Prekomerno znojenje (hiperhidroza) postoji kod približno tri odsto svetske populacije, najčešće kod osoba od 20 do 30 godina. Ova tegoba drastično narušava kvalitet života i stvara brojne psihološke, socijalne, čak i egzistencijalne probleme – prema iskustvima iz ordinacije, neki su čak dobijali otkaz ili nisu mogli da se zaposle jer su poslodavcima delovali neuredno, a klijentima odbojno.

Za razliku od normalnog znojenja, koje nastaje zbog fizičkih vežbi, premora, povišene telesne ili spoljašnje temperature, osobe koje pate od hiperhidroze znoje se stalno – i leti i zimi, bez obzira na to kakve su okolnosti.
– Primarna hiperhidroza utiče na sve aspekte života. Osobe s ovim problemom izbegavaju kontakte s drugima zbog stalno vlažnih dlanova, nose široku i tamnu odeću zbog pojačanog znojenja ispod pazuha, polako se povlače u sebe i tako otuđuju od ljudi – kaže dr Ivan Kuhajda iz Klinike za grudnu hirurgiju, Instituta za plućne bolesti Vojvodine, u Sremskoj Kamenici. Institut je jedina zdravstvena ustanove u Srbiji i okruženju gde se izvodi operacija koja trajno rešava problem sa prekomernim znojenjem – torakoskopska simpatektomija.

Malo poznat metod lečenja
Prema rečima dr Kuhajde, to je operacija kod koje se prave tri minimalna reza od pet milimetara na obe bočne strane grudnog koša. Potom se kroz njih uvodi kamera tako da se simpatički nerv posmatra na ekranu i preseca na precizno utvrđenom mestu. Operacija je besplatna za zdravstvene osiguranike, potreban je samo uput za bolničko lečenja koje izdaje lekar u domu zdravlja.
– Ovu operaciju radimo 15 godina. U svetu se izvodi već tri decenije, ima izvanredne rezultate i spada u standard lečenja težih formi primarne fokalne hiperhidroze – ističe dr Kuhejda.
Kako kaže, pacijent nekoliko sati posle operacije napušta bolnicu i sposoban je za obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Nema potrebe za bolovanjem, rehabilitacijom, upotrebom lekova. Eventualno se savetuje izbegavanje težeg fizičkog rada nedelju dana. Toliko može da se napravi razmak i između operacije i odlaska na letovanje.
– Ožiljaka posle operacije gotovo da i nema. Minimalni rezovi se čak i ne ušivaju, već se lepe specijalnim lepkom, a nalaze se na mestu koji je kod devojaka pokriven grudnjakom. Efekat operacije je vidljiv odmah – pacijent se iz anestezije budi sa suvim i toplim dlanovima i pazušnim jamama. Znojiće se normalno, kao i svi ostali, kada je napolju toplo ili usled pojačane fizičke aktivnosti – kaže naš sagovornik.
On još dodaje da neželjenih efekata i komplikacija na druge organe u organizmu posle operacije nema. Kod nekih pacijenata, posle operacije moguća je pojava pojačanog znojenja leđa i stomaka, dok se organizam ne navikne na manju produkciju znoja, ali je ta tegoba prolazna i, ako se javi, najčešće ne predstavlja problem.
Iako se ova operacija izvodi već 15 godina, neveliki broj ljudi je na ovaj način rešio problem sa prekomernim znojenjem. Osnovni problem je, kako ističe dr Kuhajda, neobaveštenost kako potencijalnih pacijenata, tako i lekara.

Emocije razlog
Iako se za primarnu hiperhidrozu ne zna tačan uzrok nastanka, prema rečima dr Kuhajde, primećeno je da se problem pojačava usled emocionalnih problema i anksioznosti.
– To dovodi do začaranog kruga – pojačano znojenje stvara osećaj neprijatnosti i nesigurnosti u društvu, a time se opet pa pojačava znojenje – objašnjava dr Kuhajda.
Problem sa javlja se već u detinjstvu ili pubertetu i manifestuje se gotovo svakodnevno. Najčešće se znoje dlanovi, pazušne jame, lice i tabani. Prema novijim istraživanjima, dokazano je da se hiperhidroza nasleđuje, tako da u 25 do 50 odsto slučajeva postoji poremećaj kod članova porodice.
Osim primarne, postoji i sekundarna hiperhidroza, koja je posledica drugih poremećaja kao što su endokrini, razni tumori, tuberkuloza, dijabetes, limfomi, razne neurološke i psihijatrijske bolesti, ali i zbog upotrebe određenih lekova. Kod sekundarne hiperhidroze, najčešće se znoji celo telo, ona se ne operiše, već se leči osnovna bolest.

Kako još može da se leči
Osim operacije, postoje i drugi načini lečenja prekomernog znojenja. O njima govori dr Ivan Kuhajda:
-Antiperspiranti i dezodoransi (aluminijum-hlorid-hekashidrat 10 ili 20 odsto – drysol, xerac). Široko su korišćeni u svetu, ali njihova upotreba je zadovoljavajuća samo kod blagih i umerenih formi hiperhidroze. Oni zapušavaju izvodne kanale znojnih žlezdi i tako privremeno blokiraju znojenje. Efekat je zadovoljavajući samo nekoliko meseci, mogu se javiti alergijske i druge toksične reakcije na mestu aplikacije.
-Lekovi (sedativi, antiholinergici, simpatikolitici, beta blokatori, atropin). Efikasni su samo kod blagih oblika bolesti, ali je njihova upotreba ograničena pojavom sporednih efekata (tahikadija, aritmija, povraćanje, opstipacija...).
-Jonoforeza – Izvodi tako što se vlažni sunđeri sa elektrodama pričvrste za šake ili se postave u pazušne jame i zatim se u toku 20 minuta propušta niskovoltažna struja. Efekat nije trajan, pa intervencija mora da se ponavlja. Sporedni efekti u vidu peckanja, trnjenja, pa čak i opekotina, ograničavaju široku upotrebu jonoforeze u lečenju hiperhidroze.
-Botulinum A-toxin – (botox, dysport). Blokira oslobađanje acetilholina sa neuromišićne spojnice i tako privremeno isključuje rad znojne žlezde. Botulinum A-toxin se ubrizgava u određene delove tela (dlanovi, pazušne jame). Intervencija se ponavlja kada se znojenje vrati.


Izvor: Blic