Solarijum, sta je i koliko je stetan?

Doping veštačkim suncem Da li su solarijumi zaista opasni?

"Ko se sunca krije, bolje da ga nije", kaže jedna stara izreka. Ipak, koliko je izlaganje tela suncu, posebno veštačkom, zaista bezbedno?

Bronzani ten ušao je u modu krajem prošlog veka. Pre toga, pocrnelo lice smatralo se ružnim, čak i neprikladnim za jednu damu! Naime, tokom najvrelijih meseci dame su navlačile dugačke rukavice, pokrivale glave velikim šeširima i nisu izlazile iz kuće bez suncobrana. No, vremena su se bitno promenila. Danas je bronzana boja kože imperativ, a solarijum, kao jedno od mesta gde se može steći preplanulost, obavezna "stanica" žena u njihovim kozmetičkim "pohodima". Međutim, mogu li baš sve žene da priušte sebi ovo zadovoljstvo?

Na prvi pogled, Dada, dvadesetpetogodišnji marketinški agent, izgleda samouvereno, preduzimljivo i svesna svojih kvaliteta, kako mentalnih tako i fizičkih. Ipak, ona je ovisnik o bronzanoj boji! Ona zna da je njena navika nezdrava, ali tvrdi da joj jednostavno nema pomoći. Skoro svakodnevno maže svoje telo kremama za samopotamnjivanje i dva-tri puta nedeljno odlazi u solarijum. Kaže da zna da je ova njena navika štetna, ali želja da uvek bude "osunčana" jača je od svega. "U određenom periodu sam, zbog sve brojnijih upozorenja medicinskih stručnjaka da sunčanje uzrokuje kancer kože, prestala da odlazim u solarijum", kaže Dada. "A onda sam počela da se osećam bezvredno, neatraktivno i tako 'isprano'. Na početku je moj motiv za odlazak u solarijum bio da privučem muškarce. Sada je to sasvim lična stvar. Već pri samom ulasku u salon, osećam priliv uzbuđenja, moje raspoloženje raste i doživljavam to kao neku vrstu psihoterapije. Sada odlazim u solarijum jednom mesečno, ili češće, u zavisnosti od raspoloženja", kaže Dada.

No, Dada nije jedina koja obožava bronzani ten. Tokom cele godine ulicama šeta veliki broj preplanulih žena, a biznis sa solarijumima u našoj zemlji naprosto cveta u poslednjih nekoliko godina. U zemljama Zapada ovaj trend traje i duže, oko dve decenije. Uprkos brojnim i sve glasnijim upozorenjima medicinskih stručnjaka, baziranim na istraživačkim rezultatima, žene sve češće odlaze u salone u potrazi za brzim sticanjem preplanulosti. Štaviše, situacija je takva da se slobodno može reći da što stručnjaci više upozoravaju, dame sve više i češće izlažu telo zracima veštačkog sunca. Samo u SAD, kao najočitijem primeru, skoro 30 miliona ljudi godišnje koristi usluge solarijuma, od čega su 70% žene. Uostalom, i kod nas je uočljiva pojava solarijuma gotovo na svakom čošku.

MODA, ILI NEŠTO VIŠE?

Zbog čega žene hrle u solarijume, oglušujući se na sva upozorenja i uprkos zdravom razumu? Jedno od mogućih objašnjenja, svakako i najubedljivijih, jeste pop kultura koja je 80. godina prošlog veka promovisala latino seksepil, a lepotice iz ovog dela sveta počele da šetaju modnim pistama i smeše se sa filmskog i TV ekrana. Taj momenat označio je povratak bronzane boje kože u modu. No, nije to samo stvar pukog pomodarstva. A ne, novi trend je pogodio i podstakao upravo ono u šta su žene već verovale - da preplanula koža deluje zdravije, daleko atraktivnije i vizuelno "skida" kilograme. U jednom, nedavno sprovedenom istraživanju, 70% anketiranih žena izjavilo je da je svesno rizika koji donose UV zraci (kancer kože). Međutim, na pitanje da li veruju da izgledaju atraktivnije kada su preplanule, takođe 70% ispitanica odgovorilo je potvrdno. Kao i pušač koji pali cigaretu dok čita upozorenje zdravstvenih stručnjaka na pakli cigareta, tako isto poklonici solarijuma znaju da je njihova navika i te kako nezdrava. Ipak, mnogi od njih kažu da trenutni rezultati bacaju u zasenak potencijalne konsekvence na duže staze.

