NJU­JORK (Fo­Net) - Ta­la­si će po­pla­vi­ti Men­he­ten, Kvins i Bru­klin jer će se mo­re oko Ve­li­ke Ja­bu­ke po­di­ći za vi­še od jed­nog me­tra, ni­je sce­na­rio pre­pi­san iz fil­ma Dan po­sle su­tra, ne­go iz na­uč­ne stu­di­je o glo­bal­nom oto­plja­va­nju.
Ni­vo mo­ra oko Nju­jor­ka mo­gao bi u ovom ve­ku znat­no da po­ra­ste zbog glo­bal­nog oto­plja­va­nja, pa bi Ve­li­ka Ja­bu­ka mo­gla bi­ti iz­lo­že­na ogrom­nom ri­zi­ku od po­pla­vlji­va­nja ta­la­si­ma ko­je uzro­ku­ju ura­ga­ni, pred­vi­đa no­va stu­di­ja.
Ni­vo mo­ra mo­gao bi do 2050. da po­ra­ste za 40 do 50 cen­ti­me­ta­ra, a do 2080. za vi­še od me­tra.
"S ta­ko vi­so­kim ni­vo­om mo­ra, sva­ka ve­ća olu­ja po­pla­vi­će kvar­to­ve ko­ji se na­la­ze uz oba­lu, a grad­ski sa­o­bra­ćaj bi­će u pre­ki­du", ka­že Vi­vi­en Gor­nic iz In­sti­tu­ta NA­SA Go­dard i nju­jor­škog Uni­ver­zi­te­ta Ko­lum­bi­ja, ko­ja je ra­di­la na ovoj stu­di­ji.
Iako ret­ki, ura­ga­ni su i do­sad po­ga­đa­li Nju­jork. Naj­ja­či je bio ura­gan če­tvr­tog ste­pe­na ko­ji je di­vljao po Ka­ri­bi­ma, a 3. sep­tem­bra 1821. pri­bli­žio se i kop­nu, pa su če­ti­ri me­tra vi­so­ki ta­la­si po­pla­vi­li ju­žne de­lo­ve Men­het­na.
"Ve­li­ki ura­gan iz 1938." sna­ge tri ste­pe­na (naj­ja­či je pet ste­pe­ni) pro­hu­jao je Long Aj­lan­dom 21. sep­tem­bra

1938. Ta olu­ja, ko­ja je od­ne­la naj­ma­nje 600 ži­vo­ta, pred so­bom je po­di­gla plim­ni ta­las vi­sok go­to­vo 11 me­ta­ra, ko­ji je od­neo za­štit­ne na­si­pe i po­pla­vio zgra­de.
Struč­nja­ci upo­zo­ra­va­ju da bi slič­na olu­ja, da da­nas po­go­di Men­hetn, bi­la ka­ta­stro­fal­na. Ako ni­vo mo­ra po­ra­ste ka­ko se pred­vi­đa, Nju­jork se ne­će mo­ći od­bra­ni­ti od po­pla­va u sna­žnim ura­gan­skim plim­nim ta­la­si­ma, ka­žu na­uč­ni­ci.
Na osno­vu po­da­ta­ka in­ži­nje­ri­je ame­rič­ke voj­ske i Dr­žav­nog cen­tra za ura­ga­ne u no­voj pro­jek­ci­ji je iz­ra­ču­na­ta šte­ta ko­ju bi ura­gan­ski plim­ni ta­la­si na­ne­li gra­du. Pret­hod­na stu­di­ja iz 1995. pred­vi­đa­la je da bi ura­gan tre­ćeg ste­pe­na mo­gao stvo­ri­ti ta­las vi­sok osam me­ta­ra na aero­dro­mu JFK, 6,5 me­ta­ra, kod ula­za u tu­nel Lin­koln, se­dam me­ta­ra kod par­ka Bat­ge­ri na ju­gu Men­het­na, dok bi aero­drom La Gvar­di­ja bio pre­pla­vljen osmo­me­tar­skim ta­la­som. U ove pro­ce­ne ni­je uklju­čen efe­kat re­dov­nih pli­ma.
"Čak i po­ve­ća­nje ni­voa mo­ra za sa­mo 2,5 cen­ti­me­tra od nor­mal­ne do­pri­ne­lo bi to­me da ve­li­ki de­lo­vi Nju­jor­ka bu­du po­pla­vlje­ni u ura­ga­nu tre­ćeg ste­pe­na".
Ni­vo mo­ra u ce­lom sve­tu la­ga­no ra­ste, mi­li­me­tar po mi­li­me­tar, to­kom 20. ve­ka, ali se taj ri­tam u po­sled­njih de­set go­di­na po­ve­ćao na tri mi­li­me­tra go­di­šnje. Na­uč­ni­ci ve­ru­ju da je za to kri­vo za­gre­va­nje oke­a­na i ota­pa­nje le­da, ko­ji su po­sle­di­ce gro­bal­nog oto­plja­va­nja.



Izvor: Novosti

milina za pacove ..



jos jedna venecija .. ima da gondolijeri iz venecije trljaju ruke kad pocnu da se porucuju gondole