Većina ozbiljnih alergijskih reakcija na hranu dolazi od koštunjavog voća, pre svega kikirikija, pa se sada traži sorta kikirikija koji ne izaziva alergiju.

Alergije na kikiriki i koštunjavo voće, ne nalaze se među najčešćima vidovima alergije, ali su najozbiljnije od svih alergija na hranu. Iz nepoznatih razloga, alergije su se znatno povećale kod dece, posebno u industrijski najrazvijenijim zemljama.

Alergolog dr Skot Sičerer ističe: "To je zato što deca ili prerano ili prekasno probaju kikiriki u svojoj ishrani. A možda i zato što su majke jele kikiriki tokom trudnoće i dojenja ili je možda jednostavno u pitanju naša prirodna sredina".

Istraživač Muhamed Ahmedna sa Univerziteta Severne Karoline veruje da je pronašao način da eliminiše alergene iz kikirikija posle berbe.

Početni izveštaji o istraživanjima su pozitivni, ali procesuirani kikiriki još nije testiran na ljudima. Na univerzitetu Floride, istraživač Marija Galo nastoji da odgaji kikiriki bez proteina koji izazivaju većinu alergijskih reakcija.

U Medicinskom centru Univerziteta Đuk u Severnoj Karolini imaju još jedan pristup problemima koji se javljaju zbog alergije na kikiriki.

Konstatujući da mnoge stvari koje istraživači zahtevaju od ljudi "nije prirodno jer im stalno savetujemo šta da jedu a šta da ne jedu", alergolog dr Vesli Berks daje ispočetka male, a zatim sve veće količine praha kikirikija učesnicima u testu.

"Naši cilj je da učinimo ljude manje osetljivim kako bi njihova alergija potpuno nestala. Ono što vidimo je da su zaista manje osetljivi na kikiriki. Pojeli su slučajno zalogaj nečega sa kikirikijem i nisu reagovali", konstatuje dr Berks.

Druge alergije na hranu, na mleko i jaja, mnogo su češće ali nemaju tako ozbiljne posledice. U SAD, prema zvaničnim podacima, zabeleži se 125 smrtnih slučajeva godišnje zbog alergije na hranu, a većina se pripisuje - kikirikiju.


Izvor: MTS-Mondo