Немци су у Далмацији најрадије виђени гости, док су Срби мањмање пожељни, показала је анкета са 500 испитаних из три тамошње жупаније.

Како пише сплитска "Слободна Далмација", 42 одсто испитаних сматра Немце најпожељнијим гостима у Далмацији, 18,2 одсто гласова добили су Италијани, а за њима следе Чеси са 16,4 одсто гласова.

Срби су освојили само један одсто гласова испитаних.

Анкета је спроведена међу житељима Задарске, Шибенско-книнске, Сплитско-далматинске и Дубровачко-неретванске жупаније.

Далматинци домаће госте цене скоро као и странце па 41 одсто испитаних сматра Хрвате бољим гостима од странаца, док се тек 25 одсто грађана одлучило за странце као бољу клијентелу.

У адарској жупанији најпожељнији су Немци, затим Хрвати, на трећем су месту Аустријанци, а на четвртом Словенци.

У Шибенско-книнској жупанији после Немаца следе Чеси и Хрвати, а у Сплитско-далматинској су после Немаца скоро пођеднако пожељни Аустријанци и Чеси.

Једнак распоред симпатија према гостима тих нација имају и у Дубровачко-неретванској жупанији, пише сплитски дневник.

Burazer moj bio maja meseca u Zardu jedno 10ak dana kaze nikakvih problema nije imao u kaficu odmah provale odakle si ali nije imao nikakvih neprijatnih situacija ali bas ni jedne!!!
Sto se tice njihovih istrazivanja nisam ni mislio da mogu biti drugacija

i ja sam bio u Zadru prije mjesec dana i stalno sam vikao supa hljeb itd..
i nije bilo nikakvih problema
jedino nam jedna rokerka iz Nina zapjevala jednu pjesmicu zadnje vece bas na onom mostu
doduse sumnjam da je bilo namjenjeno nama osim ako nam na celu ne pise da smo Srbi nismo ni pricali izmedju sebe kad je ona prolazila kraj nas tako da nije mogla po govoru da sazna sta smo
a par dana ince kad smo se vratili odozdo pisalo u nekim novinama Zadar najsrbomrskiji grad u cjelojl Hr

To smo znali i bez ankete. Pitam se koji Srbin će da ode u Dalmaciju, hrvatsko primorje je preskupo, a vanpansionska ponuda nikakava. I plus treba da strahuješ za bezbednost.
Ako je neko gledao sinoć "Latinicu" na HTV-u, biće mu jasno o čemu govorim. Turska je zakon, ja ću od 3. avgusta u Fetije, to je pravi Mediteran "kakav je nekad bio".


 

opa bato
to Turska?
buraz je bio tamo prij dva mjeseca odusevio se kaze...


pazi ovo
Jura legendo         |         Guliver         |         9.7.2007 22:24:57
Bravo majstore. Obiljezio si nasu mladost i bio jedna od one neponovljive generacije jugoslavenskog novo vala, o kojom ova mutava i tupa mladjarija danas moze samo sanjati. Neka idu na Thompsona, Bulica, Skoru (koji vama nisu ni do koljena) i razne Indire, Severine, Dragane i ostalo smece . Vi gosp. Stublic, i Johnny Stulic , i Prljavci i nenadmasiva EKV, Elektricni Orgazm, pa i Corba ste imali stiha, karizmu i najvaznije originalnost. Hvala na svemu. Bilo je to jedno divno vrijeme u jednoj prekrasnoj drzavi, koje se nazalost vise nikad vratite nece. Ali, ono sto je najvaznije je to da nam uspomene nitko oduzeti ne moze. One su trajne.



     |         Laplas..         |         9.7.2007 22:30:58
...jedina država koja je imala čima da se pohvali je bivša...ali napaljenici i tajkuni su je upropastili...Slažem se sa Guliverom....Sve ovo su upropaštene banana države...i iza njih su ostala..upropaštena detinjstva....


hrvatski jugonostalgicari

    Српска деца у Сплиту заборављају ћирилицу

Срби у Далмацији још живе прикривајући национални идентитет, каже Момчило Русић, председник Већа српске националне мањине Сплитско-далматинске жупаније

Иако већ десетак година нема прогона и учесталих инцидената на националној основи, преостали Срби данас у Сплиту тешко живе. Како каже Момчило Русић, председник Већа српске националне мањине Сплитско-далматинске жупаније, највећи проблем је немогућност да се добије посао.

