Crven nos, suva koža, promrzla stopala, umor i pospanost, ali i prehlade i kašalj, naši su verni zimski saputnici. Zašto zimu lakše podnosimo na planini, na snegu?

Nastojeći da se odbranimo od hladnoće, uglavnom grešimo. Navlačimo nekoliko
slojeva odeće, umotavamo se u šalove koje panično stežemo da bismo se zaštitili od hladnog vazduha. Svaki izvor toplote pravi je spas za nas. Radijatori i peći privlače nas poput magneta, iako znamo da je štetno biti u njihovoj blizini. Naime, blizina izvora toplote šteti venama, a i nagla promena temperature predstavlja stres za
ceo organizam. Zimi smo osetljiviji i na psihički stres.
Što je strah od hladnoće veći, to nas ona više pogađa. Zašto se s odlaskom na sneg
sve menja, zašto lakše podnosimo hladnoću na skijanju? Zato što se tamo
snabdevamo energijom, a i primerenije smo odeveni nego na gradskom asfaltu.

PRIRODNI MEHANIZMI ODBRANE

Na sreću, ljudsko telo ima veliku prirodnu sposobnost prilagođavanja i zimi ulaže sve
svoje napore da bi telesnu temperaturu održalo na 37 stepeni C. Zimi se pokreću
prirodni mehanizmi odbrane, i uporedo s povećanjem nadmorske visine ubrzava se ritam srca, poboljšava protok krvi, srce, pluća i mozak bolje su prokrvljeni, a time i bolje zagrejani. No, upravo taj povećani dotok krvi u vitalne organe ostavlja periferne delove tela bez potrebne količine krvi. Ruke, uši, noge (posebno stopala), delovi su tela koji su direktno izloženi hladnoći. Ove osetljive delove tela treba zaštititi jer im zimi nedostaje potrebna količina krvi kojom bi se odbranili od hladnoće. Na nisku temperaturu organizam reaguje stezanjem perifernih krvnih sudova. Ta promena dovodi do smanjivanja razmene materija među tkivima pa periferni delovi tela ostaju bez potrebne količine krvi, što se može poboljšati samo uz povećanu energetsku
potrošnju. Upravo su zato punašni ljudi uprednosti pred mršavim. Naime, potkožne
masne zalihe i masni jastučići štite od hladnoće. Ostalima ne preostaje ništa drugo
nego da osiguraju organizmu dodatnu energiju. Osim toga, kad se temperatura spusti ispod nule uši, nos i grlo postaju "rasadnici" bakterija. Telo oslabljeno hladnoćom lakše podleže virusima i štetnim mikroorganizmima, kojih zimi ima svuda jer im odgovara vlažan i hladan vazduh. Na hladnoći dolazi do slabljenja odbrambene sposobnosti sluznica, zbog čega cele zime ne možemo da se rešimo prehlade ili kašlja. Zato je potrebno pažljivo osluškivati i znati prepoznati promene i upozorenja tela. Prvi znak upozorenja je suzenje očiju. Odmah poboljšajte odbrambene sposobnosti tela povećanim unosom vitamina C (po mogućnosti prirodnog: sok od narandže ili voćna salata), a kad osetite da vas trese blaga groznica ili vam se koža ježi, ne oklevajte i uzmite lek, jer stanje vrlo brzo može da se pogorša.

PROMENITE SVOJE NAVIKE

Naježena koža znak je upozorenja koji nikako ne treba zanemariti. Ako se koža naježi, a leđima vam prolaze hladni žmarci, to je znak da je telo pod stresom i da se brani. Te minikontrakcije mišića su znak da organizamubrzava metabolizam nastojeći da se zagreje, no pri tom telo troši energiju koja bi,Đizmerena, iznosila otprilike 300-400 W.
Potrebno je blagovremeno reagovati i preispitati način života.

Krećite se da biste podstakli mehanizam prilagođavanja, probudili odbrambene sposobnosti organizma, opustili i omekšali mišiće koji počinju da se stežu. Osim što podstičete cirkulaciju, kretanjem proizvodite energiju i stvarate zalihu prirodne toplote koja će vam trebati celog dana. U gradu će biti dovoljna šetnja brzim korakom. No nemojte preterivati, jer ako predugo ostanete napolju, preti vam opasnost da se cele večeri (ili noći) smrzavate. Ako vam se to dogodi, sve promrzle delove tela držite dvadesetak minuta u toploj vodi. Dobro će vam doći malo jutarnje zagrevanje: čučnjevi, poskakivanje, istezanje ukočenih zglobova i svi pokreti koji vas prisiljavaju na širenje grudnog koša pomoći će vam da dan započnete s potrebnim energetskim nabojem.

