Znam da mnoge od vas privlači ovaj sport,pa me zanima šta mislite o njemu?Da li se bavite njime?Napišite sve što poželite.
Fun@

Brojni su pokazatelji koji opravdavaju epitet ''sportski''.

Najbitniji su snaga, brzina, koordinacija, izdržljivost, gipkost, muzička interpretacija, gracioznost, disciplina i timski rad.

Način izvodjenja tehnike i koreografije zahteva posebnu estetiku koja sportski ples vezuje za pojam ''umetnost''.Iz tog razloga sportski ples predstavlja most izmedju umetnosti i sporta

                                      Ples za zdraviji život
Ples ima korene u običajima i tradiciji sa jedne i  potrebom za fizičkom aktivnošću sa druge strane.U čoveku postoji urođena potreba za ritmičkim pokretom i za izbacivanjem viška svoje energije.Sa svojim neiscrpnim bogatstvom pokreta, ples to svakako omogućava.Plesanjem postižete bolju koordinaciju pokreta, bolju fizičku kondiciju, poboljšavate ravnotežu i izdržljivost, razvijate gipkost i fleksibilnost mišića i zglobova.Ples je najzabavniji vid fitnesa i najlakši način da potrošite kalorije.

Plesom otklanjate stres i uspostavljate stanje harmonije.

Ples otklanja strah i popravlja samopouzdanje.Ples ne poznaje starosne granice niti granice među državama i kulturama.

Plesajući poboljšavate veštinu komunikacije sa drugim ljudima, stičete osnove muzičkog obrazovanja, učite pravila bontona...


Ples je odgovor tela na ritam , na muziku, na tišinu.
Ples je deo opšte kulture svake osobe i deo kulture naroda.
Ples je ,,majka svih umetnosti’’...
...i PUT do sebe!

Ovo je kutak za sve one koji uživaju u ovom divnom sportu.

Zaista sjajno izgledaju te vratolomije koje izvode majstori sportskog plesa, imala sam priliku da u jednoj skoli plesa posmatram tri para koja su gostovala u pomenutoj kako bismo napravili razliku i eventualno se odlucili i za sportski ples. To je bio praznik i za oci i za usi   Zao mi je sto sam u frci sa vremenom, pa sam morala da odustanem od skole plesa. Na plesnom podijumu sam se nasla sasvim slucajno, nije mi bila namera Svratila sam po sestru koja godinama igra i profesor plesa me je bukvalno s vrata dovukao na podijum prepun parova koji su za mene bili profesionalci. Nisam ni trepnula, a vec sam bila upisana u grupu pocetnika Kao sto rekoh, zao mi je sto nemam vise vremena, rado bih se vratila na podijum.

Drago mi je sto se i ova tema nasla na Bureku. Ko zna, mozda dobijemo i Burek plesne parove Nadam se da ces nas obradovati jos nekim tekstovima vezanim za ples, jer ga nije tesko zavoleti i okusati se u pomenutom. Mada, iskreno, ja se ne bih usudila da se okusam u sportskom plesu 

Kada se pomene sportski ples, većina ljudi odmah pomisli na akrobatski ples ili neku njegovu varijaciju. Međutim, pod tim pojmom se podrazumevaju takmičarski plesovi: standardni (ST) i latino-američki (LA) plesovi.
Postoje tri grane sportskog plesa: standard, latino i kombinacije.

Standardni plesovi su:

engleski valcer (en. slow waltz ili samo waltz),
tango,
bečki valcer (en. Viennese waltz),
slow fox (en. foxtrot) i
quickstep.
Latino-američki plesovi su:

cha cha cha,
rumba,
samba,
paso doble i
jive.
Kombinacije (10 dance - 10 plesova) podrazumeva takmičenje u kombinaciji standardnih i latino plesova gde parovi plešu pet standardnih i pet latino plesova. Ocenjivanje je zbirno, za svih deset plesova.

Takmičarski ples je u poslednje vreme sve priznatiji kao sport i International Dance Sport Federation (IDSF) je od 1997. godine priznata od strane Međunarodnog olimpijskog komiteta.

