Pa dobro, film je dramatizacija istraživačkog rada ekipe Boston Globe-a na temu koja je uzdrmala čitavu katoličku crkvu.

U početnim debatama kada se upoznajemo sa protagonistima, Rezendes u kancelariji kaže šefu "mislim da to nije priča za nas", misleći da ono o čemu diskutuju nije dovoljno skandalozno za njihov list i ambicije. Dakle odmah nam je jasno da je to ekipa koja istražuje velike afere, što je tema filma. Zatim počinju da dolaze do informacija dovoljno "jakih" kako bi se motivisali za upuštanje u jednu takvu avanturu. Istražuju, razgovaraju sa raznim profilima, klupko se odmotava, stvara se sve jasnija slika i formira veličina skandala dok oni nailaze na određene poteškoće i prepreke na putu ka ostvarivanju svog cilja. Kao i u svakom trileru/misteriji. Kao i u mnogim drugim filmovima tako je i u ovom sve najbitnije u verbalnoj formi, manje više takav je i Usual Suspects. Samo što bi, složiće se svi, bilo previše da gledamo zlostavljanje dece od strane sveštenih lica kroz flešbekove aktera tih događaja. I tu je glavna razlika ovog i recimo Big Short-a koji je malo dinamičniji i zanimljiviji. Ono što je meni zasmetalo je neprezentovanje realne opasnosti za novinare Spotlight-a koji su morali da imaju tokom istraživanja. Sve je delovala lepršavo i problemi sa kojima se suočavaju u filmu nisu dovoljno jaki da ih u bilo kom trenutku odvrate od toga. Čak i da nisu imali takvih izazova, radi uspešnije dramatizacije trebalo je ubaciti npr. suptilne ali ozbiljnje pretnje ljudi na položajima koji su imali dodirnih tačaka sa celom aferom. A opet sa druge strane, upravo zbog veličine skandala i refleksije u relnosti, verujem da su zaobiđeni takvi detalji kojih je najverovatnije bilo.
Kraj mi se baš sviđa. Potvrda onoga što je Rezendes rekao na početku filma. Robi posmatra svoju kancelariju u kojoj su kolege do guše u poslu, pun sebe nakon meseci istraživanja, javlja se na usijani telefon, "Spotlight". Efekat je postignut, mission accomplished.