Zovem ja D.A. da li poznaje ili zna nešto iz vojvodjanski umetnički svetu o jednu ženu ko je N.M zvana.
Koja je situacija, kakav je kontext!?
D.A pre godinama došao kod mene redovno, bio je stalan gost kod mene. A sad u poslednje dve tri godinu samo dve puta je pogledao me. Najverovatnije zbog tog soc. deprivaciju u čega živim.
Al kada je došao najviše smo pričali o Derridu i o Budliaru. Derrida sad toliko nije ni važan, bio bi to suviše duboko. Al Budliar je pisao o simulakrumima. Ima knjigu o Ameriku i u tome piše tamo da skoro su dostigli utopiu, i samo zato jer ceo Sad živi u simulakrumu , ne susrešće sa ljudskom realnostom mnogo više sa veštačkim problemima, koje bude medije.
Tada nisam svatio da D.A kroz toga želi mi to objasniti da i ja živim u simulakrumu. Kada mi je objašnjavao da kad zajedno gledamo na tv-u božić, moguće da nije to sad, i baš jako uspešno možemo proslaviti praznike.
A sad zovem ja njega da li poznaje neku ženu zvana N.M., on na tome tako reaguje da Ne. Al da li je to konstativa osim?! Da mi je konstatovao da N.M nepoznata za njemu, ili bilo i malo performativa u tome da nije ni razmišljao više od 3 sec. o tome ko je ona može da bude.
I ako uzmem tog premisu da mi je dao nekada sugestiu o tome da živimo u simulakrumu, a ja naročito. Onda sa tom i to znači, da je taj govorni akt( manje razmišljane o pitanju od 3sec.)bilo je performativa, kojom to kaže da budi ti i sad u simulakrumu, i inače ne znam ti pomoći ni oko ime N.M.-a ni oko tvoju simulakrum.
O vidu tražim reflexie. Odnosno o tome da koliko je verovatno moja alternativa? I koji način uspešnije moguće meriti alternativima mogućnost?

 Nejasno care...

nije kako to? reci pitaj slušaj

Nejasno pišeš. Bez uvrede, ali teško možemo da te razumemo

Cinjenica je da se treba malo udubiti, ali zaista nije toliki problem bio procitsati ovo do sad... ovaj post doduse je bas bas...

jednostavno sam hteo pokazati , da koji nivo potrebno za kritiku jednog simulakrumu.
a to zato je psihologija više , jer kod kognitivne lečenje paranoidnost , najbitnije sredstvo to kad bolesnici mere svojeg sumanutnostima mogućnost.
A zato je soc. psihološki jer ne samo paranoidi žive u simulakrumu , nego i tu u Srbiju svi. Budliar je bitan filozof danasnjicu, skoro je klasičan već. A te pojmovi koji su uzete iz filozofiju jezika kao performativa ili konštativa , svima trebalo bi da bude jasno ko je studirao na neki Filozofski fakultetu.
No To
inače hvala za reagovanju

 


sad  je tek sve  jasno 

pa da mogli bi smo i o obrambeni mehanizmima pisati, kako stiže čovek sa time do simulakruma.
i to kaže da onodys nije razumljiv, protiv tome da sam stašno nečitam i ne poznajem te termine. to je već takav svet što si dizajnirao sebe.i naravno to vodi do morala, i skoro uopše ne treba čuditi se kako razumeju Kohlbergov postkonvecionalni nivo.

brate pod koju si drogu

neku madjarsku...