IN < - Sporazum u Brest-Litovsku - >LO
(1/1) :: Odgovori!
Autor: SerbianFighter :
Sporazum u Brest-Litovsku

Sporazum u Brest-Litovsku je bio mirovni sporazum potpisan 3. marta 1918.godine u Brestu, Belorusija (raniji naziv Brest-Litovsk) između Rusije i Centralnih sila, što je označilo izlazak Rusije iz Prvog svetskog rata. Sporazum je postao bespredmetan praktično već pre kraja iste godine, ali je značajan kao glavni, mada nenamerni, doprinos nezavisnosti Finske, Estonije, Letonije, Litvanije i Poljske.

Pregovori

Pregovori o miru počeli su 22. decembra, 1917. godine, nedelju dana posle zaključivanja sporazuma o primirju između Rusije i Centralnih sila, u gradu Brest-Litovsku (danas Brest u Belorusiji) blizu poljske granice. Jedan od glavnih pregovarača je bio Maks Hofman, komandant nemačkog istočnog fronta (Oberkommando-Ostfront). Najviši prisutni zvaničnik Turske je bio Mehmed Talat paša. Nemci su u prvom momentu nudili relativno lake uslove, tražeći nezavisnost Poljske i Litvanije. Uskoro su pregovori zapali u krizu usled zahteva boljševika da se postigne sporazum bez ikakvih teritorijalnih izmena ili plaćanja, zapravo predratni status kvo.

Nezadovoljan zbog stalnih nemačkih zahteva za davanjem teritorije, Lav Trocki, boljševički narodni komesar za spoljne odnose i vođa ruske delegacije, 10. februara 1918. godine je objavio povlačenje Rusije sa pregovora i jednostranu objavu prekida neprijateljstava, što se moglo okarakterisati kao pozicija ni mir, ni rat.

Optužen od strane drugih boljševičkih vođa za prekoračenje ovlašćenja i izlaganje Rusije opasnosti invazije, Trocki se u nekoliko navrata branio navodima da su boljševici u pregovore zapravo ušli sa namerom da prikažu svetu teritorijalne aspiracije Nemačke i izazovu pobune radnika u centralnoj Evropi zarad odbrane nove ruske radničke države.

Obnovljena neprijateljstva

Posledice su bile gore od očekivanih od strane boljševika. Primirje je prekinuto 18. februara, a Centralne sile su u roku od dve nedelje zauzeli najvći deo Ukrajine, Belorusije i baltičkih zemalja. Kroz ledom okovano Baltičko more nemačka flota se približavala prestonici Rusije, Petrogradu. I pored protesta radnika u Nemačkoj i Austro-Ugarskoj, to nije dostiglo razmere pobune i 3. marta 1918. godine boljševici su pristali na uslove mira mnogo gore od prvobitno ponuđenih.

Mirovni sporazum

Sporazum, potpisan između boljševičke Rusije i svih zemalja Centralnih sila, označio je izlazak Rusije iz Prvog svetskog rata i time postizanje jednog od najvećih boljševičkih ciljeva. To je, međutim, učinjeno pod neočekivano ponižavajućim uslovima.

Nova ruska boljševičko-komunistička vlast odrekla se svih pretenzija i prava na Finsku, buduće baltičke države Estoniju, Letoniju i Litvaniju, Poljsku, Belorusiju, Ukrajinu i (na zahtev Talat paše) zemlje koje je Rusija osvojila u Rusko-turskom ratu 1877-1878. godine (Ardahan, Kars i Batumi).

Najveći deo ovih teritorija zapravo je predat Nemačkom carstvu, a namera je bila da to postanu delovi carstva pod različitim zavisnim kraljevima i vojvodama.

Sporazum je predviđao da će sudbinu ovih teritorija odrediti Nemačka i Austro-Ugarska u saglasnosti sa stanovništvom ovih teritorija, što se u praksi svelo na postavljanje nemačkih vladara na novouspostavljene prestole Finske, Letonije i Litvanije. Turska je odmah preuzela kontrolu nad teiritorijom iz sporazuma.

Sporazum je Rusiji oduzeo trećinu stanovništva, polovinu industrije i devet desetina rudnika uglja.[1]

Međutim, poraz Nemačke u Prvom svetskom ratu, označen primirjem 11. novembra, omogućio je stvarnu nezavisnost Finskoj, Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj, a novoproklamovani monarski morali su da se odreknu prestola.

Ratna odšteta

Prateći sporazum, potpisan u Berlinu 27. avgusta, 1918., predviđao je da Rusija isplati šest milijardi maraka odštete Nemačkoj.

Trajne posledice sporazuma

Sporazum je trajao svega osam meseci. Nemačka se odrekla spoarazuma u novembru 1918. godine kao jedan od uslova primirja. Turska je prekršila sporazum posle dva meseca izvršivši invaziju na novoproklamovanu Demokratsku Republiku Jermeniju maja 1918. godine. Boljševička vlada se takođe odrekla sporazuma po potpisivanju primirja. U aprilu 1922. godine, Rapalskim ugovorom, Nemačka je prihvatila poništavanje sporazuma i dve zemlje su se dogovorile da se odreknu svih teritorijalnih i finansijskih obaveza vezanih za rat.

Pakt Molotov-Ribentrop, 1939. godine, u velikoj meri je poništio sve teritorijalne gubitke Rusije iz Brest-Litovskog sporazuma.

Sporazum u Brest-Litovsku bio je veliki gubitak teritorije pod kontrolom boljševika. Iako se sa gubitkom Finske i Poljske u načelu unapred računalo, gubitak Ukrajine i baltičkih zemalja stvorio je dve velike baze za anti-boljševičko delovanje uRuskom građanskom ratu. Gubitak ovih teritorija izazvao je talas anti-boljševičkog raspoloženja i intenziviranje borbe protiv njih čak i kod nekih revolucionarnih snaga. Najveći deo Ukrajine povraćen je 1920., ali će ostale teritorije na Baltiku i drugde ostati u anti-boljševičkim rukama do Drugog svetskog rata.

Reference
John Wheeler-Bennett|Wheeler-Bennett, Sir John Brest-Litovsk the Forgotten Peace, March 1918, W. W. Norton & Company 1969

Izvor: Wikipedia
> Odgovori
^ Povratak na viši nivo