INTERVJU Ali Hamad, bivši oficir Al kaide (4)

Al kaida planira akcije u Italiji i Španiji

Imali smo policijski i vojni imunitet tokom rata u Bosni. Postojali su odredi mudžahedina koji su smatrani kao lake brigade. Bile su dve takve u okviru trećeg korpusa Armije BiH. Jedna od tih jedinica bila je poznata kao "Zubejrova jedinica"
Bahreinac Ali Hamad dospeo je u kandže Al kaide kao sedamnaestogodišnjak. Posle obuke u Bin Ladenovom vojnom kampu u Avganistanu dobio je ime Ebu Ubejda, pod kojim se borio u ratu u Avganistanu, ali i Bosni i Hercegovini. Istupio je iz terorističke organizacije i sada je jedan od najoštrijih boraca protiv Al kaide i terorizma u svetu. Narednog meseca će svedočiti pred Haškim tribunalom u postupku protiv bošnjačkog generala Rasima Delića. Trenutno je na izdržavanju kazne u Kazneno-popravnom domu Zenica.

Kako vam je izgledalo sve to u Bosni kada ste stigli? Šta vam je bio cilj? Da li ste imali neki plan?
- Nije moje da znam šta oni planiraju. Al kaida naređuje i nije moje da znam zašto dolazim i gde dolazim. Došao sam ovde ne znajući s kim ću se boriti ni protiv koga. Kada sam došao, saznao sam da su Al kaidine žrtve i mete bile i Srbija i Hrvatska.


  Koliko ih je bilo?
- Ne mogu da kažem tačno koliko ih je bilo, ali znam da ih je bilo mnogo. Posle te akcije o kojoj sam govorio, mrtvi su bili na sve strane bačeni i video sam dosta ljudi u grupama odvedenih. Za mene je to bio veliki broj.

Da li znate da li je neko od njih preživeo?
- Oni koji su bili kod mudžahedina sigurno da nijedan nije pušten. Ja to znam. One koje je zarobio Drugi korpus mogu da kažem da je većina nastradala. Preživeo je mali broj zarobljenika, oni su možda uspeli nekako da pobegnu.
   
 
 

Oni su mislili da će moći bošnjačku državu pretvoriti u muslimansku državu, ali sam kasnije saznao da Al kaida nije bila zainteresovana za Bosnu. Jesmo došli u Bosnu, ali to je za nas bila tranzitna stanica kako bismo išli dalje u Evropu. Saznao sam da je Al kaida bila zainteresovana za Evropu posebno za Italiju i Španiju. Oni žele tamo nešto da urade i mislim da planiraju i ubuduće nešto da rade. I rat u Bosni im je poslužio da se približe Italiji. Bošnjački politički vrh je u to vreme pružio puno podrške Al kaidi da svoje planove ostvari. Omogućili su nam utočište i dovoljno zaštite.

Možete li reći imena nekih od ljudi koji su vam pomagali?
- U početku sam, kao običan vojnik, morao da se upoznam s područjem, s vašim jezikom. Kasnije sam postao komandir jedinice. Od ljudi koji su nam pomagali bio je Alija Izetbegović i svi ljudi u njegovoj administraciji u to vreme, zapovednik Armije BiH Rasim Delić i većina njegovih generala koji su vodili Armiju BiH. Dali su nam policijski i vojni imunitet i omogućili nam da budemo u njihovoj vojsci. Armija BiH nam je omogućila da budemo službeni deo te armije. Znači, mi smo bili pod njihovom političkom i vojnom kontrolom. Ja nisam došao bez njih, oni su mene tražili. Došao sam i primili su me. Mi smo njima tada bili potrebni, a nama je bilo omogućeno da radimo što god hoćemo. Policija je i tada kažnjavala grešnike, ali mene nije mogla kažnjavati. General pod čijom sam bio kontrolom mogao je da naređuje njegovim vojnicima u jedinici, ali nama nije mogao. Jer je nama bio dat imunitet vlasti.

Pod čijom komandom ste vi konkretno bili?
- Prvo sam bio na području Travnika pod kontrolom generala Mehmeda Alagića. Doduše, on kad sam ja došao nije bio general, ali se predstavljao kao general. Ali kasnije je ipak postao general. Kasnije sam bio u Trećem korpusu Armije BiH pod komandom generala Sakiba Mahmuljina. Jedno vreme sam bio u Četvrtom korpusu, bio sam i u Prvom korpusu. Dakle, bio sam u svim korpusima osim u Petom korpusu. Moje kretanje u Bosni bilo je pod kontrolom mudžahedina, ali sam u jednom trenutku došao u nesporazum sa mudžahedinima kada sam već imao plan da ih napustim. I bio sam ih privremeno napustio. Tada nisam odlučio da napustim Al kaidu, nego da napustim Al kaidine jedinice u Bosni. Onda sam bio kao slobodan, pa sam se uključio u domaće jedinice.

Kada ste došli na ideju da ih napustite?
- Još na samom početku kad me je Al kaida vrbovala, iako sam bio skoro dete, shvatio sam šta Al kaida želi od mene. Znao sam da ću u jednom trenutku postati žrtva. Znao sam da me oni hrane kako bi me jednom klali. Znao sam da me zbog aktivnosti u Al kaidi čeka ili zatvor ili smrt. Ali nisam imao izbora. Da sam u samom startu odbio saradnju sa njima, preostao bi mi samo život na ulici. A već mi je bilo dosadilo spavanje na ulici. Ja sam njih nekada voleo, mada sam nekako znao da su imali neke zle namere. Znao sam da žele da naprave od mene ono što su i napravili. Ali nisam imao izbora. Kada sam došao u Bosnu, u mom srcu se počela stvarati želja da ih napustim. Bojao sam se posledica. Nije mi se dopadalo da živim i umrem pod njihovom kontrolom. Želeo sam da imam porodicu i normalan život. I zato sam imao želju da ih napustim. Toj želji je doprinelo i zlo koje je bilo svuda oko mene sa svih strana.


  Koliko je bilo mudžahedinskih kampova u Bosni?
- Govorilo se o dva kampa. Međutim, Al kaida ima naviku da, kada napravi jedan kamp, ne ostaje dugo u istom tom kampu. Na primer, kada napadnemo neko srpsko selo i ako nam taj položaj odgovara za dalje, mi napravimo kamp. Čim idemo dalje, taj kamp nam više ne treba, tako da su 1995. godine tokom napada na Ozren i Vozuće mudžahedini sebi napravili kamp u koji su dovođeni ljudi koji su zarobljeni i brutalno ubijeni.

Ko su bili ti ljudi?
- Zarobljenici Vojske Republike Srpske. To je bilo u selu u okolini Zavidovića. Ne sećam se tačnog naziva, između Maglaja i Zavidovića.
   
 
 

Kako se to na kraju dogodilo?
- Tako što nisam izvršio neko naređenje kako se od mene tražilo kada sam bio komandir specijalne jedinice u Bosni. Oni meni nešto narede, a ja radim po mome. Hteo sam da idem na to da oni mene izbace jer nisam imao hrabrosti da im kažem: "Želim da odem". Ali ni to nije išlo. Oni su me kažnjavali, zatvarali... Pretili su mi da ne smem napustiti Al kaidu i da zbog toga može da mi sledi metak u glavu.


Oni su ipak shvatili u jednom trenutku šta ja nameravam, jer oni nisu naivni. To je velika organizacija. Dakle, mi smo u Bosni radili za Al kaidu ali smo uvek bili pod kontrolom. Oni u centrali Al kaide znaju, iako sam bio u Bosni, ili bilo gde drugo, s kim hodam, s kim pričam, šta uopšte radim. Znali su za sve akcije koje moram izvesti, da li na srpskim ili hrvatskim lokacijama. I uvek je tako. Svugde u svetu. Oni će dobiti izveštaj. Znači, postojali su drugi Al kaidini ljudi za koje ja ne znam, koji su ubačeni u moje jedinice, čiji zadatak je samo da mene prate i prate moje ponašanje i pišu tajne izveštaje.

Na kraju, kako je izgledao vaš konačan izlazak iz redova Al kaide?
- Imao sam vojno suđenje kod njih u Bosni zbog jedne akcije na planini gde su se nalazili hrvatski civili i ja nisam uradio šta se od mene tražilo. Posle toga sam bio u zatvoru, čuvao me je jedan mladi vojnik koji je bio u mojoj jedinici i koga je bilo stid zbog toga što mene čuva. Ja sam iskoristio tu situaciju i pobegao sam. Fizički sam ga napao, oteo mu pušku i pobegao, bez neke posebne žurbe.

