Србија и српски национални интереси

Шта су праве српске и европске вредности
Аутор: Бошко Обрадовић, Објављено: 25. 10. 2010.
Штампај | Пошаљи на е-пошту

Пре неколико дана новинар једног дневног листа коначно је поставио право питање: шта су то праве српске вредности? Ево шта смо одговорили на ово толико ретко озбиљно питање у нашим медијима.

бошко

Живимо у друштву у коме су поремећене све вредности и у коме су евроунијате од права ЛГБТ популације направили европске вредности, а од родољубља екстремизам и фашизам. Да ли то може бити нормално да се поносимо парадирањем противприродних сексуалних склоности, а стидимо елементарне љубави према свом народу и отаџбини?

Шта је то што препоручујемо као систем вредности својој омладини: бекство од традиционалних вредности и заједница и спремност да се одрекнеш свега зарад материјалног статуса? Праве српске вредности за нас у Дверима су побожност, брак између мушкарца и жене, вишедетна породица, морални однос према ближњима, радна етика, социјална солидарност, законоправило, љубав према својој нацији и лојалност према својој држави… Јел се о свему овоме може шта чути на нашим медијима, у нашим школама и политичком животу?

Кад је све ово почело?

Геј парада је вештачки наметнута тема. Чули смо ових дана са државног нивоа да то чак није био ни некакав услов за улазак у ЕУ, па Двери постављају питање ко је и зашто све то на силу организовао као државни пројекат? То јесте на симболичком плану борба између два погледа на свет: традиционалног и новаторског, који заиста не почиње са евроунијатама већ са рушењем српске духовности, националног идентитета и државности кроз читав 20. век.

Доживели смо геноцид у више наврата од најближих суседа, комунистичку тиранију и злочине, искорењивање свега што је српско из нашег друштва у полувековном титоизму, што се наставља и данас у неотитоизму у коме живимо. Мржња на све што је српско остала је иста и исти је притисак на српски национални идентитет: од губљења ћирилице и територија до незавидног тренутног статуса српског народа на Балкану. У свему томе свој велики допринос дали су наши западни савезници који су нас бомбардовали кад год су могли у 20. веку: и 1944. и 1995. и 1999, а сада нас бомбардују новим људским правима које морамо да поштујемо без обзира на вољу већине овога народа да то није нормално и да не може да постане друштвено пожељно.

Није поента у томе да је овде неко хомофобичан и има проблем са приватним сексуалним склоностима, ма колико биле ненормалне ако су приватне, већ имамо проблем са наметањем система вредности и даљим понижавањем наших традиционалних уверења. Много смо као народ понижени и то једном мора да стане. То даље понижавање, и политичко, и економско, и социјално, и морално, више не може да се трпи и морало је негде да пукне.

Нико данас неће или не сме да се врати у прошлост и да се запита кад је почео наш друштвени проблем. То сигурно није Милошевић кога је најлакше оптужити за све. У питању је скоро читав век одрицања од Српства и спремности да се зарад нових идеологија југословенства, комунизма и евроунијатства прода душа и свој народ. Увек и у свему исти образац: нова идеологија се воли више него сопствени народ и његови национални и државни интереси, и све то зарад нечијих партикуларних властољубивих каријера и материјалних интереса.

Шта је оно на чему васпитавамо омладину: празна музика, празна забава, празни шоу програми, криминални јунаци, себични индивидуализам, материјални идеали - и шта смо добили и шта друго можемо добити на овим основама? Немамо праву државну подршку и понуду за омладину: запослење, радне акције, друштвену корисност, моралне и духовне идеале, економске подстицаје, подршку младим брачним паровима и вишедетним породицама, хуманитарну и социјалну мисију, патриотске форме деловања… Па да видимо каква би нам онда била омладина.

Улога Цркве и они који би да те улоге нема

Да ли је државни врх питао Српску Православну Цркву и друге традиционалне верске заједнице у Србији да ли да се одржи геј парада или мишљење преко 90 процената друштва које представљају верници овде ништа не значи? Да ли треба да мењамо учење наше вере због ЕУ и наших евроунијата? Да ли ће истине наше вере ускоро бити политички некоректне и забрањене? Ко је историјски створио овај народ и државу и има ли право да се нешто пита? Ето колико питања на које нема одговора. Српски сабор Двери је позвао на нови друштвени договор у коме би се са једне стране нашле све системске странке власти и опозиције, синдикати и медији, а са друге стране алтернативни медији, Црква и патриотске организацији, чији је глас у друштву намерно пригушен медијском цензуром. То је шанса за спуштање друштвених тензија и ту Црква може да одигра велику улогу, ако јој ико понуди да узме учешћа у решавању друштвених тема, јер је до сада била пракса да Црква нема право да се меша у државна питања. По тој логици Црква треба да одбаци сопствену мисију: да брине о народу који јој је поверен и о чијим свим искушењима мора да има свој став. Улога Цркве била би да наше друштво врати базичним темама и вредностима: духовности, моралу, солидарности, милосрђу, дијалогу и разумевању, родољубљу… Или неко мисли да ово друштво треба да се развија на неким потпуно другим вредностима? И после му није јасно зашто се бунимо када нам намећу оно што је противно свему у шта верујемо и како живимо вековима?

Праве европске вредности су и српске

Праве европске вредности свакако нису оне које се нама данас пропагирају и намећу, и које нас воде у даље понижавање нашег националног достојанства. На нама се заправо вежба будућа диктатура мањина: од сексуалних преко верских до националних. Много је тзв. нових европских вредности око којих трају велике полемике унутар осталих европских народа, као што су, примера ради, електронска документа са биометријским системом идентификације и јединствене базе података, које код нас морају бити аутоматски примењене а да на западу још нису усвојене. Брисел укида могућности народних референдума и других изјашњавања националних држава и намеће нове стандарде сваки дан, не питајући више никога ништа.

То је довело до огромног евроскептицизма и будућност ЕУ је неизвесна, не само због економске, већ и духовне, моралне и институционалне кризе. Праве европске вредности надживеће ЕУ и оне су увек добро дошле у српско друштво, а наша власт их систематски избегава: борба против корупције и владавина закона, екологија и здрави стилови живота, радна дисциплина и тимски рад, синдикална права и социјална заштита, патриотизам и борба против беле куге… То су теме са којима треба парадирати српским друштвом и увести их што пре у наше друштво. Јер ми смо древни европски народ и доживљавамо ове праве европске вредности као своје.

Бошко Обрадовић