СПЦ: Ретко Срби иду у монахе :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

Стално стижу нови монаси
Е. В. Н. | 20. децембар 2011. 20:55 | Коментара: 8

Монашким братствима и сестринствима СПЦ годишње приступи по стотинак верника. Под окриљем Српске цркве живи око 1.500 монаха, највише на Косову

СРПСКИ манастири годишње приме по стотинак нових монаха. Облачењем црне ризе они се придружују монашком братству, које броји готово 1.500 калуђера распоређених од Свете горе до Америке. Највише их је у Србији, у чијим светињама живи око хиљаду монаха и монахиња.

У СПЦ кажу да је број верника који долазе у манастире у жељи да се одрекну световног живота приближно исти већ годинама. Сви калуђери пре примања монашког пострига пролазе припремни период. Као искушеници, најмање три године проводе у молитви и послушању. Међу њима је велики број младих, али и нешто старијих верника различитог образовања и занимања.

Међу епархијама у Србији за најбројнија и најбоље организована важе братства и сестринства Рашко-призренске епархије. У њеним манастирима тренутно живи 211 монаха и монахиња, од чега је половина на Косову и Метохији.

- Највише монаха је у Високим Дечанима, где братство чине 27 монаха и неколицина искушеника - објашњавају у седишту Епархије. - Међу женским манастирима најбројније је сестринство у Грачаници где је 18 монахиња. Током ове године замонашене су и две искушенице у Ђаковици.

Обимом братства задовољни су и у Епархији сремској. У фрушкогорским манастирима се, сваке године, у просеку замонаши десетак искушеница и искушеника.

- Постриг је прошле године примило чак 14 монаха и монахиња, а било је година када је тај број био и већи - каже Велизар Живановић, секретар Епархије сремске. - Од укупно 19 манастира Фрушке горе братства или сестринства су у њих 17, а у миру молитве живи укупно 120 монахиња и монаха.

Жичка епархија одувек је била позната као ”мала Света гора”, а братства се шире и у Милешевској епархији. У 14 манастира тренутно је 31 служитељ вере и олтара. Пре деценију било је само четири монаха. У већем броју манастира у долини Увца, Лима и Таре братства чини до пет монаха.

Број верника који се одлучио на живот у духовности, посебно млађих, последњих година је у благом паду у Браничевској епархији. У 22 насељена манастира живи око 50 монаха и 80 монахиња. За десетак година замонашило се свега 15 монаха и у Епархији врањској.

Монашку камилавку годишње по десетак монаха стави и у Епархији нишкој. У молитви и смирењу они насељавају 16 манастира у којима је Богу посвећено педесетак монаха. У овој епархији процењују да у последњој деценији замонашило око стотину искушеника.

ОСТРОГ РАСАДНИК МАНАСТИРСКА братства бројна су и у епархијама СПЦ ван Србије. Само у Митрополији црногорско-приморској и Епархији будимљанско-никшићкој више је од 50 манастира са око стотину монаха. Велики број светиња, међутим, у фази је обнове и нема калуђера. Расадници монаштва у Црној Гори су Цетињски и манастир Острог. Слично је и у Херцеговини, где највећи број калуђера монашки завет даје у манастиру Тврдош.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:358617-Stalno-stizu-novi-monasi

На слици катакомба Епархије Рашко-Призренске у прогонству и Владика Артемије