Spitfajer :: Nauka ~ Tehnika ~ Military

Spitfajer

Karakteristike Mk V

Masa: 2911 kg
Brzina: 602 kilometra na sat
Plafon: 11280 m
Dolet: 1800 km
Naoružanje: dva topa od 20 mm i četiri mitraljeza 7,7 mm; jedna bomba od 225 kg ispod trupa ili dve od 112 kg ispod krila

Prvi prototip Spitfajera poleteo je 5. marta 1936. godine dok je prvi serijski proizvedeni Spitfajer Mk I poleteo 14. maja 1938. godine. Prva jedinica RAF-a koja je bila naoružana novim lovcem bila je 19. lovačka grupa stacionirana u Daksfordu. Do početka Drugog svetskog rata Spitfajerom je bilo naoružano devet lovačkih grupa.

Prvo veće borbeno angažovanje, osim izviđačkih verzija koje su od početka sukoba pratile pokrete neprijateljskih trupa Spitfajer je imao prilikom evakuacije savezničkih snaga iz Denkerka. Za svega 10 nedelja borbe izgubljeno je 48 Spitfajera. Međutim, ovako visoki gubici nastali su kao posledica zastarele taktike koju su koristili britanski piloti, a ne zato što je avion bio loš.

Pred kraj Bitke za Britaniju iz nove fabrike počeli su da stižu Spitfajeri Mk IIa koji su još uvek bili naoružani sa 8 mitraljeza kalibra 7,7 mm ali su imali jači motor Merlin XII snage 1175 KS. Sredinom 1941. godine pojavila se verzija Mk IIb koja je bila naoružana sa dva topa kalibra 20 mm i četiri mitraljeza kalibra 7,7 mm.

U martu 1941. godine u naoružanje britanskih lovačkih eskadrila počeo je da se uvodi Spitfajer Mk V sa jačim motorom od 1440 KS. Varijanta "a" je bila naoružana sa 8 mitraljeza, varijanta "b" sa dva topa i četiri mitraljeza dok je varijanta "c" imala univerzalno krilo koje je moglo da primi različite kombinacije topova i mitraljeza (neke varijante ovog aviona bile su naoružane i sa četiri topa kalibra 20 mm). Mogao je da nosi podtrupni rezervoar za gorivo i jednu bombu od 225 kg ispod trupa ili dve od 112 kg ispod krila. Mk V je sa 6479 proizvedenih primerka ubedljivo najbrojnija verzija ovog aviona.

Druga najrasprostranjenija verzija ovog aviona bio je Mk IX koji je razvijen kako bi se uspostavila ravnoteža u vazduhu koja je bila poljuljana uvođenjen u borbu novog nemačkog lovca Fw-190A. Mk IX je dostizao maksimalnu brzinu od 658 km/h i bio je naoružan sa dva topa i četiri mitraljeza.

Jedna od poslednjih verzija ovog aviona koja je učestvovala u Drugom svetskom ratu bio je Mk XVI sa motorom Merlin 266 od 1720 KS. Pojavio se u drugoj polovini 1944. godine a do kraja rata njime je bilo naoružano 15 lovačkih grupa.

Krajem rata u RAF-u je Spitfajerima bilo naoružano 68 lovačkih grupa, 16 na Dalekom Istoku, a ostale u Evropi. Nakon rata izrađeno je još 300 komada Spitfajera Mk XVIII koji je bio poslednja lovačka verzija ovog aviona. Poslednja proizvedena verzija Spitfajera uopšte bio je Mk 24.

Spitfajeri Mk V RV NOVJ na ratnom aerodromu Škabrnje kod Zadra, 1945. god.

Na aerodromu Benin kraj Bengazija u Libiji 22. aprila 1944. godine formirana je 1. vazduhoplovna eskadrila NOVJ. Komandir 1. vazduhoplovne eskadrile bio je major Mileta Protić. Obuka je izvođena na školskim avionima Harvard i na lovcu bombarderu Hoker Hariken. Po završenoj obuci kompletna eskadrila je krajem jula iste godine prebazirana na aerodrom Kana u Italiji i uključena u sastav 281. lovačke grupe BAF-a (BAF - Balkan Air Force). U štabu BAF-a bio je postavljen jugoslovenski oficir za vezu čiji glavni zadatak je bio da koordinira aktivnosti NOVJ sa BAF-om. 1. vazduhoplovna eskadrila bila je naoružana sa 16 aviona Spitfajer Mk V.

Početkom 1945. godine 1. vazduhoplovna eskadrila je zajedno sa 2. vazduhoplovnom eskadrilom prebazirana na aerodrom na ostrvu Vis, a osim ovog aerodroma dejstvovale su i sa ratnih aerodroma Zemunik i Škabrnje kod Zadra. U borbenim dejstvima protiv nemačkih jedinica koje su se povlačile ka zapadu eskadrila je dala značajan doprinos uništivši veliki broj neprijateljskih ciljeva na zemlji. Do kraja rata gubici 1. vazduhoplovne eskadrile iznosili su 8 Spitfajera i 7 poginulih pilota. U borbenim dejstvima poginuo je i komandir eskadrile major Mileta Protić.

Izvor: Wikipedia