Срби – највећи супермени :: Buvljak ~ Opsta blebetanja ~ Svastara

Огледалце ко је најбољи на свету

Срби – највећи супермени

Овдашњи психијатри, по објави за сада веома сумњиве студије која нас опет истура на прву линију фронта уображених супермена, одмах су прогласили први степен узбуне, или што би рекао Харисон Форд, позвали су се на стање јасне и непосредне опасности

„Лијечници за главе” су готово консензусом објавили проглас - Срби су још једном показали самоувереност без покрића!

- Срби, бре! Огледалце, огледалце, ко је најјачи на свету?

- Ша, као не знаш?

Овако су, отпирлике, наши сународници одговарали на злобна, заједлљива и унапред добро смишљена питања анкетара у глобалном, веома озбиљном истраживању које је спровела Америчка асоцијација психолога.

Према тој студији, која опасно мирише на још једну подметачину, овога пута у облику “психијатријских Маркала”, Срби су народ са највише самопоуздања на свету, чак пет места испред Американаца, а осам испред Хрвата. Највеће трубе, да не кажемо сека-персе су браћа Јапанци. Убедљиво последњи на лествици уображених. Можда је зато ових дана у изненадну и ничим изазвану посету Токију стигао један од овдашњих самоуверених примерака, Боги с мисијом да прелије нешто самопоуздања и надалеко чувене мантре "ја па ја" у ту сиромашну остврску земљу на Далеком истоку с дефицитом либида и заостатком у секторима електронике, роботике и софтвера.

Културолошке разлике су, додуше, врло важне при изградњи самопоуздања и ако послушамо следбенике Фројда, источни народи склони су осећају кривице. Рецимо, закасни воз у Јапану за десетак секунди. Премијер отказује посете иностранству, министри се позивају на ванредну седницу владе, цар и царица спремају проглас и обраћају се забринутом народу с терасе царске палате, телевизијске станице прекидају програме, а манијачке секте које подмећу гасове у метро-станице проглашавају мораторијум на самоубилачке акције и оснивају хуманитарне организације. Посрамљени машиновођа, тај бедник који је допустио да неколико секунди блокира земљу, скида железнички мундир, одлаже лопату, навлачи кимоно, везује косу у реп и претвара се у Тоширо Мифунеа. Он оштри мач, нем, хладан и бездушан. Поклони се путницима, и распори стомак.

Сличано се догађа и у земљи светских его-шампиона: закасни експресни воз из Бара за Београд. Нешто мање од 14 сати. Признаћете, ситница. Пола дана горе-доле, зар да будемо тако ситничави? Али, у земљи у којој је понос јачи од живота, грешни машиновођа не познаје реч компромис, још мање – праштање. Његов живот је на прекретници и он не жели милост. Зато јеретик скида мундир, одлаже лопату, а затим мирно, као у мимоходу, корача ка првој страначкој испостави и постаје – директор железница. Следећа фаза је набавка локомотива без тендера. Ни министарство одатле није далеко.

Али, ко је у Србији извршио харакири? Путници воза, наравно. Овај ритуал, који познају само најхрабрији и најчвршћи, само хероји челичног карактера, овај чин у којем част нема цену, веома је стар. О том исконском зову горштака писала је позната књижевница у свом путописном елегичном роману “Смрт у Оријент експресу”.

Овдашњи психијатри, по објави за сада веома сумњиве студије која нас опет истура на прву линију фронта уображених супермена, одмах су прогласили први степен узбуне, или што би рекао Харисон Форд, позвали су се на стање јасне и непосредне опасности. ,,Лијечници за главе” су готово консензусом објавили проглас - Срби су још једном показали самоувереност без покрића!

Шатро, та самоувереност пре представља самообману, него одраз стварних способности. Као, Срби су склони да кад се погледају у огледало, виде слику лепшу од реалне.

Не чини ли вам се, уважене жртве транзиције и балканских грађанских ратова да нам се опет спрема замка. Те, опет смо улетели у его-трипове, те опет ћемо да закувамо клинасту чорбу на источном лимесу западног Балкана, те поново ћемо да увучемо свет у црну рупу. Чак су покренуте и озбиљне дебате о томе колико је специфичан менталитет код овдашњег становништва допринео ситуацији у којој се налазимо. Изређаше се студије о друштвеном феномену који утиче и на политичко-економску ситуацију у којој се налази Србија, док је српска елита само највидљивија испостава тог феномена.