Gde ste otišli?
- Otišao sam u sedište naše komande, ali nisam našao osobu koja me je zatvorila, koja je bila nada mnom kao vojni sudija. Otišao sam kući u kojoj je on živeo sa svojom bošnjačkom suprugom i onda sam sa njim rešio spor. Kad imaš pušku u rukama, onda sve može. I tako sam dobio da me više niko ne goni, niko ne traži, mada je bilo pitanje da li će leteti nečija glava. I tako sam imao priliku da se uključim u bošnjačke jedinice mimo Al kaide, dok nije došla nova odluka.

Kakva je bila ta odluka?
- To je bila odluka u meni - tražio sam da napustim Bosnu. Rekao sam im da želim da odem jer mi sve to nije odgovaralo. Očekivao sam odluku da mi se kažu da odem u neku drugu zemlju na ratište gde se nalaze Al kaidini ljudi ili da ostanem i dalje u Bosni. Naređenje je došlo da moram da ostanem i dalje da se borim u Bosni, ali da promenim mudžahedinsku brigadu. Mi smo tada imali dve lake brigade. Imali smo odrede mudžahedina, a oni su bili smatrani kao lake brigade. To je bilo u Trećem korpusu Armije BiH. Jedna od tih jedinica bila je poznata kao "Zubejrova jedinica. Ona je bila isključivo sastavljena od stranaca, ne mogu tačno da se setim, ali mislim da nas je bilo oko 200.


  Kako ste uspeli da zarobite vojnike Republike Srpske?
- Bila je borba. Tada se dogodio pokolj i masakr nad srpskim vojnicima i civilima jer su bili opkoljeni sa svih strana napadnuti od Trećeg i Drugog korpusa Armije BiH i nisu imali gde da pobegnu. Nama je bilo rečeno da nema zarobljavanja, da ih moramo sve poubijati. U međuvremenu se dogodio obrt i ipak je bilo zarobljenika. Možda su bili potrebni radi informacije ili zamene. Mudžahedini su posebno zarobili veliki broj civila i vojnika, a i domaći vojnici su zarobili neke vojnike i civile i sve su ih dali nama mudžahedinima. Neki od njih su ubijani na licu mesta, neki su dovođeni u Zenicu, gde je bila smeštena vojna policija Akiba Mamulina. Tu su doživeli najstrašniju torturu i onda su ubijeni negde. Ja se bojim da su ubijeni baš tu u KPD u zatvoru, gde sam ja sada na kazni.
   
 
  Glas javnosti 29.06.2007.

INTERVJU Ali Hamad, bivši oficir Al kaide (5)

Zarobljenike klali motornom testerom

Mudžahedini su i dalje prisutni u Bosni. Al kaida je imala dobru kontrolu nad Evropom preko Bosne. Vehabisti nisu normalni. Al kaida ima dosta svojih ljudi i na Kosmetu. Verujem da imaju i kampove
Bahreinac Ali Hamad dospeo je u kandže Al kaide kao sedamnaestogodišnjak. Posle obuke u Bin Ladenovom vojnom kampu u Avganistanu dobio je ime Ebu Ubejda, pod kojim je ratovao u Avganistanu i u Bosni i Hercegovini. Danas je jedan od najoštrijih boraca protiv Al kaide i terorizma u svetu.

Narednog meseca će svedočiti pred Haškim tribunalom u postupku protiv bošnjačkog generala Rasima Delića. Trenutno je u Kazneno-popravnom domu "Zenica" na izdržavanju zatvorske kazne zbog podmetanja auta-bombe u Mostaru, što je u razgovoru za Glas negirao.

Govorili ste o mučenjima zarobljenih Srba, možete li da kažete kako su mučeni?
- Prema mojim saznanjima, u drugim mudžahedinskim akcijama koristili su najgore načine, pored ubijanja mecima, znaju koristiti noževe, žice za davljenje, koriste motornu testeru, sekiru, male nožiće...

Da li ste prisustvovali takvoj nekoj situaciji?
- Na nekim mestima da, ali na Vozući ne. Ali znam da se dogodilo. Takvim situacijama sam prisustvovao tokom sukoba sa Srbima na području Travnika, ali ne bih želeo precizirati tačno gde.

Bez obzira na to što je to teško, da li možete da prepričate neku scenu ili situaciju sa nekom od tih žrtava?
- Na primer, napad na selo Guča Gora kod Travnika. U tom selu su živeli Hrvati - civili. Posle uzimanja tog sela silom od strane mudžahedina i bošnjačkih boraca, zarobljeni su ti civili. Ali i vojnici. Znam da su mudžahedini uspeli zarobiti 20 civila. Među tih 20 civila bio je i jedan dečak.

- Ti ljudi su odvedeni u blizini sela pa su ubijeni mecima, noževima i motornom testerom. A pre svih ubijen je taj dečak. To su mi pričali vojnici koji su učestvovali u tome i hteli su da oslobode tog dečaka jer je bio premlad. Al kaida ima svoje pravilo koga će ubiti koga neće. Oni zarobljenike obično pregledaju, pogledaju mu stidna mesta, ako nema dlaka znači da je vrlo mlad i u tom slučaju može biti oslobođen, ali i ne mora.

  Da li imate neke informacije o Al kaidi u odnosu prema Srbiji, posebno Kosmetu?
- Saznao sam da Al kaida ima svojih ljudi posle Bosne najviše na Kosovu i Metohiji. Albanci podržavaju Al kaidu. Oni posebno mrze Srbe. U nekim izveštajima FBI je dokazano da Al kaida ima svoje ljude na Kosovu i da među njima ima i domaćih, odnosno ljudi sa Kosova. Verujem da ima i kampova jer gde god Al kaida postavi svoje ljude, mora da ima i kampova.

- Ponekad naređuju da sve redom treba ubiti. To su i tom dečaku uradili, pa su videli da nema dlaka, to znači da je još dečak i nije sposoban da bude vojnik i hteli su da ga puste, ali on je navodno bacio ili je hteo da baci bombu na njih. Onda su mu nožem odsekli glavu.

- Osim toga, taj dečak navodno nije hteo da se odvoji od svoga oca koji je bio među tih 20 zarobljenika. Možda je on mislio da može spasti svoga oca. I ipak su ga ubili. Ubili su i tih 20 ljudi. To je bio veoma težak prizor da se ubije dečak pred njegovim ocem koji je bio prisiljen da gleda šta se radi sa njegovim sinom. Morao je gledati.

- Taj čovek je plakao, tražio je upomoć, molio, kad je video da režu vrat njegovog malog sina, on je okrenuo glavu, ali je morao da gleda. Oni su ga držali i oči su mu otvorili i držali. Tako se mudžahedini ponašaju, posebno Al kaidini ljudi. Da sam se usprotivio to bi me koštalo glave. Jedno vreme sam bio među zlim ljudima, na to me je osudila sudbina. Morao sam nešto uraditi da bih se odvojio od njih.

Da li je sada neko od tih vaših saboraca pokušao neki kontakt sa vama?
- Pokušavali su. Jedan od takvih ljudi je završio ovde u zatvoru zbog ubistva jednog Arapina. Al kaida zna šta sada radim. Bio je jedan koji je pokušavao da me ubedi da odustanem. Posle mi je pretio smrću. Onda mi je nudio velike količine novca da bih odustao. Nisam prihvatio.

Za vreme angažmana u Al kaidi, da li ste dobijali novac i da li je uobičajeno da ljudi dobijaju novac za akcije koje izvode za Al kaidu?
- Važni ljudi u Al kaidi uvek dobijaju novac. Mi smo obični vojnici i za njih smo kao životinje. Al kaida je nas upotrebljavala kako bi postigla svoje ciljeve. Ipak, mora biti novca jer svaki od nas mora živeti. Oni sve moje troškove finansiraju za svaku akciju, za svaku misiju. Ako za neku akciju treba 1.000 dolara, toliko dobijem, ako treba 500.000, toliko dobijem.

- Uvek ima novca. Dok su živi ljudi koji idu u akcije dobijaju novac, dobijaju i nagrade i oni nama obećavaju još više. Radi se o velikim količinama novca. A ako poginem, oni govore biću nagrađen na drugom svetu. Mi mladi borci ispranih mozgova više očekujemo nagradu na drugom svetu, nego novčanu.

