Spasti prijateljstvo   

U svađi ste s najboljom drugaricom, žestokoj svađi. Da stvari budu još gore, ne možete čak ni da je krivite i uživate u ljutnji pravednika - vi ste zabrljali. Uradili ste nešto čime ste povredili drugaricu - odali njenu tajnu, ili je ogovarale, ili flertovale (ili se čak smuvale!) s njenim dečkom, ostavili ste je na cedilu... Uradili ste nešto zaista loše i savršeno ste svesni toga da vaša drugarica ima puno pravo da bude veoma ljuta na vas. I sami ste ljuti na sebe. Pitanje koje se postavlja je: šta sad? Ne želite da izgubite najbolju drugaricu, nimalo to ne želite. Kako da spasite vaše prijateljstvo?

Smesta bi trebalo da znate da ne smete da odlažete razgovor s njom. Jeste, problemi koji postoje među vama su zaista teški, ali ako budete odlagali razgovor o njima, prilično ćete povećati šansu da vaša drugarica zaključi da vam jednostavno nije stalo i da se vaše prijateljstvo okonča.

Jednom kada se nađete i razgovor počne, veoma je važno da joj ne prigovarate i da ne počinjete novu svađu s njom. Moguće je da ste u pravu i da nešto ni ona nije morala da kaže ili uradi baš tako-i-tako, ali sastanak za pomirenje (da budemo precizniji, za moljakanje drugarice da vam oprosti što ste je toliko povredili) nije vreme koje bi trebalo da odaberete da to raspravite.

Ako nikako, ali nikako, niste u stanju da joj u lice kažete ono što želite (može i to da se desi), napišite joj pismo. Pravo, rukom pisano pismo - ništa štampano na štampaču, kucano pisaćom mašinom ili, još gora varijanta, SMS poruka, ne dolazi u obzir.

Drugarica je toliko ljuta na vas da odbija razgovor? Možda može da vam pomogne posrednik - zajednička prijateljica u koju imate poverenja i za koju znate da nije od onih koji će, namerno ili slučajno, samo dodatno da pogoršaju sukob.

Ne ide, pa ne ide, drugarica uporno odbija vaše pokušaje da razgovarate? Preostaje vam samo da je pustite na miru, da se malo "ohladi". Jednom kada njena ljutnja popusti, biće sklonija tome da prihvati razgovor.

Srećno!

ako je nešto zaista dobro onda to treba i sačuvat,borit se za tu stvar.mislim da su sva velika i dugogodišnja prijateljstva u nekom svom trenutku,zbog ovih il onih razloga zapala u krizu i pala na tanak led i upravo spašavanje i učvrščivanje istih potvrđuje njihovu veličinu.ako vam je stalo učinit ćete sve da se stvari poprave,a i druga strana koliko god bila povrijeđena prijeći će preko svega i potrudit se spasit stvari...a ako ne znači da to i nije bilo neko prijateljstvo

Postoji ona izreka:prijateljima lako oprastamo pogreske koje nas ne pogadjaju...
ja mislim da kad je pravo,iskreno prijateljstvo u pitanju (a danas takvih vrlo,vrlo malo ima), onda se neke velike pogreske s bilo cije strane nece,tj ne mogu desiti...svakako da ljudi grijese,ali u tolikoj mjeri,prema pravim prijateljima,bas i ne...
treba dobro razmisliti kome poklanjamo nase povjerenje