Pismenost u Srbiji daleko od evropskih standarda

Četvrt miliona nepismenih

Svaki peti građanin Srbije, ako računamo i nepismene kojih u Srbiji ima 232.925, nema osnovnu školu. Broj nepismenih u Srbiji (3,45 odsto) daleko premašuje onaj u Mađarskoj (0,8), Rumuniji (2,1), Bugarskoj (1,7), Hrvatskoj (2,4) i Sloveniji (0,5). Ministarstvo prosvete je 2003. godine oformilo Ekspertski tim za obrazovanje odraslih, koji je započeo izradu strategije za suzbijanje neobrazovanosti. Tom timu se u međuvremenu gubi trag, a u Ministarstvu nismo uspeli da dobijemo objašnjenje zbog čega je tim rasformiran niti da li je možda neko drugi nastavio da se bavi tim poslom.

Od 6.761.061 stanovnika Srbije, koliko nas ima prema poslednjem popisu među populacijom starijom od 15 godina 385.377 građana (5,7 odsto) nema nikakvu školsku spremu. Najviše nepismenih ima u populaciji starijoj od 60 godina (80,7 odsto) i to uglavnom žena, dok ih je najmanje između 25 i 29 godina (1,2 odsto) i to pretežno muškaraca. U gradskim područjima živi gotovo četiri puta manje (1,6 odsto) nepismenih nego u ostalim naseljima (5,9 odsto). Završen prvi, drugi ili treći razred osnovne škole ima 135.220 stanovnika (dva odsto), a četvrti, peti, šesti ili sedmi 14 odsto ili 946.540 stanovnika. Samo osnovnu školu završilo je čak 24 odsto stanovnika Srbije, a kada se taj broj sabere sa onima koji su stekli diplomu osnovne škole, ova populacija čine bezmalo polovinu stanovništva Srbije - 45,8 odsto. Srednje obrazovanje u Republici ima 41 odsto građana, ali zato višu školu ili fakultet čak 11 odsto građana Srbije.

Iako nam je procenat nepismenih daleko veći od evropskog nivoa (1,5 odsto), a da stotine hiljada građana nema osnovnu školu, nejasno je da li se iko, i na koji način, od nadležnih trenutno bavi ovim problemom. Još 2003. godine Ministarstvo prosvete oformilo je ekspertski tim za obrazovanje odraslih koji je započeo rad na strategiji za suzbijanje neobrazovanosti. Njegov cilj je bio, kako je tada govorila šef tima Mirjana Milanović, obrazovanje odraslih kroz doživotno učenje, odnosno kontinuirano obrazovanje svih stanovnika.

Pokušali smo da u Ministarstvu prosvete saznamo šta je sa ekspertskim timom i dokle se stiglo sa formiranjem strategije. Rečeno nam je da ekspertski tim više ne postoji, da sada u okviru Odseka za srednje obrazovanje postoji odeljenje koje se bavi obrazovanjem odraslih i da u tom odeljenju i dalje radi Mirjana Milanović. Međutim, ona nije želela da govori za „Blic“, a prema rečima zaposlenih u Ministarstvu, trenutno nema nikog ko može da odgovori na naša pitanja.



Izvor: Blic \ J. Subotić