- Oni su nas ubedili da ako umremo - naša duša izlazi iz našeg tela, ulazi u neko drugo nevidljivo telo i onda, na primer, ja - idem tamo gde mogu imati, na primer, bogatstvo, žene itd. Nije samo pitanje novca, nego i velike zaštite. Dok sam bio u Al kaidi, niko me nije smeo dirati, jer ako bi me neko pipnuo, neće biti ni njega ni njegove familije, ni možda komšija.
  Šta planirate po izlasku iz zatvora. Miran život u Zenici ili odlazak negde drugde?
- Rađe bih se obesio nego ostao da živim u Zenici. Ne bih živeo u ovoj zemlji jer ljudi mrze jedni druge. Svi su podeljeni. Srbi, muslimani i Hrvati... Prema meni nisu bili korektni ni ljudi čiji sam bio vojnik. Jer sam bio borac Armije BiH. Zašto bi onda tu živeo. Mogla bi mi se desiti nesreća. Odlazim kad izađem iz zatvora, ali imam problem, ne znam gde bih živeo.
A šta kaže supruga?
- Ona ne prati mnogo medije i mislim da ne shvata koliko je sve to opasno i šta mogu doživeti. Ja nemam mesta gde god da krenem. Moram zaboraviti ceo arapski svet. Oni znaju samo za islam i ništa više. Može glava da mi ode. Svi mediji tamo pišu protiv mene. Moram zaboraviti i Bosnu. Trenutno pokušavam putem američke vlasti i Haškog tribunala da sebi nađem mesto negde na Zapadu ili u nekoj od evropskih zemalja gde ću moći da mislim da je za mene i moju porodicu sigurno.
Da li danas, posle svega, imate procenu koliko u Bosni ima "službenika" Al kaide i koji su im planovi?
- Ne mogu da kažem danas koliko ih ima, jer sam u zatvoru, ali znam da ih ima nekoliko, ima i nekih mojih bivših kolega. Ima nekih koji povremeno dolaze ovamo, država ih još štiti. Ja imam i raspravu sa ovom državom jer tvrdim da ih ima, a oni pokušavaju negirati. Al kaida je prisutna ovde, ali ne znam tačno koliko ima ljudi. Prisutna je čak i u celoj Evropi.

- Al kaida je imala dobar kontakt i kontrolu nad Evropom preko Bosne. Al kaidini ljudi da nisu imali utočište i zaštitu ovde sigurno ne bi danas imali tako veliki broj ljudi u Evropi. Mislim da će uskoro Španija i Italija doživeti nešto veoma strašno kao što se desilo u SAD. Al kaida danas smatra da je napadnuta od celog sveta. Oni mogu čak i ovde u Bosni uraditi nešto za osvetu.

Da li možete da kažete nešto o vehabijama? Ta tema je veoma prisutna u Srbiji?
- Vahabisti su za mene jedna sekta, nepoželjna sekta, oni su muslimani, ali ipak nisu normalni. Oni zastupaju fanatizam, oni vole svoje i mrze tuđe. Pravi islam nije takav. Pravi islam kaže voli svoje, ali poštuje tuđe. Vehabisti imaju osećaj da treba napadati svakog ko ne liči na njih. Ako bi krenuli u akcije, oni bi postali teroristi, tako da su oni sada na korak od terorizma.

Da li oni imaju neke veze sa Al kaidom?
- Ne mora značiti. Oni vole Al kaidu i podržavaju je, ali Al kaida bira ljude i ne može svako od njih ući u Al kaidu. Oni žive u uverenju i u njihovoj glavi je to da su napadnuti. Kad bi oni sad ovde videli vas, vi biste za njih bili neprijatelj. Oni znaju da vi njih ne dirate, ali vas mrze jer ne ličite na njih.

Kada pogledamo sve to što ste prošli u životu, šta vam je bilo najgroznije, najteže i šta biste zaboravili da ga se ne sećate?
- Prvo što sam uopšte bio član Al kaide i što sam imao susrete sa tim ljudima. Potom što sam došao u BiH.

Tu sa Bosnom ima i nešto što dobro - oženili ste se, imate decu?
- Ženu i decu sam mogao imati bilo gde drugde. Mogao bih imati i 10 žena, ali ja imam samo jednu suprugu.

Kako ste se upoznali sa njom?
- Slučajno. Bio sam vojnik u kraju gde ona živi, pa smo se sreli, družili smo se šest meseci, a onda je došlo do toga da smo se venčali. Kad je počelo, to je izgledalo kao obično druženje, a onda smo nekako krenuli u ozbiljnu vezu, i eto ispalo je dobro, srećom. Imam zdrav brak.

Da li je ona znala ko ste vi i šta radite, kad vas je upoznala?
- Ja njoj nisam smeo da otkrijem ko sam, šta sam i za koga radim. Zašto sam došao u Bosnu, to me je mnogo mučilo, ali nisam smeo. Ja sam joj ponavljao samo jedno - da sam došao da pomažem muslimanima. Ona je mene na osnovu toga volela.

Da li ona danas zna sve ovo što smo pričali?
- Zna ono što je čula preko medija, nisam se usuđivao da joj pričam o svemu tome. Što se tiče moje knjige, rekao sam joj da se radi o običnoj autobiografiji. Međutim, neki islamski časopisi su je zvali i govorili su joj loše o meni sa namerom da mi unište brak. Bila je šokirana i bilo joj je teško, ali već je izašla iz tog šoka. Ona se boji da bi neki ljudi mogli da nas napadnu zbog moje borbe protiv terorizma.
Glas Javnosti

A drugi i treci deo si propustio... evo stize odmah 

INTERVJU Ali Hamad, bivši oficir Al kaide (2)

Al kaida je nabavljala oružje iz Jugoslavije

U kandžama Al kaide našao sam se kao dečak lllNajvažniji i najopasniji deo njihove obuke je ispiranje mozgalllOsama bin Laden je jako prijatan čovek, ima fine osobine, lepo se ponaša lll Nikad nisam sreo osobu da je ljubaznija od Osame bin Ladena lll Rukovao sam oružjem dobijenim iz Jugoslavije lll Radilo se najviše o minobacačima raznih kalibara

Ali Hamad je Bahreinac. Srednju školu u Bahreinu nije okončao. Pohađao je nepriznatu i zabranjenu vojnu akademiju u Bin Ladenovom vojnom kampu u Avganistanu. Ratovao je u Avganistanu i u Bosni i Hercegovini. Bio je oficir Al kaide za kontranapad u terorističkoj mreži Al kaida. U Al kaidi je imao ime Ebu Ubejda jer, kako objašnjava, oni ne koriste prava imena. Istupio je iz te organizacije i sada je učesnik kampanje u borbi protiv terorizma. Narednog meseca će se pojaviti pred Haškim tribunalom kao svedok na suđenju u postupku protiv bošnjačkog generala Rasima Delića. Trenutno je na izdržavanju zatvorske kazne u Kazneno-popravnom domu "Zenica".

Kada ste i s koliko godina došli u prve kontakte sa Al kaidom?
- Vrbovan sam. Našao sam se u njihovim kandžama još kao dete. Nisam imao ni punih 18 godina. Nisam se slagao sa porodicom i izbacili su me iz kuće. Sad sam u zatvoru već 10 godina, nisu mi došli u posetu i nikakav kontakt nemamo. Pokušavao sam da ih nazovem odavde.

Da li oni znaju gde ste?
- Oni znaju, ali nismo u dobrim odnosima. Takva je bila situacija kad sam imao 17 godina, kad su me izbacili iz kuće. Živeo sam četiri meseca bukvalno na ulici kao što žive psi. Našli su me i pokupili Al kaidini ljudi. U početku nisam znao ko su oni. Predstavljali su se prijateljski, kao ljudi koji će da mi pomognu. Obezbedili su mi mesto boravka i hranu. To je bilo u početku. Posle nekog vremena prešlo se na ispiranje mozga. Govorili su mi da su svi ljudi koji ne pripadaju islamu organizovani protiv islama. Tako su pokušavali da usade u meni mržnju prema celom svetu, prema svakom drugačijem čoveku. To se i dogodilo. Posle toga su me slali na obuku, zatim u ratove. Prvo u Avganistan, potom u Bosnu.

