Danijel Krejg pozajmio glas u crtaću Avanture Tintina: Tajna jednoroga

Pogledajte trejler animiranog filma Avanture Tintina: Tajna Jednoroga u kome su glasove pozajmili Džejmi Bil i Danijel Krejg, a reditelj je čuveni Stiven Spilberg

Paramount Pictures i  Columbia Pictures  predstavljaju najnoviju animiranu avanturu snimljenu u 3D tehnologiji. Film Avanture Tintina: Tajna Jednoroga prvi je u nizu filmova urađenih u 3D tehnologiji, koji su inspitisani likom iz knjige Avanture Tintina. Neustrašivi mladi reporter neumorno traga za dobrom pričom i tako upada u svet velikih avantura.

Film Avanture Tintina: Tajna Jednoroga u domaće bioskope dolazi 3. novembra.



Izvor: Story

Inace

http://forum.burek.com/tintin-na-filmu-t415508.topicseen.html

 

Нема везе, нек' остане ова тема, на другој нема ни један коментар.

Tintin u novoj avanturi

Film o popularnom strip junaku režirao je Stiven Spilberg.



"Tintinove avanture: Tajna jednoroga" pojaviće se u bioskopima 23. decembra, a studio "Paramaunt" objavio je novi trejler.

Mladi novinar Tintin zajedno sa Kapetanom Hedokom rešava zagonetku koju je ostavio Hedokov predak iz 17. veka. Oni kreću u potragu za tri identične makete broda "Jednorog", koje vode do skrivenog blaga, ali za petama su im i kriminalci.

Glavne uloge u igrano/animiranom 3D filmu tumače Džejmi Bel, Endi Serkis, Sajmon Peg, Nik Frost i Danijel Krejg.

Izvor: Mondo

Spilbergov Tintin kreće u novembru

Animirani film "Avanture Tintina: Tajna Jednoroga" (The Adventures of Tintin: Secret of the Unicorn), u režiji Stivena Spilberga i produkciji Pitera Džeksona, od 3. novembra biće na redovnom repertoaru domaćih bioskopa, najavio je distributer "Tuck".



Novi film kompanija "Paramount Pictures" i "Columbia Pictures", rađen je u 3D tehnologiji i trenutno se nalazi u postprodukciji, a baziran je na popularnom serijalu stripova "Avanture Tintina" belgijskog autora Žorža Remija - Erža (Georges "Hergé" Remi).

Scenario su napisali Stiven Mofat (Steven Moffat), Edgar Rajt (Edgar Wright), Džo Korniš (Joe Cornish), a oslanja se na tri priče "Kraba sa zlatnim štipaljkama", "Tajna jednoroga" i "Blago Rakama Crvenog". Spilberg je stekao autorska prava za ekranizaciju stripa nakon Remijeve smrti 1983. i obnovio ih je 2002. godine.

Veliki fan stripova o Tintinu još od 1981. kada se prvi put susreo sa pričom o mladom reporteru, koji rešava različite misterije na svojim putovanjima, Spilberg je Tintina video kao "Indijanu Džonsa za decu", a animirani film kao najbolji način ekranizacije čuvenog Eržovog ostvarenja.

"Avanture Tintina" biće prvi animirani film koji Spilberg režira, mada priznaje da i dalje više voli da snima igrani film. Glasove su likovima pozajmili Džejmi Bil, Danijel Krejg, Nik Frost i Tobi Džons.



Prvi strip Erže je objavio 1929. godine i od tada je prodato više od 230 miliona primeraka na oko 70 jezika. Mladog hrabrog belgijskog novinara u avanturama po svetu uvek prati njegov pas Sneško, a često mu pomaže i stari kapetan Hadok.

Čitaoci lista "Mond" 1999. godine svrstali su knjigu "Plavi lotos" iz ovog strip serijala među ostvarenja koja su obeležila 20. vek, te se Tintin našao u raznovrsnom društvu, u kome su autori poput Oldosa Hakslija, Aleksandra Solženjicina, Ane Frank.

U Belgiji Tintin uživa status nacionalnog simbola, a 2009. njegov autor je dobio i muzej.

Izvor: B92

Tintin konačno stigao u bioskope

Premijera dugoočekivanog filma „Avanture Tintina: Tajna jednoroga 3D“ na kojem su sarađivali slavni reditelji Stiven Spilberg i Piter Džekson, održana je 22. oktobra u Briselu, gradu u kojem je rođen Erže, autor popularnog stripa.



Iste večeri, samo nekoliko sati kasnije Spilberg se pojavio i na francuskoj premijera filma u Parizu, a već 23. oktobra zakazana je premijera u Londonu.

