SOJA MNOGO VIŠE OD VITAMINA I PROTEINA



Ženama koje pate od klimakteričnih tegoba ili osteoporoze, muškarcima sa povišenim holesterolom i deci alergičnoj na kravlje mleko preporučuje se da što više uzimaju soju. Šta je to što sojino zrno čini tako zdravim?
Sojino zrno može biti žute, braon, zelene ili crne boje. Najveći proizvođač je SAD, gde se godišnje požnje oko 74 miliona tona ove mahunarke! Prihodi od izvoza soje duplo su veći nego od izvoza mesa, mleka ili žitarica. Mnogi se pitaju zašto je ova biljka, koje je inače neupotrebljiva u sirovom stanju, toliko popularna.
U Kini, postojbini soje, ova biljka se već pet hiljada godina smatra najlekovitijom. Naime, Kinezi je nisu samo korisiti samo za ishranu, već i za lečenje mnogih bolesti.
Soja sadrži 37 procenata proteina (poređenja radi, meso ima 12 - 22 procenta), nezasićene masne kiseline, lecitin, izoflavon (izuzetno efikasan u prevenciji raka i osteoporoze) i veoma korisne minerale (gvožđe, magnezujum, kalijum) i to u veoma velikim količinama. Važno je napomenuti da ne sadrži holesterol i lakotozu.
50 grama soje namiriće skoro u potpunosti dnevnu potrebu za vitaminom E, vitamina B1, folne kiseline i vitamina B6, polovinu dnevne potrebe za kalijumom i trećinu potrebe za magnezijumom.
Zbog svega toga, ne treba da nas čudi što je broj ljudi, koji je uvrštavaju u svoju ishranu, sve veći. Džulija Roberts, na primer, svakodnevno pije sojino mleko, dok pevačica Kristini Agilera najviše voli sir od soje.
Soja se sve više koristi kao zamena za mleko i meso. U američkim prodavnicama zastupljena je u 2.000 različitih proizvoda. Pored sojinog korn fleksa, hleba ili paštete pojavili su se i takvi proizvodi kao što je sladoled od soje. Pržena zrna soje postala su omiljena grickalica mnogih ljudi širom sveta. Kod nas je ponuda, nažalost, mnogo skromnija, ali to ne bi trebalo da nas spreči da uvrstimo ovu biljku u naš jelovnik.
Soja kao lek
Kako soja utiče na zdravlje?
Mnogi ljudi koji ne podnose mlečni šećer (intolerancija na laktozu), koriste soju kao zamenu za teško svarljive proizvode na bazi kravljeg mleka. Kao posebno praktična se pokazala njena primena kod dece, koja su alergična na kravlje mleko. Kakao ili korn fleks se takođe mogu uzimati uz sojino mleko, koje telu pruža dovoljnu količinu biljnih proteina. Doduše, soja sadrži petinu količine kalcijuma koju sadrži kravlje mleko, ali zato ima duplo više magnezijuma i sedam puta više vitamina E.
Ukusna jela poput sojinih šnicli, bolonjezi špageta od soje i sojinog pudinga, veoma su zdrava i za starije ljude. Istraživanja su pokazala da izoflavon iz sojinog zrna može da bude odlična preventiva kod tegoba u klimaksu. Njegova molekularna struktura slična je estrogenu u telu i može da uskladi varijacije u hormonima.
Zbog toga su u Aziji, gde je soja zastupljena u skoro svakom jelu, valunzi i ostali problemi zrelog ženskog doba skoro potpuno nepoznati. Čak se i toliko zastrašujući rak dojke javlja mnogo ređe. Isto važi i za oboljenja prostate kod muškaraca koji konzumiraju soju i zeleni čaj u velikim količinama.
Takođe, soja ublažava klimakterične tegobe i smanjenjuje rizik od pojave osteoporoze. Proteini iz soje pomažu telu i kod apsorpcije kalcijuma i podstiču aktivnost ćelija koje su zadužene za izgradnju kostiju.
SOJINI PROIZVODI
* Sojino ulje: ekstrakt sojinog zrna
* Sojino mleko: od sitno mlevenog, omekšanog i presovanog zrna soje
* Sojin jogurt: od sojinog mleka
* Tofu: sir od varenog sojinog mleka
* Miso: pasta od sojinog zrna, soli i žitarica (dobra za supu ali i kao začin)
* Soja sos: pravi se od sojinog zrna, pšenice, vode, soli, gljivica i kvasca
* Sojine šnicle i viršle od soje: pripremaju se kao i meso, odnosno viršle

moze se reci da obogacuje zemljiste mineralima (kao prirodno djubrivo) a jajima nedostaje kalcijum, ja popijem cašu jogurta.... iz evrpopljanina tekst:

Rusi je zovu biljka čudesnica; uz pirinač, pšenicu, ječam i proso, Kinezi su je svrstali među pet svetih biljaka, od kojih zavisi zivot na Zemlji. Poštovana i hvaljena hiljadama godina na Istoku, soja je u XX veku osvojila čitav svet: danas se gaji na 60 miliona hekatara oranica; zbog izuzetne hranljive vrednosti preporučuju je i naučnici i lekari i, naročito, pobornici zdrave ishrane. Tek poneki usamljeni nutricionista upozorava da ej u neumerenim količinama soja štetna.

Postojbina soje je Mandzurija, odakle je pre 7.000 godina počela da se širi po Dalekom istoku, Rusiji i Evropi. U SAD, zemlju koja je danas najveći potrošač i proizvođač soje, ova biljka stigla je pre jednog veka i u prvo vreme gajila se u vrtovima i baštama. Dospevši na američko tlo, brze nego ijedna druga kultura, počela je da osvaja trpeze i prehrambrenu industriju i ubrzo postala jedna od najpupularnijih namirnica Amerikanaca. Razlog je jednostavan: proteinska vrednost kilograma soje moze se izjednaciti sa proteinskom vrednoscu dva kilograma mesa ili 60 jaja, sa deset litara mleka ili dva kilograma pasulja. Preciznije rečeno, naučnici su utvrdili da zrno soje sadrzi od 35 do 45 odsto proteina, od 16 do 22 odsto biljnog ulja, svih osam aminokiselina neophodnih čoveku (lizin, cistin, metonim...), biljna vlakna, skrobni šećer, vitamine iz kompleksa B, B6 i K, provitamin A...

Zahvaljujući ovim hranljivim vrednostima, biljka drevnih Kineza postala je u XX veku glavna namirnica zdrave ishrane. Danas gotovo da i nije moguće pobrojati proizvode od soje. Širom sveta, uz to što se jede u zrnu, proizvode se komadići, brašno, ljuspice, biskviti, odresci, pljeskavice. Stotine kuvara preporučuju variva od soje, kremsupe, salate, paštete, čak torte i sladolede. Kao nezaobilazne namirnice, od soje se prave mleko, sir, jogurt i kajmak. U Kini se vekovima prenose recepti za hiljade različitih jela od soje, sottine vrsta različitih ulja, sojinog hleba, kolača i biskvita. Zbog izdašnosti i niske cene, soja je postala nezamenljiva u konditorskoj i industriji mesa.

Ako se svemu tome doda da često sluzi kao sastojak koncentrovane hrane za tov stoke i drugih domaćih zivotinja, ribljeg brašna i sačme, svetska pomama za sojom postaje više nego razumljiva.

Na našim prostorima soja je prvi put zasađena u okolini Osijeka 1921. godine. Tek 1975. u Jugoslaviji je zasađeno vie od hiljadu hektara soje, dok se danas na društvenim poljoprivrednim dobrima gaji na blizu 90.000 haktara.

Po rečima Nedeljka Nenadovića, profesora Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, naše zemljište je pogodno za razvoj ove kulture, a iz dana u dan sve je više njenih potrošača. U srpskoj kulturi soja je tek 1993. godine počela da se upotrebljava kao zamena za emso i dodatak jelima i varivima.

Sa sojom ipak ne treba preterivati: nutricinosti upozoravaju da u neumerenim količinama umanjuje sposovnost organizma da apsorbuje kalcijum i bakar.

Takođe, iako se mleko od soje preporučuje kao zamena za majčino mleko u prehrani odojčadi, moze da izazove i ozbiljne dečje alergije.