Visoki funkcioner srpske tajne službe kaže da će se u Hagu videti ko je pobedio u srpsko-hrvatskom špijunskom ratu. Kupujemo kasete od Albanaca. Beograd ponovo centar špijunskog delovanja. Britanci su najbolje organizovani, Amerikanci sve rade na silu

Prioritet srpskih obaveštajnih službi trenutno su Kosovo i saradnja s Haškim tribunalom, kao i skupljanje dokumenata za kontratužbu pred Međunarodnim sudom pravde protiv Hrvatske. Kad počne taj proces, mnogi će se iznenaditi koliko je naša obaveštajna služba bila uspešna u srpsko-hrvatskom špijunskom ratu, kaže za Press nedelje aktivni visoki funkcioner srpske tajne službi.

Njemu su se smučile razne interpretacije oko „špijunske afere Stanišić", pa je za naš list pristao da govori o delovanju stranih obaveštajnih službi u Srbiji, pod uslovom da mu sačuvamo anonimnost.

- Kad su Hrvati počeli s tim marketingom oko presretnutih razgovora, pomislili smo da se malo i mi malo hvalimo. Ali, to nije to naša funkcija. Ko je tu imao više uspeha videće se na međunarodnoj pozornici - tvrdi naš sagovornik.

Zavadi, pa vladaj

On objašnjava da se uspeh jedne službe meri samo „količinom i kvalitetom informacija koje se dostavljaju na pravu adresu". A to su, u zavisnosti od stepena tajnosti, predsednik i premijer, kao i po dubini, ministri koji treba da deluju po određenoj temi, nekad predsednica parlamenta, ili Generalštab, ukoliko je reč o vojsci.

Visoki funkcioner obaveštajne službe zato ne veruje da je Jovica Stanišić mogao da radi za stranu službu. Jer, susreti šefova službi uvek se ranije najavljuju i nikad se ne vode bez zapisnika. Uz to, treba imati na umu veliki sukob KOS-a i DB-a, koji je koristio Slobodan Milošević po sistemu „zavadi pa vladaj".

- Jovica Stanišić i Aca Dimitrijević na kraju su se dogovorili da rade zajedno, pa je Milošević neko vreme bio zadovoljan, jer je vojska potvrđivala izveštaje DB-a i obrnuto. Onda je sve shvatio, pa je 1998. smenio obojicu. Danas, srećom, nema tih problema, jer postoji odlična koordinacija civilne i vojne službe bezbednosti.

Ali ono što je novi momenat jeste da Beograd ponovo postaje centar špijunskog delovanja u regionu. Tu je, ipak, važno shvatiti da sve to nije uvek usmereno protiv Srbije, jer kako objašnjava naš izvor - „i mi kad želimo nešto da radimo u Italiji, pošaljemo ekipu u Beč, a ne direktno u Milano". Amerikance i ovde, kaže, najviše interesuju Rusi, dok je Rusima opet najvažnije sve oko NATO-a.

Najbolje organizovana strana služba u Srbiji je britanska, tvrdi visoki funkcioner bezbednosti. On podvlači da su Rusi veoma jaki zbog svoje specifične škole, da s Albancima jedino nema nikakvih kontakata, dok Hrvati, kao i sve okolne zemlje, najviše rovare po Srbiji, jer imaju i najviše interesa.

- Najveća fama vlada oko CIA, ali mogu odgovorno da kažem da su oni ovde najslabije organizovani. Jednostavno nemaju potrebe. Njihov princip je da sve rešavaju silom, tako da im u zemljama kao što smo mi ne treba puno sofisticiranog obaveštajnog rada. Dugo su bili u defanzivi zbog slučaja Nejbor-Perišić. Bilo je i malo drame u tom slučaju, ali kada su pogledali snimke, samo su čestitali su našim obaveštajcima - nastavlja naš sagovornik.
Velika igra

On ističe da su sve strane obaveštajne službe ovde, i pored svega, uvek u inferiornom položaju, jer su na tuđem terenu. Zato i kaže: „Ako me pitate koja je ovde najbolja služba, onda je to srpska, naravno".

- Nama je važno da raskrinkamo špijunažu, da vidimo odakle cure informacije. Posle se s državnim vrhom donosi odluka da li da se odmah traži ekstradicija, da li da se špijun vrbuje za kontrašpijunažu ili jednostavno čitava situacija iskoristi za kredit kad naši naprave glupost u njihovim zemljama - nastavlja obaveštajac.

- To je sve jedna velika igra koja stalno traje - objašnjava, ukazujući da je špijunažu veoma teško dokazati. Posebno u Srbiji, gde naši ljudi vole da pričaju o svemu, čak i kad ih niko ništa ne pita. A, uz to vlada fama da se u špijunaži valjaju neki milioni, što je najveća zabluda, jer ovde se većina podataka nabavlja za stotinak evra. Zbog toga su informacije i tako loše, pa se o Mladiću, na primer, javljaju razne gluposti. Najviše se plaćaju ozbiljne analize, ali i one u zemlji kao što je Srbija mogu da dosegnu od deset do petnaest hiljada evra.

- I mi plaćamo - ističe naš sagovornik. - Posebno dokumenta o zločinima druge strane. Kupujemo, na primer, kasete albanskih terorista, ali i razna dokumenta iz ratova u bivšoj Jugoslaviji. Ali dobro, to ćete uskoro videti...
Ekskluzivno za Press nedelje... Džordž Litl, portparol CIA:

ODBIJAM DA GOVORIM O STANIŠIĆU

CIA ne želi da demantuje navode objavljene u „Los Anđeles tajmsu", ali ni da komentariše da li je sarađivala s bivšim načelnikom DB-a Jovicom Stanišićem.