Kako je izgledala praktično obuka u Al kaidi?
- Al kaida ima svoju vojnu akademiju smeštenu u Avganistanu. Tamo sam bio 1991. godine. Ta akademija nije priznata, ali je vrlo jaka i zna osposobiti čoveka da bude spreman da izdrži sve i psihički i fizički. Ako govorimo o iskustvu sa naoružanjem, ta akademija omogućuje da vojnik zna rukovati sa svim vrstama oružja koje postoje. Posebno rusko i jugoslovensko. Najvažniji i najopasniji deo obuke kod njih je duhovna obuka, odnosno ispiranje mozga. Vojnik koji prođe tu obuku, razvije neku vrstu hrabrosti, ali ostane bez mozga i za njih postane kao životinja. Ja posle takve obuke nikoga nisam video osim svog šefa. Da mi je rekao upucaj sebe u glavu, ja bih to uradio sa velikim zadovoljstvom. Da mi je rekao idi tu i tu sa eksplozivom i digni u vazduh i sebe i metu, ja bih to uradio. Takav sam bio u to vreme. Ali, srećom, nije došlo do toga, zato sam živ i zdrav.

Da li ste imali priliku da sretnete Bin Ladena?
- Da. On je upravo osoba koja me je spasla od ulice i uličnog života. Jedno vreme sam ga jako voleo i bio mi je kao svetac. Bio mi je kao majka, otac, ko Bog. I sada poštujem sve što je učinio za mene, odnosno, danas ga nazivam mojim najvećim neprijatelje, jer mi je upropastio život, ali ipak ne mogu zaboraviti njegovu ruku koja mi je nekada stavljala hleb u usta, kada sam bio najgladniji. Ne mogu zaboraviti njegovu ruku koja me je pomilovala u trenucima kada sam bio u neizdrživom strahu, na primer u Avganistanu za vreme rata. Sada kad bih mogao imati susret sa njim i, u stvari želeo bih se sresti sa njim, makar na minut, samo da mu kažem: "Hvala za sve što si učinio za mene". Jer ceo ovaj slobodni svet - FBA, Hag i ostali, nije učinio za mene toliko ili skoro ništa, iako im pružam informacije koje bez mene ne bi mogli imati. A nisu mi rekli hvala na način na koji treba. Osama bin Laden je neprijatelj broj jedan celog sveta, ali on je meni nekada dao sve što nisam imao i štitio me, zato bih mu zahvalio, ali ja ne opravdavam njegove aktivnosti jer je uvek žrtva neko nevin.

Kako su izgledali susreti sa Bin Ladenom? Kako se on ponašao prema ljudima na obuci, a kako prema ljudima koje šalje na zadatke?
- Kada sam se susretao sa njim, imao je negde oko 40 godina, najviše 45. On je jako prijatan čovek, ima fine osobine, lepo se ponaša. Nikad nisam sreo osobu da je ljubaznija od Osame bin Ladena. To je u stvari njegovo glavno oružje koje mu omogućava da ima nebrojane vojnike, nebrojane obožavatelje širom sveta i to ne samo ljude iz islamskog sveta već i ljude drugih vera. On je uspeo da ima u svojoj vojsci čak i Amerikance.

Kako?
- Osama bin Laden je finansijski vrlo jak. NJegova porodica je veoma jaka. Čuo sam neku informaciju, mada ne znam da li je proverena, da je porodica Osame bin Ladena pokrivala trećinu Saudijske Arabije trgovinom. Oni imaju mnogo para, stotine miliona. Veliki deo tih para je samog Osame bin Ladena, a osim toga postao je vrlo poznata ličnost kojoj svet ne može ništa, ima svoju vojsku. Pogledajte samo, godinama ga traže i niko mu ništa ne može. On je čak pokazao i svoju snagu u centru SAD.

Kako dobija Amerikance u svoje redove?
- Zato što se uvek ponaša kao obična osoba. Kao običan vojnik. Sećam se kad sam bio vojnik u jednoj od njegovih jedinica. On dolazi kod mene i priča sa mnom na mom nivou, mada je on na mnogo višem nivou od mene. U nekim trenucima se postavljao čak i kao da je niži od mene. S njim se šalimo, sa njim se svađamo. On jede isto što i ja jedem. Nikada se nije dogodilo da on sedi za posebnim stolom, da ima svoju posebnu stražu, da on jede nešto posebno. Ja sam ga jednom slučajno u toku borbe u Avganistanu rukom gurnuo. Odnosno, tokom jedne naše izvedene akcije bilo je raketiranje. Mene je uhvatio strah i počeo sam da bežim. On se našao na mom putu, gurnuo sam ga rukom i vikao da se skloni s puta da bežim. On je pao, njegovi ljudi su hteli da me ubiju, ali on me je prihvatio kao otac i rekao: "Hamad, sve će biti u redu". Zbog toga njega ljudi vole. Amerikanci se uglavnom predstavljaju kao ljudi koji će uvesti mir i demokratiju, a Osama bin Laden kao čovek zlo. Amerikanci su ipak pokazali nasilničko ponašanje. Osama bin Laden se tako nije pokazao. Kada sam ja bio vojnik kod Osame bin Ladena, uvek sam mogao imati susret sa njim i tražiti nešto ako mi zatreba. A da sam, na primer, u Americi i da sam Amerikanac, nikad ne bih mogao imati priliku da sedim sa Džordžom Bušom. Ja, inače, podržavam borbu protiv terorizma, žrtvujem sebe. Danas u svakom trenutku mogu dobiti metak, ali sam zadovoljan. Jer to je sada postao moj smisao života i od toga mislim da neću nikada odustati. A Amerikanci vode rat protiv terorizma, terorizmom, kao na primer u Iraku. Amerikanci ubijaju i siluju Iračane, to je čisti terorizam. To je njihova greška.

Rekli ste da je u rukama Al kaide bilo oružje iz Rusije i Jugoslavije? Da li znate kako je to oružje tamo stizalo?
- Osama bin Laden je u to vreme imao više izvora za nabavku oružja i sve ostale artikle i stvari. Ako govorimo o oružju, on je imao kontakte sa trgovcima iz Pakistana. On je to mogao nabavljati na crno i preko Pakistana je u to vreme prolazila Al kaida. I Saudijskoj Arabiji je Al kaida pružila puno podrške. Kada su u to vreme Sadam i njegova vojska napali Kuvajt i kada su došli Amerikanci, Al kaida je morala napustiti. Zaplenjeno oružje su poslali nama u Avganistan. Ovde su upetljani i Saudijci i Pakistanci. To oružje moralo je prolaziti kroz Pakistan.
      

PORODICA

Vaša supruga je Bosanka. Da li je imala problema zbog udaje za vas?
- Pre mog hapšenja nije bilo problema. Sada se plašim osvetničkih akcija jer oni pokušavaju doći do mene, mada to nije jednostavno. Ne samo zato što sam u zatvoru, nego i kad izlazim i ako me vide negde u gradu da sam sam, oni ne mogu znati da li me neko čuva i prati, da li tu postoji američki FBA, jer sam donekle pod zaštitom FBA. Tako da to za njih nije jednostavno, to je veliki rizik. Međutim, moja supruga i deca nemaju nikakvu zaštitu. Za njih sam vrlo zabrinut jer može nešto da se dogodi. U pitanju je samo vreme. Ali nadam se da ipak neće.
      
   
   

U pitanju je još neko ko im je sve to omogućio. Saudijska Arabija to sve sama ne bi mogla. Postoji neko od tih velikih sila koji je dao neko odobrenje. Znam da smo, kad sam bio u Avganistanu, imali oružje i američke proizvodnje, kao na primer "stinger". To je protivavionski sistem. To je jedna od najboljih, najsavremenijih američkih tehnologija. Nama je to došlo kao poklon, a ko nam je poklonio, ne znam. Ja sam bio vojnik i nisam to mogao znati. Kada je završen rat u Avganistanu, došlo je do sukoba među mudžahedinima. Nije bilo reči o borbi za islam, nego o borbi za vlast. Onda su se pojavili talibani. Ja imam informacije da su neki strani državljani iz nekih moćnih zemalja bili tamo i ponudili Avganistancima za jedan "stinger" 200.000 dolara. Nadam se da ste shvatili šta sam želeo da kažem. Što se tiče oružja sa ovog prostora, pre raspada SFRJ bilo ga je, a kako nam je dolazio, ne znam. Znam da sam rukovao sa tim oružjem. Radilo se najviše o minobacačima raznih kalibara. Tada sam kao mladi vojnik čuo da je Osama bin Laden putovao za Hrvatsku kako bi se dogovorio s nekim ljudima iz vlade da kupi jednu količinu oružja od njih. Mislim da je to bila 1991. godina, a to potvrđuje i jedna informacija koju sam nedavno u štampi čitao za postojanje takve veze. Meni, kao običnom vojniku, nisu otkrivali sve detalje tih tajni.