Ovisnice o veštačkom tenu imaju brojna opravdanja za svoju strast. Jedne će reći: "Moram da steknem podlogu za odlazak na more", druge: "Idem na važnu proslavu, moram dobro da izgledam", treće: "Preplanuo ten pruža mi sjajno raspoloženje"... Naša Dada, sa početka priče, dodaje još nekoliko argumenata: "Boravak u solarijumu me opušta. Imam utisak kao da sam bila na kraćem odmoru. Osim toga, kad sam preplanula osećam se mlađe i privlačnije."

Medicinski stručnjaci, pre svega psiholozi, donekle potvrđuju ove priče. Oni kažu da solarijumi izgleda zaista pružaju osećaj zadovoljstva samim sobom, a da ih osobe koje odlaze na ove tretmane doživljavaju poput prave terapije. U stvarnosti, situacija je naravno drugačija. Odlazak u solarijum je loše baš poput pušenja, tvrde dermatolozi. Skoro urađeno istraživanje pokazuje da je kod žena, uzrasta od 18 do 30 godina, koje posećuju solarijum 10 puta (ili više) godišnje otkrivena sedam puta veća sklonost ka melanomu, najtežem obliku kancera kože, nego što je to slučaj sa ženama koje ne posećuju solarijume. Ovaj podatak je zaista zastrašujuć, posebno kada se ima u vidu da samo jedna mala izmena u ponašanju može da spreči pojavu smrtonosne bolesti.

PAMET U GLAVU!

Međutim, veliki broj žena jednostavno zatvara oči pred istinom, najviše zbog toga što se posledice izlaganja veštačkom suncu mogu pojaviti i nakon 30 godina. Zato nije ni čudo što većina korisnica solarijuma razmišlja u stilu: "Trenutno me ništa ne boli, ne vidim nikakve promene na koži. Neću sada da se opterećujem brigom šta će biti za 20 ili više godina!" Ovakav stav je najčešći razlog zbog kojeg se žene oglušuju na apele iz medicinskog sveta. Još jedna poklonica "veštačkog" tena, 28-godišnja Maja, vlasnica kozmetičkog salona, priznaje da koristi solarijum dva do tri puta nedeljno u trajanju od 25 minuta. "Sestra me stalno upozorava da to ne činim jer ću ubrzo izgledati starija no što jesam. No, ne brinem preterano jer smatram da je solarijum zdraviji od prirodnog sunčanja. Nema opekotina, pa time ni raka kože", kaže Maja.

To je glavna dezinformacija koju zagovara industrija lepote. Proizvođači solarijuma tvrde da sijalice emituju 95% UVA zraka, a da filtriraju veći deo UVB (odgovornih za nastanak opekotina).

Možda jedina korist za zdravlje jeste ta što veštačko sunce podstiče stvaranje u organizmu vitamina D, koji pomaže resorpciju kalcijuma i fosfora, elemenata neophodnih za životnu aktivnost. Takođe, primećeno je da su žene koje idu u solarijum manje sklone prehladama i infekcijama. S druge strane, pak, ispijena čaša mleka mnogo je lakši, adekvatniji i, iznad svega bezbedniji put do vitamina D. Osim toga, potreba organizma za pomenutim vitaminom može da se zadovolji sa samo 10 minuta izlaganja sunčevoj svetlosti (bez zaštite) tri puta nedeljno. Zraci u solarijumu su nekoliko stotina puta jači od sunčevih zraka! Zbog toga se boja brže stiče u solarijumu. Neumerenost u izlaganju veštačkom suncu svakako dovodi do oštećivanja ćelija kože te se na njoj javlja neujednačena pigmentacija, popucali kapilari, mrlje - naravno gubi se i prirodna elastičnost. Milioni žena poklonica solarijuma spremne su da rizikuju zdravlje zbog kratkotrajnog zadovoljstva. I, sećate se Maje koja tri puta nedeljno odlazi u solarijum? Ona ima 28 godina ali, verujte nam na reč, izgleda kao da joj je 40!

KOME JE SOLARIJUM STROGO ZABRANJEN

1. Ženama sa bolestima štitne žlezde, hipertenzijom, mastopatijom i dijabetesom;
2. Onima koji imaju genetsku predispoziciju ka onkološkim bolestima;
3. Osobama čija je koža prekrivena velikim brojem mladeža i pigmentnih fleka;

KADA TREBA IZBEGAVATI ODLAZAK U SOLARIJUM

1. Za vreme uzimanja antibiotika i oralnih kontraceptiva;
2. Tokom mezoterapije. Od završetka svih dubinskih procedura na koži do odlaska u solarijum treba da prođe najmanje mesec dana;
3. Ukoliko je koža pod upalom;
4. Za vreme trudnoće i dojenja;
5. Ukoliko imate suvu kožu, svetlu put, jer takva koža čak i na najmanje izlaganje UV zracima reaguje opekotinama.