„Посла у Сплиту нема довољно ни за Хрвате, а камоли за Србе, због чега многи млађи одлазе и то нарочито у Србију. Још је немогуће да Србин добије посао у државној служби, као што је електропривреда, пошта или царина”, прича Русић који је у Београд дошао на промоцију „Српско-далматинског магазина”, часописа који је после 133 године обновио рад и тиме показао Србима у Далмацији да српски језик и ћирилица још постоје.

„Наша деца полако заборављају ћирилицу која се не учи у хрватским школама. Зато издавањем ’Српско-даматинског гласника’ хоћемо да охрабримо Србе у Далмацији да се не стиде свог националног порекла и језика и да нам се придруже у овом пројекту”, објашњава Русић који је уједно и секретар сплитског пододбора СКД „Просвјета”.

Према последњим подацима, у Сплиту (200.000 становника) има 3.850 Срба, а у целој жупанији 6.730. „Сматрам да то нису реални подаци које смо добили из бирачких спискова и вероватно има грешака. У Далмацији има барем дупло више Срба, али многи, да би избегли проблеме, живе прикривајући национални идентитет. Зато морамо да их охрабримо да се изјасне”, истиче председник Већа српске националне мањине Сплитско-далматинске жупаније.

Највећи проблем је у далматинском залеђу и Врлици. На своја имања се вратило четрдесетак, углавном старијих, Срба, али проблем је што у том крају од 1997. године нема струје. Како прича секретар сплитског пододбора „Просвјета”, када је после акције „Олуја” измештена полицијска станица, лопови су поскидали све жице и тако уништили електромрежу у целом крају која десет година није обнављана.

Велики проблем је што српска деца у Сплиту не уче ни веронауку. Нови свештеници који служе у малој цркви Светог Саве још нису успоставили контакт са родитељима, тако да деца углавном иду часове католичке веронауке.

„Уочи Другог светског рата 1939. године започела је градња цркве посвећене Светом Сави у Сплиту. Подигнуто је шест-седам метара зидова и ту се стало. Својевремено је архитекта Бранко Пешић, 1985. године, направио нови пројекат цркве, али градска управа није дозвољавала да се отпочне градња. Колико знамо, Далматинска епархија није обновила захтев за издавање нове грађевинске дозволе како би црква напокон била завршена”, каже Момчило Русић који више од 30 година живи у Сплиту.

Председник Већа српске националне мањине сматра да би СПЦ на овом простору требало више да се ангажује, јер све су учесталији случајеви да се млађи Срби венчавају у католичкој цркви. Има примера, а то важи за бивша војна лица који су Срби, да приликом сахрана служе католички свештеници.
Занимљиво је да све више Срба има на острвима Брачу и Хвару и у туристичким местима. То су углавном Срби из Босне и Херцеговине, а има их из Србије који су успели да сачувају викендице. Да би избегли плаћање пореза пријављују се за стални боравак. Тако је у Нину близу Задра доскора живео само један Србин, а сада их има 170.
М. Пешић

Politika

Jbg-a kad ih roditelji odgajaju u pogrešnom smjeru, kao što i sam kaže ovaj ima ih bar još ovoliko ali učinio je rat svoje    .

Летовати у Хрватској је исто као и скакати без падобрана.

Занимљиво је да све више Срба има на острвима Брачу и Хвару и у туристичким местима. То су углавном Срби из Босне и Херцеговине, а има их из Србије који су успели да сачувају викендице. Да би избегли плаћање пореза пријављују се за стални боравак. Тако је у Нину близу Задра доскора живео само један Србин, а сада их има 170.

mozda bi nidzone mogao ovo da nam potvrdi dal je istina il ne

Воле неки наши људи адреналин, изгледа.
Одмор у близини блиске опасности...