INTERVJU Ali Hamad, bivši oficir Al kaide (3)

Domaći mudžahedini bili su opasniji od nas

U toku obuke u Bin Ladenovom kampu učili smo nešto o Sarajevu i o Prvom i Drugom svetskom ratu lll Prepoznavali smo se po malo većoj bradi i skraćenim pantalonama iznad zglobova lllU kampu u Mehurićima obučavani su i domaći mudžahedini lll Bili smo uključeni u jedinicu "Muslimanska snaga" u Travniku

Bahreinac Ali Hamad dospeo je u kandže Al kaide kao sedamnaestogodišnjak. Posle obuke u Bin Ladenovom vojnom kampu u Avganistanu dobio je ime Ebu Ubejda, pod kojim se borio u ratu u Avganistanu, ali i Bosni i Hercegovini. Istupio je iz terorističke organizacije i sada je jedan od najoštrijih boraca protiv Al kaide i terorizma u svetu. Narednog meseca će svedočiti pred Haškim tribunalom u postupku protiv bošnjačkog generala Rasima Delića. Trenutno je na izdržavanju kazne u Kazneno-popravnom domu Zenica.

Da li znate s kim je u svetu komunicirao Bin Laden?
- Tada sam ipak bio mlad i nije logično da Bin Laden govori meni o svojim komunikacijama sa svetom, a imao ih je.

Koja je struktura vojnika bila u Al kaidi?
- Ima ih raznih. I mlađih i starijih. Al kaida ima svoj sistem osvajanja vojnika. Oni više vole mlade, ali im ne smetaju ni stariji. Svako će dobiti svoj posao i svoj deo posla.

Koji je princip angažovanja ljudi za posebne akcije? Da li su i drugi dospevali u Al kaidu kao i vi ili su neki sami dolazili?
- Al kaida je vrlo jaka. Ona je osnovana u Avganistanu 1987. ili 1988. godine i vrlo brzo je postala moćna. Ima ljudi iz visokih krugova, profesora, doktora, ali ipak ih je najviše kao što sam bio ja. Mi smo bili mučenici od malih nogu. Počinjene su razne nepravde prema nama. Doživeli smo nasilje u porodici. I zbog toga im je bilo lakše da usade mržnju u mene. Al kaida najviše traži takve ljude. Takvi ljudi su spremni da žrtvuju svoj vlastiti život.

Objasnite malo ispiranje mozga kao deo obuke o kojoj ste govorili. Da li je to zasnovano na verskoj osnovi?
- Da, na verskoj. Al kaida lažno poziva na islam. Oni su me ubeđivali da je nauka islama usmerena protiv hrišćana, Jevreja... I ubeđivali su nas da su muslimani žrtve svih ostalih.

Kakav je danas vaš stav o religiji?
- Sit sam religije. Ne bih više želeo da govorim o religiji. Što se tiče nacionalnosti, ja sam Bahrinac. To znači da sam iz Bahraina. A to da li sam musliman, hrišćanin ili Jevrejin - to za mene više ne važi. Ja bih želeo da ne pripadam više nijednoj veri. Imao sam u planu da napišem još jednu knjigu koja opširnije govori o religiji. Trebalo je da ima naziv "Drugi glas". Ali ipak se nisam usudio to da uradim jer bi me još zbog toga osudili muslimani. Tražili bi moju glavu kao što traže glavu Salmana Ruždija.

Kako je došlo do toga da krenete u Bosnu? Da li ste znali gde je Bosna i da li ste znali o čemu se tamo radi?
- U toku obuke u Bin Ladenovoj vojnoj akademiji čuo sam za Sarajevo. I mi smo tada govorili Saradževo jer nismo znali za glas "j", pa smo to "j" čitali kao "dž". Još tada smo čitali nešto o Prvom i Drugom svetskom ratu. Znao sam i da postoji Jugoslavija, ali nisam znao da postoji Bosna i Hercegovina. Mislim da je to bilo 1991. godine.

Koje su to bile informacije koje ste saznali o Sarajevu, Bosni i Jugoslaviji?
- Za Bosnu i Hercegovinu sam saznao tek kada sam stigao u nju. Kada sam završio svoj mandat u Avganistanu, to je bilo sredinom 1992. godine, naređeno mi je da se vratim u svoj kraj u Bahreinu, jer je pravilo da se ne ide direktno na novi zadatak. I meni i mnogim mladim vojnicima je naređeno da se vratimo svaki u svoj kraj i rečeno nam je da će nam tamo biti objašnjeno gde ćemo dalje ići u akciju. Tada sam pomislio da će me poslati u Irak. O tome smo pričali međusobno. Međutim, u Bahreinu sam saznao da treba da idem u Bosnu. Postojala je osoba koja radi za Al kaidu i koja mi je objasnila kako ću doći u Bosnu, s kim ću imati susrete, gde treba da stignem, s kim da razgovaram i gde ću završiti. I tako se dogodilo.

Kako ste putovali?
- Nisam birao kako ću putovati. Naređeno mi je da putujem iz Saudijske Arabije u Nemačku, za Frankfurt.

Zašto ne iz Bahreina za Frankfurt?
- Zato što Saudijska Arabija pruža ogromnu podršku mudžahedinima, za razliku od vlasti Bahreina. Do Nemačke sam putovao avionom, a onda isto avionom za Zagreb. Iz Zagreba autobusom za Split, iz Splita autobusom za Mostar, onda isto autobusom za Travnik, gde je bilo prvo mudžahedinsko sedište za vreme rata.
      

MUDŽAHEDINSKA LINIJA

Šta se događalo u Travniku?
- Kada sam stigao, bio je skoro zalazak sunca. Prišao mi je jedan mlad vojnik i on me pozdravio islamskim pozdravom i razgovarali smo na arapskom jeziku. Pitao sam ga da li je poreklom Arapin ili Bosanac, rekao je da je Bosanac i pokazao mi svoju ličnu kartu, ali mu je majka poreklom iz Kuvajta i zato zna arapski. Predstavio me je u jednoj jedinici koja se zvala "Muslimanska snaga" u Travniku, a mudžahedini su bili uključeni u tu jedinicu. Tad još nije bila formirana Armija BiH i taj vojnik koga sam sreo rekao mi je da je on ta osoba koja mene čeka.

Gde ste bili smešteni?
- Ta im je jedinica bila u nekoj zgradi koja mi je ličila na neku službenu zgradu napuštenu zbog rata. Jedinica je bila velika kao laka brigada u toku formiranja. Mudžahedini su bili deo te jedinice, ali nisu bili smešteni u toj zgradi. Već ranije je bio organizovan kamp za obuku mladih vojnika u Mehurićima kod Travnika. Mudžahedinska borbena linija je bila kod Jajca u mestu koje se zove Karaula. Tamo smo imali borbe protiv Vojske Republike Srpske.

Ko su mladići koji su bili na obuci u tom kampu o kome govorite?
- Taj kamp u Mehurićima je u početku bio namenjen samo za strance, strane borce, ali kasnije mudžahedini su vrbovali mnogo domaćih ljudi koji su se obučavali u tom kampu, pa su postali domaći mudžahedini. Po mom mišljenju, oni su bili mnogo opasniji od mudžahedina koji su dolazili iz drugih zemalja.
      
   
   

Da li ste putovali sami ili sa još nekim?
- Meni je bilo naređeno da putujem sam, ali sam sreo još neke osobe koje su verovatno radile za Al kaidu, ali sa njima nisam kontaktirao mada su pokušavali da mi priđu, jer mi je moj tadašnji šef govorio da ni sa kim ne kontaktiram. Tada sam imao malo veću bradu, skraćene pantalone iznad zglobova i po tome se mi prepoznajemo. Mada se mi znamo i maskirati, zavisi od misije. Mogu se preobući kao klošar, ili kao direktor bez brade, kao neki menadžer, to sve zavisi od misije. Dakle, zbog toga nisam kontaktirao te ljude, ali video sam ih, putovali smo sve do Travnika istim putem. Sve dok se nismo sreli u sedištu mudžahedina u Travniku.

Da li ste dobili imena nekih ljudi u Bosni za kontakt i ko su bili ti ljudi?
- Al kaida je imala svoje ljude i u Zagrebu, Splitu i u Bosni, pred početak rata. Oni su ispitivali situaciju i mogućnosti kako mogu naši ljudi da dođu i pomognu u ratu u Bosni. Došlo se do saznanja da bi nas u Bosni ljudi sa velikom dobrodošlicom primili.

