Volim da kupujem, da trošim pare.

volim kupovati, volim trošiti pare, ali nema tu nekog prenemaganja: nešto mi se svidi, kupim i gotovo. i da, mrsko mi je da probavam.

Mrzim shoping. Kupujem samo ono sto procenim da mi je potrebno i to bez mnogo razmisljanja, bukvalno na "prvu loptu".

Treba zujati i kupovati po snizenim cenama. Inace, dranje...

Volim shopping, ali nazalost u poslednje vreme sve vise idem u window shopping!

Nešto preterano i ne uživam u šopingu i isključiv razlog tome jesu oštra finansijska ograničenja.
Osećam da se u meni krije mali opsesivni potrošački manijak, pa cenim da je dobro dok je tako.
Tačnije, neka finansijska ograničenja će uvek postojati, tako da ne trebam mnogo da brinem... valjda. 

Znam muškarce koji na sniženju kupuju nepotreban alat, nepotrebne elektronske komponente, razna sredstva, dodatke i kozmetiku za automobil. Znam one koji svaki vikend idu na buvljak u blatu i kupuju jeftine starudije pa ih proglašavaju za antikvitete. Ima raznih ljudi koji opsesivno kupuju nešto što je jeftino.

Volim soping, sve dok ne krenem u isti  A onda mi postane frustracija jer nikad ne mogu da nadjem tacno ono sto hocu a da sve te stvari budu u okviru troskova koje sam isplanirala za to.
Inace mrzim da kupujem u drustvu, iskljucivo sama to radim, a ovo u tekstu...to je original moj unutrasnji dijalog same sa sobom 
Tako mi se desi da pola sata stojim na sred neke radnje sa nekim komadom odece u rukama i razmisljam se da li da kupim...jer mi se u glavi odvija citava ova racunica opisana u tekstu 

Fala bogu da u Uscu ima u skoro svakom tom gde se prodaju stvari da se sedi FALA BOGU,al tesko je naci mesto..

Kad krenem u "soping" sa devojkom to nije normalno,mene zaboli svaki zivi i nezivi deo tela..

Takodje. Imam par radnji koje volim, imaju malo jace cene tako da uvek pazarim kad su im snizenja. Manje vise znam sta mi treba, to nadjem, probam, kupim. Finito.