Ovome su doprinela i istraživanja koja su imala za cilj da pokažu koliki je fizicki napor pri plesu. Jedan sat umerenog plesa sagori dva puta više kalorija od tenisa, plivanja, hodanja ili vožnje biciklom.

Još uvek preovladava mišljenje da je ples umetnost, a ne sport. Mora se priznati da svaki takmičar ima pravo da da svoju interpretaciju koracima koje igra, ali je sloboda interpretacije ograničena, tako da je takmičarski ples ipak više sport nego umetnost.

Od 1955. godine na amaterskim evropskim prvenstvima, a od 1960. godine na svetskim prvenstvima prikazivana su četiri plesa: Samba, Rumba, Cha-cha-cha i Paso Doble.

O pripadnosti Rumbe i Tanga mišljenja su bila podeljena. Rumbu su često pominjali kao šesti standardni ples, a Tango su, zbog svojih latino-američkih korena, ubrajali u latino-američke plesove, kao četvrti ples.

Tek je 1961. godine odlučeno, da će se Tango plesati kao peti ples u standardnim plesovima. Istovremeno je Rumba dobila svoje mesto pored Cha-Cha-Cha, Sambe i Paso Doble-a, kao četvrti latino-američki ples. Jive je tek 1968. godine dobio svoje mesto, kao peti ples u grupi latino-američkih plesova.


Na kraju pedesetih godina XX. veka, latino-američki plesovi su ušli u programe plesnih škola, a mladi su masovno pohađali plesne škole. Sa tehnikom latino-američkih plesova bavili su se i Englezi, koji su postavili temelje i danas važeće tehnike. Knjiga Waltera Lairda "The Technique of Latin American Dancing", izdata 1964. godine, predstavlja temelj i osnovu latino-američkih plesova.
:pelvic_thrust2:

Da, da... to sam i ja pomislila. 

U skoli plesa sam ucila: engleski valcer, tango, becki valcer, slow fox, cha cha cha, rumbu, sambu i sirtaki

Moj maleni doprinos tvojoj temi ce biti nesto sto sam vec postavljala na Romanticnom kutku davnih dana pod nazivom U ritmu romanticnog plesa:


Valcer – dug put od seoskog do dvorskog, ali vecnog plesa

Iako je preziveo sve vrste plesova koji su na podijum stizali posle njega i »zapisao« se u vecne zanosne korake, za praznike, vise nego uobicajeno, plesace se valcer. Oni koji misle da je tango bio prvi zabranjivani ples, varaju se. Prvi koji je zavredeo titulu »zabranjenog« bio je valcer, zahvaljujuci novinama koje je uveo na dvor, ali i medju obican svet.



Ime ovog plesa potice od nemackog »waltzen« sto znaci »okrenuti se«. Upravo taj okret, u trocetvrtinskom muzickom taktu, cini osnovu valcera. Nastao je od seoske igre landler, ali za razliku od plesa koji je podrazumevao veselu melodiju i mnogo vise skakutanja, valcer je njegova sofisticiranija i »mirnija« verzija. Valcer se pojavio pocetkom osamnaestog veka u predgradjima Beca, zato i ne cudi sto cete danas umesto prostog termina vlacer cuti onaj sa prefiksom »becki«, mada on u savremenom muzickom izrazu oznacava nesto brzu melodiju od originalnije.

Prvi koji su zavoleli eleganciju valcerovih koraka bili su pripadnici »neukog i prostog stanovnistva«, kako su cesto citirali protivnici ove igre. U pocetku je smatran jos jednim seoskim plesom, ali je ubrzo dospeo do dvora. Sredinom 18. veka, valcer su i dalje plesali pripadnici nizeg staleza, ali ovoga puta na dvorovima, u mracnim kutovima plesnih odaja. Kada je valcer usao u plesne dvorane ucitelji plesa su u valceru odmah prepoznali »smrtnog neprijatelja«. Dvorski plesovi (koje su do tada poducavali) zahtevali su savrseniju tehniku i visemesecno poducavanje, dok se osnovni koraci valcera mogu nauciti za vrlo kratko vreme i to cak bez pomoci ucitelja, nekada je dovoljno samo posmatrati druge dok igraju. Ipak, ono zbog cega je ovaj ples bio osporavan i zestoko kritikovan bio je nacin plesa. Muskarac i zena igrali su tik jedno uz drugo, sto je u to vreme smatrano skarednim. Menueti, kvadrili, poloneze i stali aktuelni plesovi tog doba podrazumevali su znatno brze melodije i cesto menjanje partnera, tako da nije bilo mesta »intimnostima«. Osim toga, partneri su se uvek drzali na bezbednom odstojanju, jedva se dodirujuci.