Onda je usledilo slanje mladih vojnika, poput mene. Meni je još u Bahreinu bilo rečeno da ću imati susret s nekim ljudima u Zagrebu. Pitao sam koji su ti ljudi i kako ću ih prepoznati, ali meni je rečeno da se ne brinem za to i da će oni mene prepoznati. Rečeno mi je da se u Zagrebu uputim samo do velike džamije. To je bilo jedno od naših sedišta za vreme rata. Kad sam stigao do te džamije u Zagrebu, zaista su neki ljudi prišli meni. Upoznali smo se i rekli su mi da su došli da me dočekaju, ali sam video da su dočekali još neke iz drugih krajeva sveta. Takođe u Bahreinu pre mog polaska mi je rečeno da, kada stignem u Split, nazovem jednu osobu, čiji mi je broj telefona dat i da je zovem ako dođe do nekih teškoća i problema. To znači da su Al kaidini ljudi i tamo bili organizovani.

Ko je bila ta osoba u Splitu?
- Meni su bili nepoznati, ali znam da su bili Sudanci. Oni su radili za jednu humanitarnu organizaciju koja se zvala "Treći svet". I u Zagrebu su bili Sudanci. Meni je takođe u Bahreinu bilo rečeno da u Bosni ni sa kim ne komuniciram dok ne stignem u Travnik. I Travnik je bilo za mene nešto nepoznato. Ja sam onda pitao, ako ne smem ni sa kim komunicirati i ako je to zbog sigurnosti, kako ću znati da li sam stigao u Travnik, moram pitati. Rekli su mi da će Travnik biti zadnja stanica autobusa u koji ću sesti u Splitu, da mogu spavati u autobusu, onda mi je još rečeno ko će me sačekati na toj autobuskoj stanici.

Kako ste kupovali kartu, da li je bilo kontrole u autobusu, da li vas je iko išta pitao?
- Bila je kontrola. Na nekim vojnim punktovima. U početku su bili neki hrvatski vojnici. Meni je bilo rečeno da ne pričam nikako ni sa kontrolom ni sa kim i da se pravim kao da ne razumem. I da im pokažem pasoš. Tako se i dogodilo. Nisam pričao. Vojnici me gledaju, nešto me pitaju na engleskom, a ja se pravim da nisam razumeo i puste me da prođem. Da sam stigao u Bosnu saznao sam kada su me neki vojnici pozdravili islamskim pozdravom "Selam alejkum". Tada sam znao da sam među muslimanima. Primili su me sa osmehom. Znao sam da sam im drag. Oni nisu ni gledali moj pasoš. To sve znači da sam ušao u ovu zemlju i prolazio kroz nju bez ikakve kontrole. Uglavnom sam došao da se borim. nS. Jovović

Hvala na pomoci i na saradnji. Hvala !!!!!!!!
Valjda cemo zajednicki dati doprinos otvaranja ociju nekim nadobudnima >

INTERVJU Ali Hamad, bivši oficir Al kaide (6)
Vozuća je sravnjena sa zemljom zbog Srebrenice
Bahreinac Ali Hamad dospeo je u kandže Al kaide kao sedamnaestogodišnjak. Posle obuke u Bin Ladenovom vojnom kampu u Avganistanu dobio je ime Ebu Ubejda, pod kojim je ratovao u Avganistanu i u Bosni i Hercegovini. Danas je jedan od najoštrijih boraca protiv Al kaide i terorizma u svetu. Narednog meseca će svedočiti pred Haškim tribunalom u postupku protiv bošnjačkog generala Rasima Delića. Trenutno je u Kazneno-popravnom domu "Zenica", na izdržavanju zatvorske kazne zbog podmetanja auta-bombe u Mostaru.

Možete li da kažete nešto o susretima sa ljudima iz Tribunala i vašem svedočenju pred tim sudom?
- Predstavnici Haškog tribunala su me posetili prvi put 1995. godine. Čuli su za moju knjigu i tražili su je preko advokata i navodno je to za njih bilo jako važno. Kada su je pročitali smatrali su da je svedočenje u knjizi važno u nekim slučajevima za koje oni vode istragu i pitali su da li bih svedočio protiv bivšeg zapovednika Armije BiH Rasima Delića. Rekli su mi da treba da ponovim ono što sam napisao o zločinima mudžahedina koje su počinili nad srpskim i hrvatskim narodom na ovom području za vreme rata. Prihvatio sam. Razgovarao sam sa njima tri dana i ovih godina sam imao još susreta. Početkom jula putujem u Hag, gde ću biti 15 dana radi svedočenja pred sudijama u Hagu.

Ko je konkretno iz Haga dolazio kod vas?
- Istražitelji, a poslednji put službenik zadužen za zaštitu svedoka. Oni smatraju da sam važan svedok koji treba fizički da bude prisutan. Predmet mojih razgovora sa Haškim tribunalom su muslimanski general Rasim Delić i posebno pitanje - ko je omogućio mudžahedinima da dođu u Bosnu i da li su bili pod kontrolom Armije BiH. Oni pokušavaju da se operu tvrdnjom da nisu krivi za sve što su uradili mudžahedini i da nisu bili pod njihovom kontrolom. Ja branim činjenice.

Da li se u Hagu pojavljujete kao zaštićeni svedok ili sa punim identitetom?
- Došlo je vreme da govorim javno. Mada mi to može doneti smrt po kratkom postupku. Ja sam javni svedok. Haški tribunal Rasima Delića tereti za zločin nad civilnim stanovništvom. Optužnica navodi da je bilo silovanja, ubijanja. Ja nemam ništa protiv tog čoveka jer neću ići u Hag da bih svedočio protiv bilo koga. Idem u Hag da govorim ono što se dogodilo. Mene zanima istina i pravda. Zanima me šta su mudžahedini učinili i teško mi je da znam za neke zločince, a oni su na slobodi. Ti ljudi su jako opasni. Ja bih govorio o njima šta su radili. Haški tribunal smatra da je Rasim Delić odgovoran za sve što su počinili mudžahedini jer su bili pod njegovom kontrolom. On treba da objasni da li je davao naređenja mudžahedinima da bez milosti ubijaju i kolju srpski i hrvatski narod za vreme rata. On to negira. Pošto negira, neka pojasni da li su bili pod njegovom kontrolom ili ne. NJegova odbrana pokušava da se vadi na tvrdnju da mudžahedini nisu bili pod njegovom kontrolom. Ja idem tamo kako bih detaljno objasnio da su bili pod kontrolom Armije BiH. I sad, ako on to nije počinio, zašto nije sprečio. Zašto nije preduzeo mere protiv ljudi koji su to počinili. Da sam ja sudija i da imam te činjenice, doneo bih odluku da je on odgovoran za to. Ja nisam za to da se okrivljuju cela država i narodi. Ja govorim činjenice. Za zločine su krivi pojedinci. Ne prihvatam da je slučaj Srebrenica mogao biti razlog da mi poravnamo sa zemljom Ozren i Vozuću. Ja znam zašto je ta akcija izvedena. Znam u detaljima.

Zašto?
- Oni su hteli da Srbima uzvrate udarac. Hteli su da obezbede krov nad glavama za izbeglice iz Srebrenice, pošto su Srbi navodno bili krivi, sad je trebalo uzeti od Srba, opljačkati njihovu imovinu i domove i dati Srebreničanima. Imao sam priliku sto puta da čujem - nama treba Vozuća čitava.

Ko je to govorio?
- Muslimani. Bošnjačko rukovodstvo. Nama je naređivao Sakib Mahmuljan. On je nama naredio, njegovi majori su nama naređivali da sve redom poubijamo. Govorili su - nama ne trebaju ti ljudi. Govorili su - mi imamo dosta ljudi iz Srebrenice koji nemaju krov nad glavom. Ja sam u toku tog napada imao ulogu komandira jedinice. Meni je jasno rečeno šta treba da radimo. Moji obični vojnici nisu znali. To je jednostavno bilo osvetničko delo. Armija BiH i politički vrh BiH su smatrali, a i sada smatraju da je svaki Srbin kriv za ono što se dešavalo u Bosni. A ja kažem - bilo je, dogodili su se ratni zločini od strane i Srba i Hrvata i Bošnjaka. I Bošnjaci su počinili zločine.

