Smrtna kazna - Death penalty - Capital punishment

Piše: Milan Nikolić
      

Još u rodovsko-plemenskom uređenju javlja se nejednakost među ljudima koja uslovljava njihova različita ponašanja. U ljudskoj je prirodi da želi ono što je zabranjeno i da krši moralne norme. E sad, da bi društvo opstalo i da bi se sprečila anarhija, moralno neprihvatljiva ponašanja morala su biti sankcionisana.



U početku je sve bilo regulisano običajnim pravom, a prvi pisani akt je Hamurabijev zakonik iz 18.veka p.n.e. Zakon je sadržao 250 odredbi kojima se regulišu društveni odnosi, a kažnjavanje je bilo po principu "oko za oko, zub za zub". Prvi pisani zakon u staroj Grčkoj je Drakonov zakonik iz 621.g.p.n.e., izuzetno rigorozan zakon za koji se govorilo da je pisan krvlju. Rimljani su imali "zakon 12 rimskih bronzanih tablica" a rimsko pravo je i dalje predmet proučavanja na fakultetima.

Ono što je zajedničko svim ovim, pa i kasnijim pisanim zakonima, je smrtna kazna kao najsuroviji vid kažnjavanja pojedinaca. Tokom istorije metode izvršenja su se menjale. Sa društvenim napretkom egzekucije su postale mnogo humanije I ređe. U antičkoj Kini osuđenici bi bivali rastrgnuti uz pomoć 4 ili 5 konja I to je jedan od najužasnijih metoda egzekucije. U starom Rimu su na osuđenike puštali grupu krvoločnih pasa, lavova i drugih životinja. Još jedan karakterističan rimski način izvršenja smrtne kazne je razapinjanje na krst kažnjavanje Hrišćana zbog monoteističke religije.

U srednjem veku osude na smrt nisu bile nimalo redak slučaj. Uglavnom su bile verskog karaktera i pogađale su sve protivnike zvanične crkve. Tako su nakon iskonstruisanih suđenja, najčešće uz svedočenje 2 svedoka mnogi ubijeni ni krivi ni dužni. Najviše su na udaru bile žene, koje su pod optužbom da su veštice spaljivane na lomači. Na lomači su živi spaljivani i jeretici, ali i neki od najgenijalnijih umova i mislilaca. Đordano Bruno i njemu slični lišeni su života zbog svojih slobodarskih ideja. Nešto kasnije u toku francuske revolucije uvedena je giljotina. Na njoj je odrubljeno mnogo glava poznatih Francuza tog vremena između ostalih i Maksimilijan Robespjer, jedan od vođa revolucije, okončao je svoj život na giljotini. U srednjem veku korišćene su jos neke brutalne metode egzekucije: nabijanje na kolac, vešanje, davljenje, odrubljivanje glave.


U novijem vremenu najzastupljenija metoda je streljanje, uostalom ovako se i kod nas izvršavala smrtna kazna dok nije ukinuta zbog ulaska naše zemlje u Savet Evrope. U Americi se za egzekuciju najčešće upotrebljava električna stolica. Nju je oko 1880.godine konstruisao Edison (pronalazač sijalice), a radi na principu propuštanja struje od nekoliko hiljada volti kroz ljudsko telo. U poslednje vreme u svetu se sve više koristi smrtonosna inekcija koja nakon ubrizgavanja izaziva smrt bez agonije. Moram priznati da je ovo ipak najhumanija upotreba smrtne kazne. Ipak, u nekim muslimanskim zemljama održala se tradicionalna smrt kamenovanjem - namenjena seksualnim prestupnicima.

U svetu trenutno 74 zemlje imaju smrtnu kaznu kao zakonski vid kažnjavanja. Bez smrtne kazne je cela Evropa (izuzev Belorusije), Australija, Kanada i Novi Zeland. Najveća upotreba smrtne kazne je u Narodnoj Republici Kini gde je po zvaničnim podacima 2004.godine bilo više od 3400 izvršenja.

Prvih 12 zemalja u svetu po broju smrtnih kazni i učestalost po podacima Amesty International (svetska organizacija za zaštitu ljudskih prava).


ZEMLJA 2004. na 100 mil. stan.
1 Kina 3,400+ 260
2 Iran 159+ 230
3 Vijetnam 64+ 77
4 SAD 59 20
5 Saudijska Arabija  33+ 130
6 Pakistan 5+ 9.4
7 Kuvajt 9+ 400
8 Bangladeš 7+ 5
9 Egipat 6+ 7.9
10 Singapur 6+ 140
11 Jemen  6+ 30
12 Belorusija 5+ 48

ovaj da... vidi se da osoba koja je pisala ovaj tekst ne poseduje nikakvo pravnicko znanje...

"oko za oko, zub za zub" je sistem taliona i nije se primenjivao samo u Vavilonu, vec u citavom tada poznatom svetu, a da je Hamurabijev zakon prvi pisani akt je notorna glupost jer su otkrivena baр dva starija kodeksa....

"Zakon 12 (bronzanih)? tablica"  donesen je je 450-449. p.n.e. i sgurno nije niti jedina kodifikacija rimskog prava, niti jedini razlog zbog koga se rimsko pravo proucava.... Celokupna istorija rimskog prava, a posebo jedan kasniji akt "Corpus Iuris Civilis", ostavili su nemerljiv uticaj na razvoj i Kontinentalnog i Common law prava... ali, pre svega u oblasti gradjanosg prava...

Vecu glupost odavno nisam cula... Samo notorna neznalica moze tako nesto da napise... Razapinjanje na krst potice iz Persije, preko Aleksandra velikog prosirilo se u Atinu i Evropu, primenjivan je i u Egiptu i Kartagini... To je bio uobicajeni nacin izvrsenja smrtne kazne za teska krivicna dela izmedju 6-4 v.p.n.e.
Sigurno najkrvolocniji primer rimske upotrebe ove metode je Spartakov ustanak kada je 6000 robova bilo je razapeto Via Appia kao znak upozorenja. Znaci, Isus Hrist nije bio ni prvi, ni poslednji koji je bio razapet na krst.... To sto je ovaj dogadjaj usao u hriscansku ikonografiju i poprimio sasvim drugo znacenje je sasvim druga prica...