Spoljašnja sredina, ishrana, zdravlje, klima i nasledni faktor određuju visinu dece
Koliko će da poraste?



Roditelji se često pitaju koliko će njihovo dete da poraste. Da li će jedan 12-godišnjak, koji je najmanji u razredu, da stigne vršnjake i bude visok makar koliko tata? U narodu je veoma rašireno mišljenje da rast deteta zavisi od toga koliki su mu bili preci. Međutim, nasledni faktor treba da služi samo kao orijentir, dok je konkretna visina uslovljena činiocima kao što su spoljašnja sredina, opšte zdravstveno stanje, ishrana, klima i mnogi drugi.


Organizam raste samo u slučaju da na njegove ćelije, tkiva i organe deluju odgovarajući hormoni vezani za funkciju rasta. Oni se proizvode u četiri žlezde: hipofizi (samatotropin), pankreasu (insulin), polnoj (testosteron) i štitnoj žlezdi. Ukoliko samo jedna od njih ne funkcioniše kako treba, nastaju problemi s rastom. Ukoliko se luči previše hormona, dolazi do nezadrživog rasta, a ako je izrada hormona prekinuta, rast se zaustavlja. Pored toga, treba istaći da rast zavisi i od hipotalamusa, dela mozga koji kontroliše rad vegetativnog nervnog sistema. Pošto dobija informacije iz životne sredine i unutrašnjih organa, nervni sistema izdaje komande hipotalamusu. A on, zahvaljujući lučenju hormona, deluje na vegetativne funkcije, uključujući tu i proces rasta. Upravo zato različita odstupanja u delovanju nervnog sistema negativno utiču na rast.

Visina nije nasledna

Dete najbrže raste prvih meseci posle rođenja. Prvih šest meseci beba raste između dva i četiri centimetra mesečno. Zanimljivo je da mališani ne rastu postepeno, već skokovito. Istraživači su odavno primetili tu neobičnu pojavu: beba koja nekoliko nedelja ima istu dužinu za samo jednu noć poraste jedan centimetar!

Važno je istaći da se mali rast ne prenosi s kolena na koleno, već se prenosi funkcionalna slabost organa koji uslovljavaju rast. Na taj način mogu se otkriti i otkloniti konkretni poremećaji. Najbolji efekat se postiže ako se problem rešava pre polnog sazrevanja.

Kao prvo, neophodno je da se dete aktivno bavi fizičkom aktivnošću jer je to najdelotvorniji način za regulisanje rada hormona i poboljšanje razmene materija u organizmu.

Pored toga, neophodno je voditi računa da se dete kvalitetno hrani.
Hrana i rast

Posebnu pažnju na svoj spoljašnji izgled dečaci počinju da obraćaju između 13. i 15. godine. U tom periodu oni rastu kao iz vode, ponekad od 10 do 14 centimetara godišnje. Ali, ima dece koja rastu sporo ili sasvim prestaju da rastu, a to izaziva zabrinutost roditelja. Stručnjaci im savetuju da budu strpljivi - neko za godinu dana poraste 10 centimetara, dok je nekom drugom za to potrebno pet godina.

Postoji jedna zabluda vezana za namirnice koje pospešuju rast. U narodu vlada uverenje da u velikim količinama treba jesti meso i proizvode od mesa jer su bogati belančevinama. I stvarno, u belančevinama životinjskog porekla ima mnogo supstanci neophodnih za razvoj organizma, ali naučnici tvrde da one ne treba da čine osnovu ishrane onih koji žele da porastu. Stvar je u tome što se namirnice s mnogo belančevina teško vare i apsorbuju. U malim dozama one imaju pozitivan efekat, ali u velikim mogu biti štetne. Nutricionisti smatraju da odnos belančevina, masti i ugljenih hidrata u svakodnevnoj ishrani treba da bude 1:1:3, a za stariji uzrast 1:1:4.

Šta treba da jedu oniži mališani? To su namirnice bogate bakrom! Bakar igra značajnu ulogu u razmeni materija u tkivima kože, hrskavice i kostiju. Naučnici su otkrili da, ukoliko u ćelijama iz kojih se razvijaju tkiva kostiju i hrskavica nema dovoljno bakra, snižava se aktivnost sistema fermentacije i usporava razmena belančevina. Najveći izvori bakra su plodovi mora i iznutrice, riba, grašak, zeleno povrće, orasi.

CDC/JS
Izračunajte visinu

Postoje brojne formule koje roditelji koriste da bi izračunali koliko će njihov mezimac da poraste. Jedni, recimo, veruju da visinu deteta sa dve godine treba da pomnože sa dva. Drugi visini izmerenoj na prvi rođendan dodaju jedan metar. Postoji računica koju koriste endokrinolozi kad procenjuju visinu svojih malih pacijeneta.
ZA DEČAKE

1. Saberite visinu roditelja u centimetrima.

2. Podelite taj zbir sa dva.

3. Toj sumi dodajte 6,5 centimetara.

4. Dobijeni broj, plus ili minus 10 centimetara, predstavlja okvirnu visinu za vašeg dečaka.

Primer: Mama je visoka 162,5 cm, tata je 185,5 cm. Njihova ukupna visina je 348 cm. Kada se taj iznos podeli sa dva, dobija se 174 cm, a kad mu dodamo 6,5 cm, dobije se 180,5 cm. Dakle, može se očekivati da dečak bude visok 180,5 cm, plus ili minus 10 cm.
ZA DEVOJČICE

1. Saberite visinu roditelja u centimetrima.

2. Podelite taj zbir sa dva.

3. Od te sume oduzmite 6,5 centimetara.

4. Dobijeni broj, plus ili minus 10 centimetara, predstavlja okvirnu visinu za vašu devojčicu.

Primer: Mama je visoka 162,5 cm, tata je 185,5 cm. Zbir njihovih visina je 348 cm. Kada se taj iznos podeli sa 2, dobija se 174 cm, a kad od njega oduzmemo 6,5 cm dobija se 167,5 cm. Dakle, možete očekivati da će vaša devojčica biti visoka 167,5 cm, plus ili minus 10 cm.

Izvor: Blic