„Tajna jednoroga“ jedan je od najočekivanijih filmova godine, a podatak da su na njemu sarađivali Spilberg kao reditelj i Džekson kao producent samo uvećava popularnost filma. U Belgiji je premijera čekana sa velikim nestrpljenjem pa tako nije bilo nimalo iznenađujuće što se na crvenom tepihu pojavila i belgijska princeza.

Spilbergovo interesovanje za naivnog belgijskog reportera Tintina staro je nekoliko decenija. Ipak, reditelj je u nedavnom intervjuu povodom premijere filma priznao da u početku nije znao o kome je reč.

„Kada je film ’Indijana Džons i otimači izgubljenog kovčega’ počeo da se prikazuje širom sveta, u Francuskoj su ga sve vreme upoređivali sa Tintinom. Nisam znao šta to znači na francuskom, niti sam znao o kome je reč“, kazao je Spilberg magazinu „Tajm“.

Nakon izvesnog vremena, tokom snimanja narednog nastavka o Indijani, reditelj je pozvao autora stripa, koji je tada imao sedamdeset pet godina, kako bi dobio prava na ekranizaciju. „On je gledao ’Otimače izgubljenog kovčega’ i pristao je. Rekao je da mu se u tom trenutku čini da bih ja bio najbolji za ekranizaciju“, objasnio je Spilberg.



Međutim, reditelj je primio brojne kritike na račun ekranizacije, a najglasniji među zabrinutima bio je Žan-Klod Žure, bivši menadžer Eržeove zaostavštine. On je izrazio bojazan da će filmska verzija potceniti kvalitet stripa. „To je nesumnjivo dobar posao, ali nisam siguran da će pomoći da se kvalitet Eržeovog rada očuva na duže staze“, kazao je Žure za AFP.

Glavnu ulogu u ovoom ostvarenju, koje će američku premijeru imati 23. decembra, tumači Džejmi Bel, poznat po ulozi u filmu „Bili Eliot“.

Stripovi o avaturama Tintina prevedeni su širom sveta na više od šezdeset jezika, pri čemu je u nekoliko prilika menjano njegovo ime. Tako je u Kini predstavljen kao Dingding, a na esperanto jeziku zove se Tincjo.

Na osnovu stripa snimane su brojne radio drame, pozorišne predstave, ali i filmovi skromnije produkcije. Štampane su poštarske markice i novčanice evra sa njegovim likom, a u Briselu postoji i bronzana statuta koja verno dočarava Tintina i njegovog psa. Strip o Tintinu je ujedno bio i prvi strip koji je postao deo kolekcije moderne umetnosti u Centru Pompidu u Parizu.

„Avanture Tintina: Tajna jednoroga 3D“ prvi je od tri filma koje Spilberg i Džekson planiraju da snime. Srpska premijera ovog filma zakazana je za 2. novembar u Sava centru.

Izvor: B92

Tintin - Od ljubavi do mržnje i nazad

Novi film Stivena Spilberga postaće, bez sumnje, najveći hit ove godine, ali prva holivudska adaptacija avantura belgijskog novinara iz pera velikog Eržea moraće da se nosi i sa mnogo težim protivnikom od kritike: istorijom antisemitizma i rasizma koji su uprljali jedan od najboljih stripova svih vremena



To će, bez sumnje, biti najveći filmski hit ove godine. Ako holivudska mašina za pravljenje „hajpa" ne omane - možda čak i ove decenije. Računica je jasna: stripovi belgijskog umetnika Eržea o Tintinu, mladom novinaru koji putuje po svetu (i, ponekad, po drugim planetama) i rešava misterije, uz obilatu dozu humora, dosad su prevedeni na više od 80 jezika, i izdati u više od 350 miliona primeraka. Dodajte na to i gotovo nepodeljene dobre kritike, i Stiven Spilberg već može da masti brkove i bradu...

Ali u čemu je zaista tajna Tintina, dečaka sa nekom vrstom čirokane na glavi, koji se još od 10. januara 1929 prvi put pojavio u belgijskom dnevnom listu „Dvadeseti vek"? Zašto je on ostao toliko popularan i zašto svi pod tepih guraju Tintinovu mračnu stranu, onu koja ponekad otvoreno propagira rasizam, antisemitizam i nasilje?


Ako pitate režisera Stivena Spilberga, u neke stvari je bolje ne mešati se. Čuveni filmadžija je već punih trideset godina veliki fan Eržeovog ljubimca, a na pravljenje filma čekao je - baš kao što je čekao i na „Park iz doba jure" - da računari postanu dovoljno snažni za „performans kepčer 3D".