Valcer je bio sve suprotno od toga. Zanosna i neuporedivo sporija melodija, pripijena tela i direktan pogled u partnera u ono vreme izazvali su pravu revoluciju. Cinjenica da se sa jednim, izabranim partnerom provodilo desetak minuta na plesnom podijumu i u intimnom zagrljaju odusevila je mlade tog vremena, ali i uzasnula sve cuvare vere i morala. Mnogi pripadnici plemstva i crkveni velikodostojnici smatrali su da »raskalasni« valcer »vredja Boga i unistava moral« i trazili represije za sve one koji ga igraju. Pod velikim pritiscima tadasnjih velikasa, crkva je 1760. zabranila ovaj ples u vecem delu Austrougarske drzave.

Ali, kao sto obicno biva, los publicitet samo je doprineo vecoj popularnosti. Na izmaku 18. veka, evropska kulturna prestonica Pariz imao je gotovo 700 plesnih dvorana, a u svima se igrao jedino – valcer. Sredinom 19. veka, ovaj ples postao je omiljena zabava veceg dela evropskog i americkog drustva. Jedino su sa Kraljevinom Engleskom stvari isle mnogo sporije. Rigidan britanski dvor nikako nije mogao da se navikne na ovaj ples. Kada je 1816 na zvanicnom balu valcer prvi put predstavljen probirljivom engleskom plemstvu, reakcije su bile gotovo jedinstvene. Ugledni casopis Tajms u uvodniku objavljenom samo dan posle bala bio je zestok u kritici:
»Sa zaloscu konstatujemo da je juce u britanskom dvoru predstavljen nemoralan i skaredan ples zvani valcer. Dovoljno je pogledati besramne dodire partnera na podijumu pa da se shvati koliko je on daleko od dostojanstva tako tipicnog za dvorske plesove. Dok je valcer igran medju prostitutkama i preljubnicima nije bio vredan pomena, ali sada kada pokusavaju da ga proguraju medju visoki stalez smatramo nasom duznoscu da upozorimo roditelje da svoje cerke ne izlazu ovoj opakoj zarazi.«



Ali, »skandalizovani« visi stalez nije mogao dugo da gledakako se »prost svet« zabavlja bolje od njih, pa je valcer uskoro dobio legitimitet i na engleskom dvoru. Kazu da je najzasluznija za njegovu popularnost bila mlada princeza, kasnije kraljica Viktorija.

Od tog trenutka pa do danas, valcer ne izlazi iz mode. U obilju latinoamerickih, makarena i drugih modernih plesova, ovaj ples izborio se za svoje mesto. Iako rodjen u seoskoj atmosferi kao zabava za prost i neuk svet, valcer je postao i ostao najvazniji »zacin« svake otmenije zabave i svakog slavlja. Mada mu to nikad nije bila namena, u vecini zemalja postao je manje-vise oficijelni svadbeni ples. Kompozitori svih epoha bili su zaljubljeni u njegovu melodiju, a samo jedan ga je proslavio – Johan Straus mladji. Posle njega na ovu temu komponavali su Betoven, Sopen, Ravel, Cajkovski. Ni slavni stvaraoci XX veka Stravinski, Sostakovic i Hacaturjan, nisu odoleli valceru.

U cemu je njegova car i neprolaznost?
»Ako postoji muzicka forma koja na najdirektniji nacin izrazava senzualnost, onda to mora biti valcer« - izjavio je svojevremeno Maks Graf, cuveni austrijski muzikolog.