To je Pressu nedelje potvrđeno direktno u Lengliju, od portparola najčuvenije obaveštajne službe Džordža Litla.

Na telefon koji se nalazi na sajtu CIA, naime, Pressu se javio ženski glas, gospođa koja je ostavila utisak da nije baš sigurna odakle zovemo. Kako smo joj rekli da smo novinari, samo je uzela nekoliko podataka o našem listu i ljubazno nas zamolila da sačekamo, dok ne pronađe adekvatnu osobu koja bi odgovorila na naša pitanja.

Nakon dva minuta, baš kada smo posumnjali da je nemoguće na taj način doći do informacija direktno u Lengliju, javio nam se muški glas. Očigledno prava osoba za naša pitanja.

- Dobar dan. Ja sam Džordž Litl, portparol CIA. Ako sam dobro razumeo zovete iz Srbije povodom teksta objavljenog u „LA tajmsu" 1. marta - bio je uveliko pripremljen naš sagovornik, iako nismo ni pomenuli kalifornijski dnevnik.

Zato je naše jedino pitanje bilo da li su istiniti navodi „LA tajms" ili želi da demantuje kontroverzne navode.

- Prvo, želim da vam se zahvalim što ste se javili. Ali moraću da vas zamolim, da povodom tog slučaja, objavite da ODBIJAM (zatim je ponovio odbijam, što smo razumeli kao neku poruku, prim. aut.) da odgovorim na vaša pitanja. To je naš stav. Hvala vam još jednom što ste pozvali - rekao nam je Džordž Litl, portparol CIA. (V. M.)
Bred Miler, novinar LA tajmsa:

CIA JE POSLALA PISMO HAŠKOM SUDU

Novinar „Los Anđeles tajmsa" Bred Miler, koji je prvi objavio da je CIA poslala Haškom tribunalu, u kojem ističe svoju saradnju s Jovicom Stanišićem, kaže za Press nedelje da potpuno stoji iza svake objavljene reči i da je sve „onako kako je on napisao".

U srpskim medijima pojavile su se tvrdnje da je upravo Stanišić pustio tu informaciju kako bi sebi olakšao poziciju pred tribunalom u Hagu uoči statusne konferencije?

- Ne mogu da komentarišem svoje izvore, osim što mogu jasno da kažem da moji izvori ni na koji način nisu povezani sa Jovicom Stanišićem. Poboljšanje njegove pozicije u sudskom procesu nije bio moj cilj. Iskreno, ne znam čak ni da li ova priča poboljšava njegovu poziciju.

Da li imate još neka saznanja ili neka druga imena s kojima je CIA kontaktirala iz javnog života Srbije?

- Nemam nijednu informaciju o vezama CIA s drugim srpskim političarima ili državnim službenicima.

Pošto ste stručnjak za oblast bezbednosti, kako procenjujete danas delovanje CIA u Srbiji?

- Mislim da Srbija poslednjih godina nije bila prioritet CIA. Agencija je bila preokupirana ratovima u Iraku i Avganistanu, kao i poterom za Al Kaidom. Ipak, pretpostavljam da CIA opet obraća pažnju na Balkan zbog sve učestalijih trvenja. (V. M.)

Jedan od najbližih saradnika Jovice Stanišića:

SARADNJA U DRŽAVNOM INTERESU

Svi kontakti koje smo imali sa CIA bili su zvanični, i ništa se nije dešavalo bez znanja Slobodana Miloševića, kaže bivši obaveštajac, jedan od bliskih saradnika Jovice Stanišića sa kojim je Press uspeo da stupi u kontakt.

- Ovom pričom se ne olakšava Stanišićeva pozicija, već naprotiv, otežava se u slučaju da se proces prebaci u Srbiju. Kako će na njega gledati naš sud ako kažu da je izdajnik. Nema govora o smucanju po splavovima i parkovima - tvrdi naš sagovornik.

On tvrdi da su prvi kontakti sa CIA počeli 1989. godine, kada je dogovoreno da američka tajna služba pošalje predstavnika na diplomatsku poziciju u ambasadu u Beogradu.

- Tada je došao Vilijam Logfren. Trebalo je i naš čovek da ode u Vašington, ali nikada nije poslat. Najviše interesa za saradnju smo imali zbog islamskog terorizma. Nas su zanimali teroristi u Bosni, a njih u Iranu. Admiral Džon Dojč, tadašnji šef CIA, 1995. godine došao je u Beograd. Doleteo je u Kenedijevom predsedničkom avionu, sa ogromnom svitom. Ne ide šef CIA baš svakom u posetu - priča ovaj obaveštajac.

Naš sagovornik podseća i da je u to vreme Srbija bila garant mira u Bosni, da je saradnja sa američkom službom bila prirodna stvar i da je sve rađeno u državnom interesu. Odnos Jovice Stanišića i Miloševića bio je dobar do „blokade na Drini".

- Nismo se slagali s Miloševićem, ali smo radili šta je naređivao. To nepoverenje došlo je iz JUL-a.. Ne mogu da tvrdim da ga je smenio zbog Mire Marković, ali kad ga je smenjivao, pozvao ga je kod sebe u kabinet i rekao: „Jovane, moraš da ideš sa ovoga mesta, republičko rukovodstvo te više ne želi." To je bilo smešno - zaključuje naš sagovornik. V. MILADINOVIĆ

Izvor: Press