Priča o tome kako se Spilberg zaljubio u „Avanture Tintina" zanimljiva je skoro koliko i avanture iz Eržeove kuhinje. Sve je počelo 1981, kada je „Pljačkaši izgubljene Arke", prvi film o arheologu avanturisti Indijani Džonsu, doživeo svetsku premijeru. Spilberg je na ruke dobio francuske kritike, i u svakom tekstu se nalazila jedna reč - Tintin. A ta reč bila je potpuno nepoznata u Sjedinjenim Američkim Državama.

Kada su mu objasnili da su francuski kritičari imali potpuno pravo što su Indijanu Džonsa uporedili sa Tintinom, Spilberg je odlučio da se dokopa stripova. Nije razumeo ni reč francuskog, ali mu je Tintin odmah bio jasan.


Inspiracija - Stiven Spilberg sa Tintinom na belgijskoj premijeri filma

- Gledao sam u te fotografije i uživao. Izgledalo je kao neki sjajni film - poverio se Spilberg ovih dana novinaru „Tajma". - Razumeo sam priču, razumeo sam humor, nije mi bilo potrebno da razumem i šta govore da bih sve shvatio.

Tada je Spilberg pozvao Eržea i pitao ga da li može da dobije dozvolu za pravljenje filma po „Avanturama Tintina". Usmena dozvola je stigla, ali Spilberg i Erže se nikada nisu sreli. Pre nego što je sineast mogao da poseti stripadžiju, stari Belgijanac je preminuo... A ovaj prvi je čekao, i čekao, i dočekao.


Postoji nešto pomalo ironično - ili pomalo simbolično, ili oboje - u tome što se Tintin pojavljuje na velikom platnu i na velikom budžetu baš u trenutku kada globalna finansijska kriza preti da uzdrma veliki evropski san. Jer, Tintin je bio prvi pravi pan-evropski heroj - u stvari, on je bio pan-Evropljanin pre nego što su postojali pan-Evropljani - a sada je jači nego ikada.

Priča o Tintinu počinje u Briselu 1907. godine, kada je u porodici radnika u fabrici slatkiša rođen Žorž Remi, koji će 1929. prilikom rada na prvom stripu odlučiti da sebi nadene umetničko ime Erže. Već ta prva avantura, u kojoj Tintin sa svojim legendarnim i vernim psom Sneškom (u originalu Milu) putuje u Sovjetski Savez, bila je toliko uspešna da su čitaoci zvali i tražili još.

Od tada, ljubav Evropljana - na čelu s Belgijancima i Francuzima - prema riđokosom reporteru ne jenjava. O njemu su se pravile radio-emisije, televizijski filmovi. Postoje poštanske markice sa njegovim likom. Postoji i počasna kovanica evra sa njegovim likom. Bio je to prvi strip koji je ušao u kolekciju moderne umetnosti u Centru „Pompidu" u Parizu. A u centru Brisela i danas ponosno stoji statua Tintina i Sneška.

On je uporan, iako mu često niko ne daje ni promil šanse da preživi i pobedi. Nikada nije dovoljno naoružan, nikada nema dovoljno saveznika. Ali ipak uspeva da odoli svemu. Poput Kerolove Alise, Tintin je ponekad jedni normalan u svetu punom ludaka, egocentričnih genija, idiota i megalomanijaka. Izgleda kao adolescent, ali živi sam. Ne zna se koliko ima godina. Ne zna se ni kada se dešavaju njegove avanture. Nema mnogo facijalnih ekspresija, a taj elegantni stil Eržeove olovke je toliko uticajan u svetu stripa da je otpočeo čitav jedan novi pravac - „linj kler". Čista linija. I tako u 23 albuma, koja su izašla dok je Erže bio živ.

Taj čudesni dečak (ili čovek), njegov pas, onda verni prijatelj Kapetan Hadok, odsutni i pomalo nagluvi profesor Kalkulus, stići će i na Mesec 15 godina pre nego što je to bilo ostvarljivo, spasavaće nedužne, ispravljati krive Drine, Sene i Loare...

I uprkos svemu tome, Tintin dosad nije bio ni blizu Holivuda... Sve do „Avanture Tintina: Tajna jednoroga", koji je 22. oktobra imao premijeru u „rodnoj" Belgiji, četiri dana kasnije u Londonu, 3. novembra stiže u Srbiju, baš 21. decembra - pred čuveno konzumerističko-religiozno iskustvo zvano „katolički Božić" - pojaviće se i u bioskopima diljem Severne Amerike.