I zaista, ako »dama oslonjena na svog partnera zatvara oci i sanjari dok ih zanosna melodija tera da zaborave na svet oko sebe i obasipa iz zeljom, ceznjom i neznoscu«, onda je valcer u potpunosti opravdao epitet najpopularnijeg i prvog zabranjenog plesa.


Pise: Ana Popadic

Hvala #Oblachak# srce si

                                                 Latino-američki plesovi

Rumba - Rumba je poreklom  kubanska igra u taktu 4/4; tridesetih godina ovog veka prešla u savremenu zabavnu muziku. Rumba je duša latino-američke muzike, poznata je u svetu i kao ples ljubavi. Fascinantni ritmovi.

Samba - Samba, ples rođen u Brazilu u 4/4 taktu; visoko društvo je u početku nije prihvatalo iz razloga da je provokativna, svoju pravu svetsku promociju doživljava u SAD odakle se raširila po celom svetu, uz razne modifikacije tokom vremena zadržala je svoju osnovu koja se i dan danas uči i ekspresija tela čine ovaj ples jednim od najromantičnijih u plesnim dvoranama.
 
Cha-cha - Ča-ča-ča se razvio kao poseban ples iz mamba. Krajem četrdesetih godina dvadesetog veka mambo je bio vrlo popularan u SAD, međutim zbog svog brzog ritma bio je vrlo težak za igranje. Orkestri su usporavali ritam mamba i kao rezultat se pojavio ča-ča-ča.

Merengue - Merenge je nacionalni ples Dominikanske republike, i Haitija, ima različitih stilova, sporiji i brži. Kada ste na nekoj plesnoj žurci obično merenge ide kao uvertira jive-u, međutim u sportskom plesu ima sporiji ritam.

Jive - Džajv u današnjem obliku, nastao je iz Swing, Lindy Hop and Rock and Roll-a, igra se u 4/4 taktu. Brzog je tempa, često može da se pomeša sa swing-om.

Passo Doble - vrlo dinamična igra, kroz igru on predstavlja matadora, a ona njegov plašt.

Diskofoks - Mešavina rock and rolla- disko muzike, house-a, veliki broj pesama mainstream muzike može se igrati uz ovaj ples. Brz, dinamičan sa dosta parovnih kombinacija.

Salsa - potiče sa Kube, igra se uz ritam koji je osmobitni, 2 dela po 4. Igraju se tri koraka tokom jednog dela od 4 takta, jedan takt se preskače. Postaje sve popularnija kod nas tako da sada skoro tokom cele nedelje možete otići u neki od beogradskih klubova i isprobati naučeno. Vrlo je okretna puna "šmeka" i zavodljiva.

                                                     Standardni plesovi

Engleski valcer - poznatiji kao sporiji valcer, broji se u 3/4 taktu, jedan od prvih plesova koji se uči, njegovim učenjem polaznik dobija na eleganciji i dobrom držanju u igri.

Bečki valcer- pisan je u taktu 3/4, ritam često može da se otpeva umesto jedan dva tri kao boom cha cha, austrijska i nemačka buržoazija je uživala u čarima ovog plesa dok se nije rasprostranio po celoj planeti, danas je dostupan svima,  za osobe koje znaju da igraju bečki valcer može se reći da spadaju u klasu boljih plesača jer zbog svoje brzine nije lak za igru.
 
Tango - Ples strasti, ples ljubavi, ples argentinskog geta došao je u plesne dvorane i pridobio simpatije ljudi kako niže tako i više klase.

Slowfox - Foxtrot - ples ro]en u dvadesetim nazvan po Američkom izvođaču Harry Fox-u, tridesete godine dvadesetog veka postaju zlatno doba ove igre, ono što je specifično je da se pruža velika mogućnost improvizacije.

Quickstep - za vreme prvog svetskog rata u New Yorku su ga izvodili afrički igrači, polako se talas ovog plesa širi i svoje posebno mesto dobija u plesnim dvoranama, quickstep je najbrži i najdinamičniji ples u kategori standardnih plesova.