Откуд студија о егоманијацима баш у овом трренутку? Зар је овде заиста реч о великој некритичности и познатој националној дисциплини митоманији? То да смо најбољи и најпаметнији знамо и сами и за то нам не треба много доказа. Ми, једноставно, верујемо у то. Али, кад један Грег Поповић, тренер Сан Антонио Спарса, освајач шампионског прстена НБА, плаче као дете зато што су његови далеки рођаци изгубили од Француске на европском првенству у кошарци, одмах се треба запитати, да ли је исправно да Јована Марића шаљемо за амбасадора, беше ли Јужна Африка или да пре тога професор ипак сврати до Сан Антонија и положи Грега на кауч. Кад је кошаркаш Тони Паркер, бек француске кошаркашке репрезентације и шампионске екипе НБА лиге Сан Антонија готово сам у последњој четвртини слистио плаву чету и уништио јој снове да је најбоља баскеташка сила на свету, прво што је учинио било је да позове телефоном свог тренера у САД - Грега Поповића. Грег се, узгред, никада нарочито није бусао у српске груди, чак је своје порекло крио прилично вешто.

Зашто је Паркер у пола ноћи звао Сан Антонио преко специјалних сателистиких веза?

- Коначно сам дочекао прилику да му кажем: ,,Почистио сам с терена твоје момке у Србији!”

Грег је бунован, питао: ,,Ало, које момке?”

- Тим СЦГ. Били сте фаворит за златну медаљу, али потпуно смо вас одували. Цела твоја земља запала је у очајање.

Велико, патриотско срце Грега Поповића није издржало. Један од највећих коуча на западној хемисфери, као у епским песмама косовског циклуса, као тата девет Југовића, клонуо је скрхан болом.

Кад је Тони Паркер ову мелодрамску баскеташко-перверзну секвенцу пренео америчким новинарима, ови су питали:

- Није ли мало опасно качити се с тим Балканцима на њиховој територији?

Паркер је признао да је у Београду био кул.

- Смем да задиркујем Поповића у Америци, али не и те егоманијаке у Београду – одговорио је Паркер.

Постоје, међутим, и тезе да је студија о суперменима-Србима још једна у низу шаргарепа која нам се нуди на чувеном макробиотичком трилатерланом менију, јер, је у тајним, кулинарским центрима моћи процењено да је дошао тренутак да скинемо наслаге сала и холестерола и смршамо за најмање једну покрајину.

Али, да би наша јуначка срца издржала прописану наглу и опасну шаргарепа-дијету, као додатак јелима преписано је пумпање ега и билдовање либида.

Негде у исто време када су амерички психолози објавили резултате истраживања, у "Њујорк тајмсу", најутицајнијим светским новинама, објављен је велики чланак о ноћном животу Београда, у којем репотер преноси искуства која је стекао скитајући по сплавовима кроз мрачну балканску ноћ.

У чувеном додатку за путовања недељног издања ,,Њујорк тајмса`` Београд је представљен као место у тренду за путовања. Под насловом ,,Београд дрма``, Београд се промовише и као ,,кул, хип, турбо``, престоница јефтиног секса и слободне љубави.

Тип из "Тајмса" опчињен је обилном порцијом ћевапа и турском кафом у неком од многобројних кафића, раздраган је док гледа гомиле ноћобдија који крећу у провод уз циганске оркестре, електронску музику, рокенрол и карактеристичну

српску хибридну музику познату као турбо фолк.

Он цитира познатог њујорског ди-џеја и продуцента, који има само речи хвале за ноћни зивот у главном граду Србије и Црне Горе: ,,Поред Јузне Америке и Јапана, ово је најзабавније место за пуштање музике.``

Једноставно, права ода Београду: ,,Кад би велики југословенски ујединитељ Тито устао из гроба, открио би да се налази у последњем великом неоткривеном центру ноћног живота на европском континенту.``

Београд је, опростите, нисмо знали, тајанствено место са задахом империја, које ври од животних сокова, тако да кад читате репортажу, патриотски нарастете до најмање 220 сантиметара. Уз то, између редова, ,,Тајмс`` набацује и причу да Београд постаје светска престоница секса.

Срушили смо са пијадестала перверзија онемоћали Бангкок кога су уништиле скупоћа, сида, Ал каида и цунами.

Тип из ,,Њујорк тајмса`` ће вероватно Србији само овим текстом набацити десетине милиона долара од туризма, а нама, осим још једне потврде да смо опет најбољи, најлепши и најпаметнији, не преостаје ништа друго него да спремамо собе за издавање странцима-авантуристима, који ће стићи на светско зезање у главни град несхваћених супермена.
Пише Александар Апостоловски

Извор Политика