Srbi mogli da spasu ruskog cara
Autor: Smilja Jurasović | 03.10.2009. - 05:00

Srpska dobrovoljačka divizija ruskog cara Nikolaja II Romanova, koja se uoči ubistva monarha i njegove porodice jula 1918. godine obrela u Jekaterinburgu, imala je izuzetnu priliku da spasi kraljevsku porodicu, ali je akcija sprečena u poslednji čas.


Ovaj, zvaničnoj istoriji do sada nepoznati detalj, pronašao je Ranko Jakovljević iz Kladova u zaostavštini Kladovljanina Jovana Jovanovića, pripadnika srpskih dobrovoljačkih formacija u Prvom svetskom ratu.
Da je reč o svedočanstvu koje se namerno i uspešno čuvalo daleko od očiju javnosti govori i podatak da su komunisti šezdesetih godina zabranili objavljivanje memoara Jovana Jovanovića, a sve knjige „Prelamanje istorije u XX veku“ oduzete su i uništene. Spretnošću Jovanovićevog unuka Danka, jedan primerak sećanja aktera ovih dešavanja je sačuvan.
Poslednji ruski car Nikolaj II Romanov, upamćen kao veliki prijatelj srpskog naroda i žrtva komunističkog terora, odobrio je 19. oktobra 1915. godine formiranje dobrovoljačkog odreda od Srba koji su se zatekli u Rusiji. Srpska divizija brojala je 13.000 ljudi. Nakon stravičnog sukoba sa Bugarima i teških gubitaka u Dobrudži, ova formacija nakon silnih problema našla se sticajem okolnosti sredinom jula 1918. u Jekaterinburgu gde su poslednji ruski car Nikolaj II Romanov i njegova cela porodica, streljani u noći između 16. i 17. jula 1918. godine.
Mada je duže vreme bio zarobljenik boljševika, odluka o njegovoj likvidaciji doneta je iznenada sredinom jula. Ranko Jakovljević, pisac monografije „Rusi u Srbiji“, pronašao je u zaostavštini Jovana Jovanovića svedočanstvo o okolnostima ubistva.
- U pronađenim beleškama piše: „Tu se stiglo i stalo radi snabdevanja hranom baš onoga dana kada su vršene pripreme da se ubije car. Vest o ovoj pogibiji stvorila je kod naših vojnika jednu jaku psihičku struju - naklonost za intervenciju i spasavanje cara. Nekoliko hiljada dobro naoružanih vojnika zaista je moglo mnogo na brzinu da učini u sredini nepripremljenih revolucionara za jednu takvu eventualnost. Ali, u slučaju uspeha da se spasi car, gde bi se onda otišlo van ruske teritorije, na kojoj je već bila vaspostavljena vlast, ne mnogo čvrsta, ali ipak dovoljna da u ovom slučaju ipak otme cara iz ruku naše vojske - razmišljao je Jovan. Kladovski akter dešavanja ovako komentariše dešavanja koja su sledila: „Nas nekoliko desetina, koji smo razboritošću štrčali od tih usijanih glava, jedva smo uspeli da preostale vojnike odvratimo od takve smrtonosne akcije i nastavimo put ka svome cilju, a revolucionare da ostavimo na njihovom poslu, u koji niko sa strane nema pravo da se meša.“
- Da li u znak kajanja zbog nerealizovanja propuštene šanse, Jovan Jovanović se, kako pričaju meštani Kladova, godinama bezuspešno borio da jedna kladovska ulica ponese ime ruskog vladara - kaže Ranko Jakovljević.

Smotra srpskih trupa u Rusiji
U organizacione aktivnosti osnivanja srpske dobrovoljačke divizije u Rusiji 1915. godine bio je uključen i potonji general, rođeni Kladovljanin Vojin Maksimović, koji je zabeležio da je 23. maja 1916, ruski monarh lično izvršio smotru srpskih trupa u Odesi: „Praćen neprekidnim uraganskim pokličima ‘živeo’, car je ponavljao ‘Očenj harašo’.“

Извор : Блиц

Сад су Срби криви и за убиство руског цара?

Много заробљеника и пребега Словена из аустроугарске војске се нашло у вихору грађанског рата у Русији.

Одлука да се царска породица убије је донета на брзину, јер су се близу Јекатеринбурга налазили Чеси (њих око 40 000), који су крчили свој пут према источној обали Русије.

Циљ им је био Владивосток да би се преко њега и Америке, докопали Француске и ратовали против Аустроугарске, јер се знало да ће у случају победе Антанте бити створена Чехословачка.

 

Морали су да обилазе целу Русију из врло једноставног разлога. Западно од њих су биле Немачка и Аустроугарска. Русија се тад већ повукла из рата, па нису могли ратовати у њеној служби. Зато су и ишли тим много дужим путем.

http://en.wikipedia.org/wiki/Czechoslovak_Legion


Везано за субину Романових:

The Czech Legion, formed earlier in the war by prisoners of war who were eager to fight against the Austro-Hungarian Empire, were now stirred into rebellion against the new Soviet power by rumors that they were going to be extradited to Germany. The Czechs made common cause with the White Guards under the command of Admiral Kolchak, and these forces directly menaced the Revolution by occupying huge sections of central Russia, including Samara, Ufa, Simbirsk and Ekaterinburg.

Ekaterinburg was where the Czar and his family were being kept in internment. The Bolsheviks had proceeded quite objectively up to this point against the old royal family. There were plans to set up a revolutionary tribunal to try the Czar. The advance of the Czechs and Kolchak created a new and very dangerous situation, however. The Bolsheviks feared, with good reason, that Nicholas II or his family might be rescued and utilized to rally and unite all the forces of the counterrevolution. As Trotsky later wrote, “The civil war front was taking more and more the shape of a noose closing ever tighter about Moscow.” The decision was therefore taken to execute the Czar and his entire family.

Sada sam upao u bedak...Šta smo mogli,a nismo...naša stara,neizlečiva boljka...

tacno tako, ali pored ceha bilo je i vise hiljada srpskih vojnika, moj pradeda je tako isao do vladivostoka i onda do amerike pa u afriku i na solunski front

to je bio jedini nacin za ljude koji su se zatekli istocno od austrougarske da se pridruze odbrani domovine.