Tokom zime bez oklevanja povećajte dnevni unos kalorija. Ako inače ne jedete puter, zimi ga jedite. Umerena količina masnoća, skroba i žitarica zimi je dragocena pomoć. Zimski doručak trebalo bi da sadrži mleko i agrume (kalcijum i vitamine), žitarice (magnezijum i gvožđe) i integralni hleb premazan puterom. Za ručak je najbolje da
jedete testeninu ili pirinač. Ako dodate malo egzotičnih začina poput karija, dodali ste dragoceni izvor energije. Uveče pojedite tanjir supe od povrća, a glad umirite sušenim voćem. Ne zaboravite da su posebno zimi važna kuvana topla jela. Jedite redovno i raznovrsno.

Pijte mineralnu vodu tokom celog dana. Zimi lakše dehidriramo jer boravimo u
pregrejanim prostorijama, a hladnoća nam osim energije crpi i rezerve vode. Čaj,
supa i topli napici zagrejaće organizam, a uz to će mu dati i potrebnu tečnost.

Više spavajte. Ako želite da se snabdete energijom i sačuvate dobro raspoloženje, zimi odlazite na počinak barem jedan sat ranije i bez griže savesti zavucite se u topao krevet čim osetite prve znakove umora ili pospanosti. Zdrav organizam
lakše se prilagođava tj. menja svoj prirodni ritam, a za to je potrebno dovoljno sna. Prirodno je da se potreba za snom zimi poveća.

IZBOR ODEĆE

U planini je najbolji izbor mekana i lagana vatirana ili perjana jakna, koja će vas osim od hladnoće zaštititi i od vetra. Ne izlazite bez toplih, postavljenih rukavica. Bez oklevanja navucite dva para tankih čarapa, jer dva sloja bolje greju. Iako vodite računa o svojoj frizuri, kad se temperatura spusti ispod nule kapa je neophodna jer su zdravi sinusi važniji od frizure. Hladnoća naime najviše ugrožava upravo glavu: preko glave telo gubi veliku količinu energije i toplote. Osim toga, nošenje kape i šala jedino je čime možete da zaštitite uši koje začas pocrvene i
doslovce se slede. Još jedna dobra odluka je šal koji prekriva nos. Tako ćete udisati zagrejan vazduh i nosnice zaštititi od hladnoće, ali i od virusa.Ć Kada ste se dobro obukli i zaštitili od hladnoće, čim osetite da vam je neki od slojeva odeće suvišan, rešite ga se. Nemojte trpeti preveliku vrućinu i znojiti se zbog straha da biste mogli da se prehladite. Zapamtite da je znojenje zimi posebno opasno. Ukoliko ste oznojani, teže ćete podneti hladnoću.

PLAN ZAŠTITE

Zimi nam vlaga i vetar posebno otežavaju život jer snižavaju temperaturu vazduha za otprilike 5 stepeni, a uz to hladan vetar oštećuje kožu. Ćelije površinskog
sloja kože na vetru se brzo isušuju, ubrzano gube vodu koju prirodno sadrže, zbog čega koža postaje osetljiva, mali krvni sudovi se šire pa preti opasnost da puknu. Dodatna opasnost su nagle promene temperature jer podstiču isušivanje kože, što osećamo kao peckanje, a u težim slučajevima se javlja i kuperoza. Pod uticajem hladnoće menja se prirodni sastav kože i slabi njena prirodna odbrambena sposobnost. Osim toga, naučnici su utvrdili da se na hladnoći među ćelijama površinskog sloja kože stvaraju sitni kristali. To je još jedan razlog da zimi promenite uobičajenu negu i pomognete koži da se odbrani.

Zaštitni stik za usne zimi je neophodan. Koža usana teže se brani nego koža drugih delova tela jer ima vrlo malo lojnih žlezdica, tanka je,a i sluznica usana se vrlo lako isuši. Bolne, isušene i ispucale usne upravo su jedna od učestalih zimskih tegoba. Voskovi i biljna ulja pružaju toj nežnoj koži potpunu zaštitu. Naravno, treba zaštititi i ruke. Obavezno nosite rukavice i često mažite ruke kremom koja sadrži glicerin i hranljive materije. Isto važi i za kožu tela. No, ako ste preduzeli sve što je potrebno, a
zaboravili na stopala, napravili ste veliki propust. Iako je skrivena čarapama i cipelama, vodite računa o koži stopala. Posebno pazite na nokte koji, kao ni ostali delovi tela, ne vole zimu i hladnoću.
Zimi nokte podrezujte češće nego leti jer im upravo sada prete gljivična
oboljenja. Nakon svakog kupanja ili tuširanja, u stopala i nokte dobro umasirajte hidratantnu kremu.

NEŽNE TKANINE

Mekani džemperi i krzno su prijatni samo ako je ispod njih odgovarajuća garderoba.
Najvažnije je ono s čime koža direktno dolazi u dodir - potkošulje, majice kratkih rukava, korzeti. Iako najviše volite pamuk, isprobajte nove mešavine. Prijatne su za nošenje, tople su i propuštaju vazduh isto kao pamuk. Potkošulja od mešavine polarne vune i pamuka ispod bluze, džemper od vune ili kašmira, a preko svega topao kaput ili jakna, preporučljiva je kombinacija.

Nisam bolesljiva, mada ne skodi ovo znati. Za svaki slucaj