od 17. marta 2004. godine. Inače, skupštinski Odbor za Kosmet zatražio je od Predraga Markovića da se hitno obrati UN.

Političke stranke osudile su ovaj akt, kao i međunarodni predstavnici. U Gračanici i Kosovskoj Mitrovici održani su protesti, a danas je na Kosovu i Metohiji proglašen dan žalosti.

Blic \ Ž. Jevtić - N. Zejak

Sahranjeni ubijeni mladići

Vladika izazvao bes na sahrani

Tuzi, strahu i beznađu koji vladaju među preostalim srpskim življem u lipljanskoj opštini, juče je pridodata i emocija besa i razočaranje izazvano činom vladike Artemija koji nije želeo da služi opelo ubijenom srpskom mladiću Aleksandru Stankoviću. „Nije kršten i zato ne može biti služeno opelo“, bio je kratak i neumoljiv vladika Artemije.

Na srpskim grobljima na Kosmetu sahranjeni su juče Ivan Dejanović u selu Suvi Dol i Aleksandar Stanković u selu Livađe, obojica ubijeni u subotu uveče u terorističkoj akciji albanskih esktremista. Vladika raško-prizrenski Artemije, u pratnji igumana manastira Banjska sa severa Kosova Simeona, služio je opelo samo Ivanu Dejanoviću. Oba tela ubijenih mladića bila su u Suvom Dolu. Vladika je bio izričit da ne služi opelo Stankoviću, ali je „ponudio“ da „njegovo telo bude izloženo zajedno sa telom Dejanovića kome ćemo služiti opelo“.

- Želeli ste život. Zajedno živeli i zajedno završili. Odvojiše vas na onom svetu - kukala je majka Aleksandra Stankovića Momirka. Ali, i pored molbi, besa, izmešanih osećanja naroda, roditelja i rodbine ubijenih mladića, vladika Artemije ostao je pri svom stavu.

- Čak, kada je odslužio opelo nesrećnom Ivanu, vladika Artemije nije se ni pojavio, pa makar na sahrani jadnog Aleksandra u Livađama. Bog je taj koji odlučuje, a ne vladika Artemije da deli decu! Oboje naše dece stradalo je od metka koji je bio namenjen Srbima! Nas ne odvajaju kada nas ubijaju! Albancima smo svi mi isti! A vladika Artemije pravi razliku među nama i među mrtvima - pun gneva preneo je za „Blic“ stav Srba Suvog Dola predstavnik sela Žika Nastić.

Po crkvenim kanonima član Crkve i pravoslavac je onaj koji je kršten. Međutim, postoje okolnosti u kojima se katkad prave uslovno rečeno izuzeci. Pojedine vladike Srpske pravoslavne crkve tokom rata devedesetih ispraćale su mrtve iako nisu bili kršteni. U tom slučaju, arhiepiskopi SPC, koji su isticali „da je Bog milostiv i širok i da je na njemu koga će primiti u carstvo nebesko“, čitali su molitve nekrštenima, a da su pri tom umesto „sluga Božji“ izgovarali „stvorenje Božje“. Inače, na Kosmetu u vreme rata, a i kasnije, najviše su vremena sa narodom, a i sahranjujući mrtve, pored pomesnog monaštva, proveli vladika Atanasije i mitropolit Amfilohije.

Dvogodišnja Kristina i jednogodišnja Marina ostale su bez oca Ivana. Treće dete koje je na putu znaće oca samo preko sačuvanih fotografija. Supruga Ivanova Dragana opraštajući se rekla je:

- Molimo se Bogu da budeš poslednja srpska žrtva. Da će tvoja deca živeti i moći da u Suvom Dolu izađu na tvoj grob. Zapale ti sveću i polože cveće... Na sahranu ubijenih srpskih mladića, osim kosovskih političara nije došao nijedan predstavnik vlasti iz Beograda. Zdravstveno stanje teško ranjenog Nikole Dukića, koji je pre dva dana prebačen iz Prištine na VMA u Beogradu, stabilno je. Aleksandar Janićijević, ranjen u ruku, nalazi se u bolnici u Gračanici, a njegov otac tvrdi da mu je danas bolje.

Blic \ Ž. Jevtić - N. Zejak

Sramota nek bude vladiku, sramote srpske boze moj...

Deckima nek je vecna slava, bog da im dusu prosti...

I? To je to? Srbija je digla definitivno ruke od Kosova... evo, ovo smo vec zaboravili. Idemo dalje. I ko nama daje pravo da trazimo od tih ljudi dole da ostanu i da izdrze... Sta da izdrze? Do kada? Za njih dole zivota nema. A nasa vlada nema petlju da bilo sta uradi...

Boze, pa jedna Makedonija ima vise ponosa od nas... Pogledajte samo slucaj vladike Jovana... ceo svet, od Vatikana do Vaseljenskog Patrijarha su zatrazili otpustanje...

No, dobro... Fino da postoji neka zemlja, koja nije ni jaka ni mocna kao SAD, niti je bilo kakav relevantan medjnarodno-politicki faktor da svima pokaze kako drzava treba da funkcionise, i kako izgleda podela vlasti. I sta znaci ne dozvoliti ikome da se mesa u unutrasnje stvari.

Srbijo... ubij se. 

Odavno je Srbija digla ruke od Kosova tako da sadasnji politicari i da hoce ne mogu nesto puno uraditi za nas. Moramo se sami snalaziti i boriti za svoj opstanak na Kosovu. Tuzna situacija za nas ali jbg to je realnost.