Смрт слобода? :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Смрт слобода?

Под будним оком свеприсутних евробирократа, доносе се директиве (закони) чија је сврха рушење најважнијих темеља слободног друштва. Циљ спорог и неуморног „напредовања“ ЕУропe јесте успостављање једноумља, у стилу сваког тоталитарног система. Сада је мета слобода говора, некада сматрана основом демократског друштва, која се полако шаље на сметлиште историје.

Европска унија

Савет Европске уније донео је, у априлу 2007. године, Оквир одлуке о борби против расизма и ксенофобије који прописује поступање државама чланицама у случајевима „говора мржње“. Објављивање текста изазвало је бурне реакције многих блогера из Европске уније и шире због очигледне претње слободи изражавања коју овај документ представља.

Директива криминализује тзв. „говор мржње“ и прописује казне од једне до три године затвора за подстицање насиља или мржње на етничкој или расној основи; укључујући дељење материјала у облику летака, слика и слично. Такође, кажњиво затвором је и порицање, подржавање или умањивање злочина утврђеним Статутом Међународног кривичног суда (МКС), што укључује геноцид и остале ратне злочине.

Последица овог акта је одступање од принципа кажњавања само непосредног подстицања на директно насиље, и прелажење на забрану сваког изражавања које наводно шири мржњу, што је широк и савитљив појам. Када се узму и одредбе које забрањују било које преиспитивање истине иза „утврђених“ ратних злочина, може се претпоставити која је права намера аутора ове иницијативе, институционализовано одређивање одговарајућих истина.

С обзиром да је Међународни суд правде, у пресуди предмета БиХ пр. Србије, одлучио да је у Сребреници почињен геноцид, сваки покушај порицања ове тврдње (која је сама релативизације геноцида) и промовисања историјских чињеница биће кажњиво затвором у Европској унији, пратећи слово овог закона.

Напад на слободу говора се наставља и новом институцијом Европске потернице која омогућава испоручење грађана који се траже у другој европској држави за случајеве које укљулују „расизам и ксенофобију“. То дозвољава државама чланицама које саме прописују законе у складу са њиховим тумачењем „мржње“ да траже изручење преступника из других држава који, на пример, на интернету пропагирају одређене идеје, с обзиром да потерница покрива и појам „криминала путем компјутера“.

Не може се рећи да је претерана претпоставка да ће (будуће) чланице ЕУ – Хрватска, Словенија, БиХ (Федерација) – корисити сва средства да заштите властиту верзију историје ратова на територији бивше Југославије, користећи се пристрасним пресудама хашког квазисуда. Да ли ће Срби, уколико икада буду примљени у ту Унију, морати да се правдају под претњом затвора пред машинеријом ЕУ? Само ако наставе путем еУтаназије, додуше имајући у виду све рестриктивнију природу закона у Србији, питање је колико ће нам за забрану слобода ЕУ уопште бити потребна.

Проблем слободе говора у ЕУ је далеко шири од проблема у којима се Србија налази, и укључује многе европске институције. На пример, Европски суд правде недавно је одлучио да забрани позитивно писање о лековима који још нису одобрени. Постоји и апсурдно опширна Директива о подацима која забрањује свако електронско чување личних података особе која то не одобри, што у суштини забрањује да се на било ком сајту или документу помињу имена лица пре одобрења (укључујући политичаре, глумце, спортисте). Забрана се не односи на новинаре, али нису сви новинари..

Појам Европске уније – бирократске творевине са огромним дефицитом демократије – и принципи грађанских слобода су суштински супротстављени. Даље интеграције земаља чланица, садашњих и будућих, у систем европске супердржаве само доноси нова ограничења слобода говора, изражавања и мишљења својих грађана, уз све мање поштовање према њиховој вољи. Најбољи пример је понављање референдума о Лисабонском споразуму у Ирској, због чињенице да је народ „погрешно“ одлучио први пут, и најаве ирских власти да овог пута медијска заступљеност не мора да буде једнака за обе стране. То је право лице евробирократа и њихове визије будућности. Једно мишљење, њихова истина.

Европска унија и демократија су, показало се, по дефиницији антоними; борба за слободу је у сваком случају борба против европских интеграција.