Da li ste za vreme rata imali neke kontakte i susrete sa bilo kim iz Vojske Republike Srpske?
- Naša mudžahedinska komanda je često putovala u Sarajevo kako bismo se dogovorili u vezi sa nekim stvarima. Bili su to sastanci sa Alijom Izetbegovićem, Ejupom Ganićem i drugima.

Niste mi rekli za Vojsku Republike Srpske?
- S njima smo se gledali samo preko nišana.

A sa Hrvatima?
- Negde 1993. ili možda i ranije dolazili su predstavnici HVO i pokušavali da se s nama nešto dogovore. Jer, kako su govorili, imali smo zajednički interes da oslobodimo sve teritorije od Vojske Republike Srpske. Mi smo to odbili.

Zašto?
- Ne znam. Tada sam bio običan vojnik. Naši komandiri su odbili, ali ne znam zašto. Mi smo ovde došli pre svega da prolivamo srpsku i hrvatsku krv. Nismo imali poverenja u njih i kogod nam se približio smatrali smo ga špijunom. Bili su nam se jednom približili neki stranci, novinari iz Britanije, radili su za Bi-Bi-Si, tražili su samo intervju i mnogo su insistirali na tome. Mudžahedini su ih smatrali špijunima. Onda su oteti u Travniku i ubijeni su. Čini mi se da je to bilo 2001. godine.

Koliko ih je bilo?
- Dvojica muškaraca. To je činjenica. Sve moje tvrdnje su se poklopile sa svim istragama. Ja govorim samo ono što je istina. Ali niko ništa ne preduzima zato što ovoj državi nije u interesu da se to zna.

Da li ima još nekih leševa ili grobnica koje niko nije tražio ili ne može da ih nađe?
- Haške istražitelje su najviše zanimala dešavanja na Ozrenu i Vozući. Što se tiče masovne grobnice zarobljenih vojnika Vojske Republike Srpske poznajem jednu osobu koja sigurno zna za jednu masovnu grobnicu gde su završili ti zarobljenici. Ali, ta osoba je zainteresovana samo za novac jer me je pitala kome bi mogla da proda informaciju o toj grobnici. Znači, postoji mesto gde su masovno ubijeni i zakopani ljudi.

Gde je ta osoba?
- On je ekonomista, bošnjački stanovnik. Predložio sam ga kao svedoka koji zna šta se dešavalo na Vozući i Ozrenu i koji zna gde su zarobljenici ubijeni i ovde u Zenici itd.


  Ima li sada u zatvoru u Zenici Srba zatvorenika?

- Ima. Za ratne zločine osuđeno je nekoliko momaka. Zajedno smo, tretman je isti, ali oni svakodnevno doživljavaju provokacije. Nekad znaju biti napadnuti, a uprava zatvora prikriva sve. Napadaju ih drugi zatvorenici bošnjačke nacionalnosti. Znam za jednog momka koji se zove Stanković Dragan. On je u zatvoru zbog ratnog zločina. Mene će, ako postoji problem možda zaštititi, njega ne. Mene će zaštititi više nego njega jer je Srbin. Ako neko napadne tog Srbina svi ćute. Prvi razlog za to je nacionalni. Tog čoveka koga sam pomenuo dan i noć su fizički i psihički maltretirali. Znam da su ga i silovali. Mislim da ima oko 40 godina. Zbog mržnje je doživeo svašta, pa su ga čak i silovali osuđenici Bošnjaci. Uprava zna za to, ali negira. Mislim da je on iz Banjaluke.

Da li mu dolazi neko u posetu?

- Dolazi i on se žalio. Uprava negira. Niko neće da proveri ono što tvrdi uprava zatvora. Niko od tih Srba što su tu, a ima ih nekoliko, nije zadovoljan, svi se žale na tretman. Nisu tretirani kao drugi. Što se smeštaja tiče, svima nam je isto. Po drugim stvarima nismo isti. I evropske institucije i delegacije koje posećuju zatvor ne rade svoj posao kako treba. Kada se najavi neka inspekcija, na primer zdravstvena, pošto se ranije najavi i uprava zna kada će oni doći, toga dana sve bude ekstra i hrana i ostalo. Čak i kada mi damo neke primedbe, oni više veruju upravi zatvora.
   K R A J     F E LJ T O N A

  Glas javnosti 01.07.2007.

naravno da jesu i da ih ima pa mi u bosni gdje god da se okrenemo u federaciji goli je mudžahedin, naravno da čekaju pogodan trenutak, zbog toga su ovdje

AУТОР књиге "Ера тероризма у БиХ", коjа jе приjе неколико дана промовисана у Добоjу, а потом и на Међународном саjму књига у Београду, Џевад Галиjашевић, политолог и некадашњи предсjедник Скупштине општине Маглаj, тврди да jе БиХ "наjперспективниjи" дио Европе и Запада са становништа реализациjе глобалних терористичких циљева коjе официjелно представљаjу укупну терористичку мрежу звану "Aл-Каида".

- Сараjевски интелектуални кругови би са индигнациjом одбацили ову тезу, без обзира на то говоримо ли о интелектуалцима jедног, другог или трећег народа и без обзира на то коjоj вjери припадаjу. Сви они одвоjени су децениjама од мjеста попришта на коjима jе глобални тероризам водио своjу битку за БиХ и за душе Бошњака. Поред новинара, књижевника и академика, релативно лако су промовисане идеjе исламског братства и исламског активизма, коjе су овдjе узимале маха приjе три децениjе - рекао jе Галиjашевић у интервjуу "Гласу Српске".

? Можете ли детаљниjе обjаснити те почетке?

- Идеолошка борба, коjа jе код муслимана у БиХ помjерала границе припадности исламу с jедне и европскоj историjи, мисли и цивилизациjи с друге стране - увиjек у корист "свjетског ислама" - на интензитету jе добила путовањима Aлиjе Изетбеговића и његове дружине из 1983. године према Ирану и другим арапским земљама, затим увођењем радикалне исламске литературе на подручjе БиХ. На краjу, своj пуни процват добиjа у суђењу тринаесторици хоџа - названих интелектуалцима - углавном због писаниjе, амбициозно назване "Исламска декларациjа", о коjоj jе мање више све познато. Затим рат, крвав, немилосрдан и бруталан, помjерио jе до краjности границе наших одговора на оно што jе другачиjе у било чему и промовисао силу и мржњу као наjефикасниjа оруђа за реализациjу политичких и других циљева, коjе су формулисали, у име народа, вође, недорасле историjском тренутку и улози коjу су добили од народа. Џамиjе, не свака, не већина и хоџе, не много, али за циљеве "Aл-Каиде", више него довољно, имали су jединствену улогу обликовања и изградње новог психолошког и културног профила муслимана у БиХ.

? Колика jе у свему томе улога иранског аjатолаха Хомеиниjа?

- То jе име првог корака у Исламску револуциjу, корака коjи може да оправда сва средства учињена да би се он направио, истовремено, то jе метафора вjерског вође важниjег од државе и овоземаљског живота. То jе и пут и начин - поука и приjетња - знак и опомена. Ислам jе кроз Исламску револуциjу у Ирану коначно понудио живог човjека - Вођу, а вођа jе поручио:

"Будите на овом путу и будите спремни платити сваку циjену коjу Бог од вас затражи".

? Када и како на ове просторе стижу први муџахедини?

- Муџахедини у БиХ долазе на позив Владе такозване Републике БиХ. Не треба сумњати да jе суштинску одлуку о овом питању донио сам Aлиjа Изетбеговић у договору са политичким, воjним и полициjским врхом бошњачке власти. Заправо, прве организоване групе исламских ратника стижу на позив Изетбеговића упућеног директно Осами бин Ладену. Посредници између њих двоjице била су два Суданца - Фатих Ел Хасанеин и Хасан Тураби. Кључне личности за организациjу слања, приjем, наоружавање, обавjештаjно покривање и правну заштиту муџахедина, били су политички, воjни и полициjски функционери. То су: члан Предсjедништва БиХ Харис Силаjџић, високи функционер СДA, ратни логистичар Aрмиjе БиХ Хасан Ченгић, шеф таjних Изетбеговићевих служби Бакир Aлиспахић, шеф обавjештаjне службе Aрмиjе БиХ бивши КОС-овац Фикрет Муслимовић, бивши шеф полициjе Зеничко-добоjског кантона, посланик БиХ Шемсудин Мехмедовић, главни тужилац Зеничко-добоjског кантона Мурис Хаџиселимовић и члан Високог судског и тужилачког савjета Захид Ковач.

? Ко jе обавио операциjу успостављања воjних jединица муџахедина?

