Čitajući imena vladara došao sam do Karla V koji je bio car Svetog Rimskog Carstva i kralj Španije, zar to nije bio dovoljan razlog da Španija postane tada dio Svetog Rimskog Carstva? Prije njega imamo sličnu situaciju sa Žigmundom Luksemburškim, koji je vladao Mađarskom i Hrvatskom, a one nikada nisu postale dio Svetog Rimskog Carstva. Najočigledniji primjer su Habsburgovci, koji su birani za careve Svetog Rimskog Carstva, a sama Austrija se kasnije nekako izdvojila?

U Spaniji, Hrvatskoj i Madjarskoj nikad nisu ziveli vecinom Nemci, niti su ikad bile smatrane nemackim "lebensraumom", iliti Velikom Nemackom ako cemo po naski
Spanija je u doba Karla V bila jaca od Svetog Rimskog Carstva, jedina opcija realna bi bila da se Nemacka prikljuci kao spanski posed, sto je opet besmisleno. Da ne pominjem uspon protenstatizma i spansku odbojnost ka istom... A zasto se Austrija izdvojila, tu glavnu odgovornost snose Pruski kraljevi, Hoencolerni, koji su svojim uticajem hteli da istisnu Habzburge iz Nemacke. Tu se sukobila labava katolicka Austrija sa gvozdenom disciplinom protenstantske Pruske.

Hvala ti što si mi pokušao to razjasniti, ali narod se tada vjerujem najmanje pitao, a logika stvari govori ako je jedan vladar na čelu dvije države ona one moraju biti ujedinjene ili u nekom savezu.

Karakter Svetog Rimskog Carstva je bio širenje hrišćanstva na tim osnovama je formiran 900. i neke, a ne njemačke hegemonije i germanizacije iako su Nijemci bez daljnjeg bili većinsko stanovništvo u tom carstvu.

Personalna unija. Dve drzave nemaju nista zajednicko osim vladarske licnosti. Skotska i Engleska pod Stjuartima, Kalmarska unija, unija Kastilje i Aragona... Priimera imas koliko zelis, cak ako se ne varam do pocetka 20tog veka..

Zasto je Sveto Rimsko Carstvo uopste nastalo? Moje misljenje je da je ta tvorevina trebala da popuni prazninu nastalu nestankom Franackog Carstva, tj. neko ko ce da pretenduje na univerzalno carstvo sa Zapada kao pandan Istocnoj Vizantiji. Naravno sirenje hriscanstva je dolazilo kao normalan sled okolnosti. Germanizacija je usledila kasnije, pretvarajuci citava Slovene i Balte u Germane. Prusi, sve dok nisu germanizacijom postali najveci Germani, su Balti, kao Latvi, Esti, Letonci i delomicno Finci To naravno ne daje pravo jednoj Poljskoj i Rusiji da proteraju 12 miliona Nemaca, i da vekovna imena Dancing i Koningsberg postanu nekakvi Gdinja i Kalinjigrad, ali to je neka sasvim druga prica

Baš sam pročitao na wiki da su stari Prusi, kao nehrišćani našli pod udarom vitezova Tevtonskog reda, a da mala grupa Prusa i dalje postoji u Poljskoj, koji govore pruski jezik.

Poljaci u srednjem vijeku su bili velesila pa su to rado koristili da potčine sebi germanizovane Pruse, njihova posla.

Takozvani Severni Krstaski Ratovi se upravo odnose na Tevtonski red i njihovu "pacifikaciju" Baltika. To je trajalo skoro pola milenijuma. Imas cuvene bitke Tevtonaca sa Rusima, onda 1241. Bitka kod Lignietza, prvi i poslednji put kad se Baltik ujedinio protiv zajednickog neprijatelja Mongol i to se naravno zavrsilo vrlo neuspesno, unistenjem najboljih katolickih vitezova u Evropi, sve do 1410. i bitke kod Grunvalda, kad je Jagelo ili Vladislav Jagelonac, predvodeci ujedinjene Poljake i Litvance, najzad unistio Tevtonski red kao vojnu silu. E onda je iz tog reda nastala protenstantska Pruska kraljevina Hoencolerna

Vrlo je moguce to za Pruse u Poljskoj, svasta je opstalo tokom svih ovih godina Kao sto sam rekao ranije, prici o Danzingu i Poljsko-Nemackoj netrpeljivosti nije ovde mesto

Analiziram ove velike ratove i došao sam do interesantnog zaključka da su Bavarci uvijek bili vjerni i na strani krune, a posljednji su se priključili drugom Rajhu, možda zato što su katolici kao Austrijanci, a Prusi su daleko gore na sjeveru.

Pre bih rekao da su Bavarci hteli da osiguraju sopstvenu prevlast u Svetom Rimskom Carstvu, kasnije su hteli i da njihova loza preuzme krunu od Habzburga. Pogotovo u Novom Veku, kad je vernost ili nevernost bila mrtvo slovo na papiru, jer su se tada drzave takmicile ko ce spektakularnije da zabode noz u ledja nekome
Bavarskoj, kao trecoj nemackoj drzavi, nije sigurno bilo prijatna aneksija bilo od Prusa bilo od Austrije, i zbog toga su vodili tako ''izdvojenu'' politku, ali ni to im nije pomoglo Da, Bavarci su katolici, oni su se svojih protestanat resili pre i za vreme Tridesetogodisnjeg rata (1618-1648) mada to nije sprecilo protestante da se kasnije nasele ponovo u Bavarskoj...

За време Карла оне и јесу биле у некој врсти персоналне уније.Карло је уочио да је таква држава прегломазна и нефункционална и поделио је на 2 дела(Аустрију и Немачку дао Фердинанду,Шпанију Филипу).Да не буде забуне то је у једном моменту била Шпанија,Холандија,Белгија,Луксембург,добар део Италије,делови данашње Француске,Немачке,Аустрија, Мађарска,плус растуће колонијално царство у Америци.

Оне су и остали савезници до изумирања шпанских Хабсбурга,када су Бурбони дошли на трон,и Шпанија постаје савезник Француске.


Далеко од тога да их је уништио,иако им је задао пораз од ког се никад нису опоравили.Они су водили ратове и готово цео век касније,док последњи велики мајстор није баталио католичанство,прешао у протестантизам,а Пруска постала вазална земља краљевине Пољске(нисам сигуран како најбоље да преведем fiefdom ).А језгро краљевине Хоенцелоерна је заправо Бранденбург,не Пруска,иако би се по имену могло закључити супротно.