Neki će u dugom izbegavanju Amerikanaca da zavole jednog od najomiljenijih Evropljana svih vremena videti neku zaveru. Neki će se setiti da je Erže još 1948. godina poslao sedam različitih stripova na ruke Voltu Dizniju, pitajući ga da li bi možda mogao da se napravi neki dobar crtani film. Dizni mu je vratio stripove uz propratno pismo na koje je rukom napisao jednu jedinu reč: NE.

Neki će reći da je humor koji izbija iz ovih stripova previše fizički, da ima mnogo nasilja, a da je društvenopolitički komentar koji je Erže provlačio kroz svaki kaiš previše ozbiljan da bi se tako lako pretočio u šuškave dolare.

Svi oni prenebregnuće činjenicu da je jedan od omiljenih dečjih - i ne samo dečjih - likova svih vremena od prvog svog pojavljivanja pod velikom senkom antisemitizma, rasizma, netrpeljivosti, nasilja prema životinjama, pa čak i otvorenog koketiranja sa nacističkim režimom koji je u Drugm svetskom ratu okupirao pola Evrope, uključujući i Eržeovu Belgiju. (Isto će učiniti i inače veoma profesionalni „Tajm", pa će se u hvalospevu, koji je u poslednjem broju najuglednijeg magazina na svetu izašao na čitavih sedam strana, jedva tri fusnote baviti ovom temom, onako uzgred.)

U ranim „Avanturama Tintina", recimo, nije bilo ni reči o tome da je kolonijalizam možda loš, a svi ne-Evropljani - ili, bože sakloni, crnci - prikazani su kao karikature i poluljudi.

U „Tintinu u zemlji Sovjeta", svi boljševici su bez izuzetka predstavljeni kao zloće, i nijedan ne pokazuje ni trunku ljudskosti, ni u jednom trenutku. Boljševički lideri u ovoj epizodi vođeni su isključivo ličnom pohlepom i željom da prevare svet. Tintin otkriva skrovište u kojem se nalaze tone i tone zlata i drugih dragocenosti koje su „Lenjin, Trocki i Staljin zajedno pokrali od ljudi". Erže će docnije tvrditi da je za sve bila kriva njegova mladost, mada će u njegovu odbranu punih 70 godina kasnije ustati i „Ekonomist", sa rečenicom da je „u retrospektivi, Sovjetski Savez bio država gladi i tiranije, pa Erže nije mnogo ni pogrešio".



„Tintin u Kongu" bio je kritikovan jer je Afrikance prikazivao kao primitivne i naivne. U originalnoj svesci, Tintin drži čas gomili afričke dece i govori im: „Dragi moji prijatelji, danas ću vam pričati o vašoj otadžbini - Belgiji". Kroz čitavu epizodu provlače se rasistički tonovi, zbog čega je jedan student iz Konga pre četiri godine podneo tužbu Evropskom sudu za ljudska prava, uz rečenicu da je „neverovatno da se danas, posle svega, u bilo kojoj prodavnici u Evropi može naći ovaj strip".

Eržeovi branioci - a ima ih mnogo, u čemu, naravno, prednjači fondacija koja čuva sećanje na velikog umetnika - reći će da je Erže morao da ćuti i da se ponaša onako kako je zapovedao Norber Vale, dugogodišnji urednik „Dvadesetog veka" i „Soara" i čovek koji je dao šansu talentovanom crtaču.

A Vale će 1940. raširenih ruku dočekati naciste, priključivši se partiji „Reks", koja je tvrdila da Belgija nije okupirana, već oslobođena, i da je nacistički režim - uključujući i onu „sitnicu" sa masovnim ubistvima Jevreja, Roma, Slovena i svih koji nisu bili po pe-su SS-a - jedini pravi put za „konačno slobodnu" Evropu. Vale će zbog ovih stavova posle rata biti osuđen na četiri godine robije.

Tu se priča ne završava - daleko od toga. Leon Degrel, vođa partije kojoj se Vale priključio i jedan od najžešćih neonacista, koji od ideje nije odustao sve do smrti 1994. godine, pod stare dane je objavio knjigu u kojoj je tvrdio da je upravo on bio velika inspiracija Eržeu da nacrta Tintina - kako po fizičkom izgledu tako i po stavovima.



Daleko od toga da će ova senka značiti nešto ljudima koji već hrle u bioskope da bi uživali u velikoj avanturi na velikom platnu, napravljenoj baš onako kako je Spilberg želeo.

Nije sva kritika, doduše, na strani novog čeda najprofitabilnijeg režisera svih vremena. Filmski kritičar „Gardijana" bio je toliko zgrožen onim što je Spilberg napravio od velikog stripa da je umalo napustio novinarsku projekciju u Londonu. Razlog? Izgubio se, tvrdi, baš onaj „linj kler" koji je Tintina činio toliko posebnim.