Za ostale, razumno sunčanje u solarijumu potpuno je bezopasno. Kod njih solarijum može čak da poboljša zdravstveno stanje, raspoloženje i reši mnoge kožne probleme kao što su akne i ekcem.

PRAVILA PONAŠANJA POD ZRACIMA VEŠTAČKOG SUNCA

* Boravak u solarijumu, čak i pod uslovom da imate veoma otpornu kožu, ne bi trebalo da traje duže od 20 minuta.

* U solarijumu najviše strada kosa - postaje lomljiva, gubi sjaj i vitalnost. Zato je potrebno zaštititi je od korena do vrha pamučnom maramom ili kapom.

* Zna se da UV zraci loše utiču na mrežnjaču oka. Oni prodiru čak i kroz zatvorene kapke, preko kojih je vezana crna traka. Za solarijume treba nabaviti sunčane naočare sa staklima presvučenim UV zaštitnim slojem.

* Još jedna slaba tačka je koža usana jer ne stvara supstancu melanin, koja ima zaštitnu ulogu. Da se usne ne bi isušile i izgubile prirodnu boju, treba ih namazati balzamom za usne sa UV zaštitom.

* Žene koje su prešle četrdesetu, trebalo bi da pokrivaju predeo grudi.

* Pre solarijuma treba dobro oprati i obrisati kožu. Vrlo oprezno koristite parfeme, dezodoranse i druge parfimisane proizvode. Mnogi od njih su osetljivi na veštačko sunce i mogu da ostave na koži pigmentne fleke.

* Deset sati nakon solarijuma ne teba koristiti pilinge, alkoholne losione i kreme dubinskog dejstva. Neposredno posle solarijuma blago hidrirajte kožu.

Link

Izlaganje veštačkom suncu, odnosno postizanje bronzanog tena na brzinu, pod lampama u solarijumu, rizično je po zdravlje. Svetska zdravstvena organizacija nedavno je svim svojim članicama uputila preporuku da stanovništvo pouče o mogućem štetnom uticaju, jer, tvrdi se, time se povećava rizik obolevanja od raka kože. Preporuka naročito važi za osobe mlađe od 18 godina.

Prema podacima SZO, koji su stigle uoči leta, svake godine se otkrije oko 132.000 novih slučajeva malignog melanoma, koji se smatra najtežim oblikom raka, a 66.000 ljudi svake godine umre zbog ovog ili drugih oblika raka kože. Ove brojke rastu iz godine u godinu. Neslavni rekord povećanja broja obolelih drže Norvežani i Šveđani, koji plaćaju danak navici da se preko celog dana čvare na suncu. Broj pogođenih teškim oboljenjima kože ovde se utrostručio, a u Americi udvostručio. Kao glavni razlog brzog širenja bolesti navodi se upotreba solarijuma i želja za preplanulošću koju diktira moda.

Naši dermatolozi i specijalisti rekonstruktivne i plastične hirurgije često su u prilici da vide posledice preteranog sunčanja po kožu i zdravlje. Profesor dr Radmilo Rončević, naš poznati estetski hirurg, koji je skinuo nebrojano mnogo mladeža i suočio se melanomima – najzloćudnijim oblikom raka kože, za sunčanje kaže samo kratko – da je to najveća glupost. „Koža se suši, stari, stvaraju se uslovi za nastanak malignih oboljenja, a ljudi zaboravljaju da je svakom organizmu dovoljno onoliko sunca koliko dobije u svakodnevnoj običnoj šetnji ulicom”, kaže Rončević.

U ime SZO, pomoćnik generalnog sekretara Kerstin Lajtner podsetila je da su nadležni dužni da uvedu stroži nadzor nad upotrebom solarijuma. Neki aparati zrače mnogo jače ultraljubičaste zrake nego letnje sunce u podne, a efikasne mere kontrole i zaštite u solarijumima do sada je prihvatio tek mali broj država. Ali, kako kažu naši dermatolozi – iako ne žele da uplaše ljude ili da ih odvrate od boravka na svežem vazduhu i uživanja u sunčanim danima – svakoga treba poučiti ili upozoriti kako da se u takvim prilikama ponaša da bi se koža što manje oštetila i da ljudi ne bi, zbog neumerenog sunčanja, obolevali od raka što postaje masovna pojava u zapadnim zemljama.

Većina ljudi smatra da, namazani kremom s visokim zaštitnim faktorom, mogu celi dan da presede na najjačem suncu. Međutim, u 50 do 80 odsto slučajeva, zaštitni faktor koji je naveden na ambalaži kreme kojom planiramo da se štitimo od sunca je manji od onog stvarno delujućeg, jer se svako maže slojem različite debljine. Obavezan savet je da zaštitne kreme sadrže sastojke koje nas štite od ultraljubičastih zraka.

O. Popović