Beli duh leti u sumrak

Onaj koga put nanese u nepregledna snežna prostranstva Grenlanda, Islanda ili Kanade, ako je dovoljno strpljiv, može videti kako se iz ledene beline izdvaja i poleće velika bela ptica - snežna sova. Za razliku od većine svojih rođaka koje žive na drvetu, ova arktička lepotica stanuje u malim rupama iskopanim u zemlji. Ovakav dom predstavlja dobru zaštitu od hladnoće i snežnih oluja.

Da bi sačuvala toplotu, snežna sova mora da obezbedi masne zalihe koje će je grejati u toku zime. Zbog toga leti jede mnogo više nego ptice iz toplijih krajeva. Ova ptica izbegava čak i da leti, kako bi ušteđenu energiju mogla da iskoristi za zagrevanje. Snežna sova je jedna od retkih ptica kojima su čak i noge prekrivene perjem. Njen gusti beli pernati pokrivač odličan je toplotni izolator. Kada je primorana da leti, ptica se okreće uz vetar, kako bi joj vazdušna struja prilepila perje uz telo.

Snežna sova najčešće kreće u potragu za hranom u zoru ili u sumrak, kada je toplije nego u ledenim arktičkim noćima. Ova ptica grabljivica oštrog oka u stanju je da neprimetna poput duha satima sedi na grani i čeka da se pojavi plen. U sekundi se ustremi na njega, ščepa ga, a zatim ga nogama iskida na komade ili ga proguta u jednom zalogaju. Najčešće se hrani leminzima, životinjicama nalik na hrčka, koji žive u zemlji, a povremeno jede i zečeve i ribu. Hrana igra veliku ulogu i u ljubavnom životu snežnih sova. U proleće, prilikom udvaranja, mužjak donosi ženki leminge, a parenje počinje tek kada ona prihvati njegove poklone.

Mužjak je visok oko pola metra i snežnobeo, dok je ženka nešto krupnija, pošto joj je potrebna dodatna snaga za brigu o mladima. Njeno perje prošarano je braon i sivim pegama kako bi se životinja lakše uklopila u okolinu.