Druga stvar je što je film pretvorio jednu suptilnu, prelepu umetnost u bombastičnost modernog filmskog hita. „Tintin za morone", reći će ovaj kritičar.

Ovo je, ujedno, i najbolje upozorenje svima onima koji su mnogo voleli doživljaje riđokosog avanturiste. Postoji mogućnost da će stepen uživanja u filmu biti obrnuto proporcionalan ljubavi koju ste - kao dete, školarac, ili kasnije, kada ste počeli da uviđate koliko je strip jedna divna umetnost - imali prema tom simpatičnom, opasnom, antisemitskom belgijskom novinaru...

Najkontroverznije Tintinove avanture

    * „Tintin u Kongu" - Tintin drži predavanje groteskno karikaturalnim afričkim klincima, govoreći im o slavi imperijalista i kolonista.
    * „Crno ostrvo" - Iako Tintin izgleda kao da ima 14-15 godina, to mu ne smeta da svrati u pab i popije pivo.
    * „Zvezda" - Objavljena 1941, za vreme nacističke okupacije Belgije, ima jednog velikog negativca, Jevrejina po imenu Blumenštajn, koji u sebi sadrži sve stereotipe o Jevrejima.
    * „Istraživači Meseca" - Katolička štampa, veoma uticajna u Evropi, protestovala je nakon što je jedan negativac u epizodi izvršio samoubistvo.
    * „Kraba sa zlatnim kleštima" - Kapetan Hadok nikada nije bio pijaniji: viski i ostala "žestina" vide se u više od četvrtine kaiša u ovoj epizodi.

Izvor: Press

Јел гледао неко овај филм? На основу трејлера које сам до сада видео делује доста добро, поготово aнимација.

---

Tintin napravio revoluciju u kinematografiji

Poslednje Spilbergovo čedo „Avanture Tintina-Tajna jednoroga“ urađeno je u potpuno novoj tehnici koja će bioskopskom iskustvu dati posebnu dimenziju. Bogatstvo detalja, uverljiva iluzija dubine i spektakularna animacija obećavaju uspešnu ekranizaciju poznatog stripa.

Dvojica najvećih filmskih vizionara današnjice, trostruki oskarovac u ulozi reditelja Stiven Spilberg i Piter Džekson kao producent, udružili su snage na epskom animiranom tri-de spektaklu Avanture Tintina - Tajna jednoroga.

Reč je o prvom filmu iz novog serijala zasnovanog na stripu belgijskog autora Eržea koji od svog nastanka 1929. godine do danas, ima epitet jednog od najpopularnijih.

Gotovo četvrt veka nakon što je otkupio filmska prava, Stiven Spilberg se upustio u ekranizovanje avantura večno mladog, znatiželjnog i neustrašivog reportera iz Belgije.

Kombinujući tri stripovske priče, radnja filma koncentrisana je na prvi Tintinov susret s kapetanom Hedokom i tragom koji će ih odvesti u uzbudljivu pustolovinu - potragu za skrivenim blagom.



Poznat po tehnološkim inovacijama kroz istoriju kinematografije, slavni reditelj snimio je ne samo svoj prvi tri-de, nego i prvi animirani film u potpuno novoj tehnici, što daje dodatnu dimenziju bioskopskom doživljaju.

„Od odluke da snimimo živi akcioni film o Tintinu ubrzo smo obojica odustali. Ideja je da to uradimo potpuno animirano, ali uz novi medijum, uz tehnologiju prenosa pokreta živih glumaca na animirane likove", izjavio je Spilberg.

„Nije bila teška odluka jer je sve to približilo naše animirane junake savršenstvu koje je Erže pre pola veka postigao odnosom pera, boja i papira."

Film impresionira kako bogatstvom detalja, tako i uverljivošću iluzije dubine. Eržeov svet prikazan je verno, pa su Avanture Tintina dinamičan film s nekoliko izvanrednih akcionih prizora.



Sve to uz pomoć spektakularne animacije koja svojom realističnošću zamenjuje i glumce i scenografiju, ali i najavljuje revoluciju u pokretnim slikama od koje mnogi zaziru.

Ovaj film je potvrda da je Spilberg u tri-de svet ušao u velikom stilu, pa su i Tintinove avanture jedan od najatraktivnijih vizuelnih užitaka aktuelne bioskopske sezone.

Izvor: RTS

Ima da se skine, ali cini mi se da je ocajan snimak, tako da cekam da izadje bolji pa cu gledati.