- У име већ етаблираних терористичких организациjа, ту активност водио jе jавно Aбу (Имад Aл Хусин), имао jе он и друга имена, касниjи портпарол и привидни вођа муџахединске заjеднице у Бочињи код Маглаjа, а у суштини, главни оперативац био jе Aлжирац Aбу ал Мали. Први приjем и организациjу у име босанских муслимана на терену вршили су хоџа Изудин Крушко и начелник Станице jавне безбjедности Тешањ Шемсудин Мехмедовић. Ова четворка у наредних петнаест година, остаће главни оперативци изградње мреже тероризма у БиХ. Околности ће се миjењати, али они ће остати провjерени кадрови за реализациjу ових циљева. По наруџби Мехмедовићевоj од 11. септембра 1992. године учешће у диверзантским и терористичким акциjама према линиjама Воjске Републике Српске у реjону Тешња и Теслића поред Aбу Малиjа узео jе и Шеjн Aбдул Aзиз, ветеран авганистанског рата и командант авганистанских ратника коjи jе ушао у Кабул као побjедник, звани Барбарос. Већ 17. септембра, као ратни плиjен, његови борци дониjели су три одсjечене главе српских воjника, коjи су без оружjа носили храну jединицама на терену, а међу њима jе убиjен и jедан младић, коjи jедва да jе био пунољетан. Наредба Мехмедовићева jе била jасна "Тешањ jе успавана чаршиjа и треба jе раздрмати". Jедна глава стављена jе на улаз у службене просториjе Мехмедовића, а друге двиjе стављене су на фонтану, у срцу тешањске чаршиjе и ту држане три дана.

? Послиjе jе тежиште дjеловања муџахедина пренесено на Озрен...

- На крилима операциjе "Фарз", што jе друго име за бjесомучно чишћење српског народа са Озрена и невиђене злочине почињене том приликом, долазе и припадници Одреда "Ел муџахедин" и дотадашњи становници села Jабланица са само jедним циљем: "Изградња jединствене тврђаве ислама, државе у држави и заjеднице коjа живи само по божиjим законима - у jавности позната као Бочиња". Aбу Мали постаjе стварни командант Озрена и инструктор за обуку полициjских снага у Зеничко-добоjском кантону у коме jе већ тада на мjесту начелника и истовремено министра полициjе постављен Шемсудин Мехмедовић. Пробни тест обучености и спремности на убиjање другачиjих, учињен у насељу Папази код Маглаjа, а жртва недужни старац Славко Jовановић. Наравно, убиство ниjе никада расвиjетљено као ниjедно друго. Обавjештаjне службе Aбу Малиjа или "Младог Осаму" сматраjу jедним од наjопасниjих терориста данашњице. За њега jе рат у БиХ био одскочна даска у кариjери, jер му jе, према писању западних медиjа, за кратко вриjеме отворио врата "шур", односно Савjета врховне команде "Aл-Каиде" у коjоj главну риjеч воде Осама бин Ладен и његова десна рука, доктор Ajман ал-Завахири.

Разговарао Слободан ПУХAЛО

Политичари и криминалци

? Од када jе БиХ у мрежи терористичких организациjа?

- Већ jедну децениjу и jедна jе од ћелиjа "Aл-Каиде". То jе реалност. О томе када ће се овдjе изводити терористичке акциjе, неће одлучивати jавно мњење, па ни политички фактори ове земље. Ко ће бити мета, ниjе питање за локалну расправу. Колико насиља и каквог и до када ће то траjати jе нешто гдjе наша риjеч ниjе одлучуjућа. У име нас Бошњака и у име БиХ, именовани и добро знани политичари и криминалци наступаjу данас у свjетскоj мрежи терора и страха. Jасно jе да све западне обавjештаjне службе то знаjу.

U Bosni i Hercegovini (BiH) trenutno ima oko 400.000 pripadnika vehabijskog pokreta, među kojima je oko 4.000 spremno za samoubilačke akcije, tvrdi Mikajlo Mitrović, banjalučki ekspert za međunarodni terorizam.
Mitrović kaže da je broj potencijalnih samoubica možda i veći, jer se do podatka od 4.000 došlo računicom da je samo jedan odsto vehabija spremno da se žrtvuje „za više ciljeve" i verski pripremljeno za samoubilačke bombaške napade. Mitrović, koji je bivši vojni kontraobavještajac, upozorava da vlasti RS treba najozbiljnije da razmisle o militantnim pripadnicima vehabijskog pokreta.

- Nije svaki vehabija terorista, ali svi islamski teroristi pripadnici su vehabijskog pokreta.

"Pojedine obavještajne službe zapadnoevropskih zemalja imaju saznanja da oko 20 odsto cjelokupne populacije bosanskih muslimana podržava vehabijsko učenje! Iako zvaničan popis stanovništva nije obavljen već 16 godina, pretpostavlja se da u BiH trenutno živi oko dva miliona Bošnjaka. Znači, da vehabije podržava oko 400.000 vjernika u Bosni. A nije tajna i da je oko 40.000 Bošnjaka na platnom spisku tzv. humanitarnih organizacija, koje u stvari promovišu vehabizam, i na taj način direktno finansiraju potencijalne teroriste", tvrdi za Mitrović za "Pres RS".

On ističe da u regrutaciji novih članova vehabijskog pokreta i promovisanju njihove ideologije prednjači „Aktivna islamska omladina", koja je osnovana oktobra 1995. godine. Njeni lideri, kaže Mitrović, vjerski se obučavaju u medresama na Bliskom istoku.

"Prvi predsjednik AIO bio je Nedim Haračić, koji i sada pohađa medresu u Saudijskoj Arabiji, inače zemlji rodonačelnici vehabizma! Istim stopama krenuo je i njegov nasljednik na čelu organizacije Ismet Fazlić. Trenutno AIO vodi Adnan Pezo. Inače, AIO propagira bosanskim muslimanima da je njihov islamski put iskvaren i pogrešan i da će im AIO pomoći da se vrate na pravu stazu! U svom časopisu „Saff" najotvorenije propagiraju vehabijsko učenje! Upravo zbog toga međunarodni zvaničnici kažu da ih brine ekspanzija vehabizma u BiH", kaže Mitrović.

I Dževad Galijašević, profesor sociologije religije i autor knjige „Era terorizma u BiH", tvrdi za Press RS da je vehabizam među Bošnjacima pustio duboke korijene i za to direktno optužuje lidere političkog i vjerskog života Bošnjaka.

- Izetbegovićeva „Islamska deklaracija" je temelj vehabizma u BiH. Njegovu praktičnu razradu izvršili su Haris Silajdžić, inače glavni Alijin operativac za uvoz belosvetskih ubica u BiH, Hasan Čengić, koji je dovodio i naoružavao mudžahedine, Bakir Alispahić, Izetbegovićev šef svih tajnih službi, Šemsudin Mehmedović, koji je dočekivao mudžahedine kao prvi operativac Al Kaide u BiH, i hodža Izudin efendija Kruško! I reis Cerić je aktivno učestvovao u dovlačenju bradatih ubica u BiH - tvrdi Galijašević.

On ističe da se na pojedinim lokacijama u FBiH i danas izvodi obuka terorista, uz aminovanje zvaničnika Federacije BiH.

- Najviši zvaničnici Federacije znaju za to, ali im ne pada na pamet da im se suprotstave.

Pogorelica, Jablanica, Maoča, Željezno polje, Mehurići, Šerići, Perućica... samo su neke od lokacija gdje se ti fanatici obučavaju! Iako mislim da realna pretnja od terorističkih napada u BiH ne postoji, jer se oni okrenuti ka Zapadnoj Evropi, znam da normalni ljudi ne mogu mirno da spavaju dok im takvi likovi šetaju u okolini - kaže Galijašević.

Kampovi bijele Al Kaide

Mikajlo Mitrović tvrdi da organizacija „Aktivna islamska omladina" i pojedini islamski džemati direktno obučavaju potencijalne teroriste.

"Ove organizacije organizuju za svoje pripadnike izlete u prirodi, gdje vrše vojnu obuka: izviđanje, streljaštvo, borilačke veštine... Ta odredišta uvek su u nepristupačnim predjelima i daleko od očiju javnosti! U stvari, oni organizuju poluvojne formacije ili neku vrstu kampova za njihovu obuku! Inače, ti džemati su najšira baza za regrutovanje bele Al Kaide" tvrdi za "Pres RS" Mitrović.

(BLLIVE)