Svetlana Lukić: Dobar dan, građanke i građani. Prekosutra je Uskrs, patrijarh Pavle je već pročitao poslanicu i u njoj je mnogo puta mesto Hrista zauzeo srpski narod. Patrijarh i ostali pastiri pominju pomračenu svest onih koji gaze pravni poredak u svetu i dodaju - čujemo kovače kako užurbano kuju nove klinove i nova koplja s namerom da se ponovi i produži golgota srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. U poslanici su nam naši crkveni oci protumačili i nedavnu presudu Međunarodnog suda pravde kao presudu o nevinosti. Kažu - mi ipak verujemo u savest i objektivnost čovečanstva, koja se potvrdila na Međunarodnom sudu pravde. Ali patrijarh je izrazio žaljenje što, bez obzira na tu potvrdu, još uvek odzvanjaju povici - raspnite, raspnite srpski narod.

Patrijarh nas je pozvao da zbog te nepravde ne klonemo, nego da sav svoj život Hristu Bogu predamo. Ne znam da li ću, meni se čini da je vrhunac religiozne samilosti prema bližnjima, makar u ovoj zemlji, pokušati da otkriješ prevaru, nesposobnost i glupost.

A kako se treba ponašati kada su ti sunarodnici taoci, pokazao je ovih dana britanski premijer, Toni Bler, povodom oslobađanja britanskih marinaca. Ahmadinedžad je oslobađajući taoce održao Britancima ciničnu lekciju o velikodušnosti; eto, on oslobađa te ljude kao poklon britanskom narodu, u čast Prorokovog rođendana. Uz to Ahmadinedžad moli Blera da ne kazni marince, koji su priznali da su upali u teritorijalne vode Irana. Bler na to nije pretio, vređao i potezao principe, međunarodno i pomorsko pravo, već je ponizno pohvalio veliki iranski narod i njegovu dugu tradiciju.

Mirko Đorđević: Amerikanci, Evropa i Jevreji su ponovo za sve krivi i taj mi se momenat nimalo ne sviđa. Drugi momenat koji je u poslanici nepotrebno prenaglašen jeste onaj u kojem se osipa verbalna paljba protiv globalizacije. Globalizacija je svetski proces koji traje godinama, prevedeno na drugi jezik ona znači modernizacijski proces u koji se valja uključiti. Postoji treći elemenat koji će mnoge naljutiti: ističe se pravedna presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu. Mislim da ovakvi tonovi u uskršnjoj poslanici nikako nisu dobri. Crkva je trebalo da ukaže da je globalizacija svetski proces i da je vreme da se uključimo u evropske tokove zajedno sa drugima i drugačijima ili, kako se ovde kaže, inoslavnima.

Trenutno imamo, znate, jednu vrlo čudnu situaciju u Beogradu. Sve nade se polažu u Rusiju, služe se molebstvija Putinu, jednom autokrati, njegove se slike nose na zborovima, zaziva se Božiji blagoslov za njega. Mi danas živimo jednu vrstu rusofilstva, slovenofilstva koje je anahrono, a pomalo i smešno.

Godine 1860, upravo je knez Miloš umro, ruski slovenofili su na čelu sa glasovitim Homjakovim, njih 11, sročili jednu poslanicu Srbima. Ona je u Lajpcigu odštampana te godine i doneta u Beograd. U toj poslanici postoje note koje se baš danas vrte i ponavljaju - Srbin i pravoslavlje su isto, ne može drugačije biti. Drugo, čuvajte se, vi Srbi, ne samo katolika i protestanata, nego lažnih ideja zapada, čuvajte se demokratije, parlamentarizma evropskog i ostanite samo uz svoju domaćinsku ideologiju i mitologiju, a sve što je sa zapada trulog zlo je i naopako i nosi vam propast. To je vrlo zanimljiv dokumenat, štampan na francuskom i na srpskom jeziku u Lajpcigu daleke 1860. Visoka delegacija donela je to u Srbiju očekujući da će svi Srbi prigrliti te ideje. U kneževini Srbiji, te daleke 1860, samo su Jovan Ilić i nešto liberala bili jedno vreme oduševljeni tom poslanicom Srbima, a znamenita imena srpske inteligencije onoga doba prepoznale su u toj deklaraciji veliko zlo koje se Srbima nudi, da ih neko stavlja pod skut jedne imperijalne, ruske politike i odvaja ih od zapada. Mlada je kneževina već te godine bila izabrala put prema zapadu sa knezom Mihailom i kasnije knezom Milanom. Protiv ove deklaracije ustali su Đura Daničić, verni, mladi, obrazovani učenik Vuka Karadžića, koji je žestoko napao ovu ujdurmu, i tvorac srpske moderne istoriografije, veliki Stojan Novaković.

Ja se sada pitam, zašto danas u Beogradu, u Akademiji nauka živog čoveka nema, osim nekih izuzetaka, da kaže punu istinu o tome o kojem se slovenofilstvu tu radi, da li se radi o bratstvu slavenskih naroda, o pravoslavlju kao veri ili se radi o jednoj politici koja Srbima nudi odvajanje od evropskih tokova, a Srbija je taj evropski tok i put izabrala još u doba prvih Obrenovića. Dakle, to je ono što mene brine, što trenutno u Beogradu imamo slovenofilstvo Homjakova i publiciste Dostojevskog, ne velikog pisca Dostojevskog, nego onog Dostojevskog koji je tvrdio 25 puta u svojim spisima - ranije ili kasnije Carigrad će biti naš, zapad je truo, nema nikakvu vrednost, globalizacija je zlo. A mi smo danas baš tu.

Mirko Đorđević: Poštovani elitni diplomata, gospodin Aleksejev, me je iznenadio. On je do sada bio poznat po velikoj opreznosti, ja sam ga više puta slušao, tako da me je to iznenadilo. Mnogi ne znaju da osim te Rusije, čiji se predstavnici iz Dume pojavljuju sa harmonikama na Trgu Republike i igraju kazačok i pevaju, postoji jedna druga Rusija, mlada i demokratska.