Da, može i tako da se razmišlja...

Samo da podsetim, iz svete knjige Maja, "Popol Vuh" 


„Napravimo onog koji će nas paziti i izdrzavati!
Sta cemo uraditi kako bi bili postovani,
da bi smo ostali zapamceni na zemlji?
Vec smo probali sa nasim prvim kreacijama,
nasim prvim stvorenjima;
ali nismo mogli da ih nateramo da nas postuju i obozavaju.
Stoga, pokusajmo napraviti poslusne,
cenjena bica koja ce nas paziti i izdrzavati.“
------------------------------------------------------
"Nije dobro da nasa stvorenja, nasa dela kazu;
oni znaju sve, veliko i malo"
-----------------------------------------------------------
Sta da cinimo sa njima sada?
"Neka njihov vid dopire samo do onoga sto je blizu;
neka vide samo mali deo lica zemlje!
Nije dobro to sto kazu."
--------------------------------------------------------------
"Zatim Srce Neba dunu maglu u njihove oci,
sto zamagli njihov vid kao kada se dune u ogledalo.
Njihove oci behu pokrivene i oni mogase da vide samo ono sto bi blizu,
samo im je to bilo bistro"

Uzivajte u jednom delu zapisa "najvecih trolova u istoriji covecanstva".

 

Код мене су то Карамазови и Велики инквизитор. 

Suvise je montiranih "paranormalnih"  dogadjaja na ovom svetu, da bismo sad mogli tek tako bez ikakve sumnje da verujemo da je ovo real. 

Одсуство доказа није доказ одсуства.

infoPHYSICS

Detektori elementarnih čestica

Scintilacioni detektori

 
Pitanje koje sada može da se postavi jeste šta je zapravo scintilacija? Kada naelektrisana čestica prolazi koroz materiju, ona ekscituje jedan deo atoma i molekula sredine. Kod nekih materijala mali deo deponovane energije čestica se oslobađa emisijom fotona u vidljivoj oblasti. Ovo se naziva scintilacija materijala. Kod scintilacije su bitna dva efekta: fluorescencija i fosforescencija. U slučaju fluorescencije svetlost se emituje u izuzetno kratkom vremenskom intervalu posle prolaska čestice (~10 ns), dok kod fosforescencije pobuđeni molekuli ostaju u metastabilnom stanju pa je vreme emisije duže. Sve scintilatore možemo podeliti u dve grupe: organske i neorganske.

Organski scintilatori

Organski scintilatori se najčešće dele u tri grupe i to na kristalne, tečne i plastične organske scintilatore. Pri prolasku naelektrisane čestice kroz materiju dolazi do jonizacije materije, a zatim ti pobuđeni joni emituju najčešće plavu ili zelenu svetlost. Ovaj proces je posebno naglašen kod onih organskih supstanci koje sadrže aromatične prstenove kao što su polistiren (PS) i poliviniltoluen (PVT). Kod fluorescencije inicijalna ekscitacija se dobija apsorpcijom fotona i njegovom deekscitacijom, emitovanjem fotona veće talasne dužine. Fluori se koriste za pomeranje talasnih dužina svetlosti scintilatora ka pogodnijim talasnim dužinama. Ono što se dešava u kompleksnim molekulima jeste da se apsorpcija i emisija prostiru preko široke grupe energija fotona, i delimično se preklapaju, što znači da se deo emitovane svetlosti može ponovo da se apsorbuje. Samoapsorpcija je nepoželjna pri upotrebi detektora jer dovodi do skraćenog trajanja slabljenja svetlosti.Razlika u talasnim dužinama između maksimuma glavne apsorpcije i emisije naziva se Stoksov pomeraj. Najčešći je slučaj da, što je veći Stoksov pomeraj, da je tim je manji stepen samoapsorpcije, tako da je veliki Stoksov pomeraj poželjna karakteristika fluora.

Tekst preuzet sa : infoPHYSICS
Ceo tekst na: http://www.df.uns.ac.rs/infophysics/Detekcija%20cestica%20-%20Scintilacioni%20detektori.html

Dakle - Jonizacija materije



 

Osnovno

 Pradomovina Mongolskih skočimiševa (Gerbila), mongolska je pustinja Gobi (foto), koja je hladnija od npr. afričkih pustinja. Zato Skočimiševii imaju krzno i po ušima, udovima i repu. U prirodi žive u nastambama ispod zemlje, u grupama. Prosječan im je životni vijek 3-5 godina (u prirodi zbog predatora žive puno kraće i rijetko umiru prirodnom smrću).

 Razlikuju se izgledom i ponašanjem od svojih rođaka Egipatskih skočimiša (i drugih pustinjskih skočimiša) koji mogu sintetizirati vodu iz voća i povrća. Na početku naglašavamo da Mongolski skočimiši o kojima je ovdje riječ - to ne mogu !

 Krasi ih apsolutna različitost karaktera. Gotovo da ne postoje dva skočimiša koji će u pojedinim situacijama reagirati na isti način, tako da ako držite nekoliko skočimiša iste boje, lako ćete ih raspoznati po karakterima !

Vole se igrati, jako su zantiželjni, ne grizu. Spavaju malo-po-malo. Najčešće su dva sata budni, pa dva sata spavaju, no to nije pravilo. Aktivni su dakle i po danu i po noći. Savjetujemo također da ih (ukoliko imate slab san) ne držite u sobi u kojoj spavate, jer često znaju biti bučni (autori ovog teksta, na sreću, imaju dosta tvrd san i nemaju problema s tim). U daljnjem tekstu pokušat ćemo objasniti osnovne potrebe Vaših novih ljubimaca - Mongolskih skočimiševa.

Dakle, mongolski skocimis