Smrt majke i bebe na porodjaju

BEOGRAD - Doktor Branislav Arsić, šef zemunskog porodilišta, u kome su na porođaju pod još nerazjašnjenim okolnostima umrla Mejrima Gicić i njena beba, u izjavi za Kurir kaže da je i on šokiran njihovom smrću. O razlozima smrti majke i bebe na stolu za porođaj, kako je rekao, ne želi da nagađa dok ne bude gotov nalaz patologa.
   

Doktor Branislav Arsić

- Mejrima Gicić je u nedelju ujutro primljena u našu bolnicu. Urađene su joj neophodne analize i ništa nije ukazivalo na to da će doći do fatalnog ishoda i po nju i po bebu. Sve je bilo u najboljem redu. Negde posle devet sati ujutro ona je prokrvarila i tada je konstatovano da se bebi ne čuju otkucaji srca. Odmah je prebačena u operacionu salu da se obavi carski rez i da se izvadi mrtvo dete. Tokom operacije došlo je do pada pulsa i krvotoka. Anesteziolozi su brzo reagovali i povratili je u normalno stanje. Kada je operacija skoro završena, ponovo dolazi do pada pulsa i krvotoka, ali su, nažalost, svi pokušaji da se ona povrati bili bezuspešni - priča šef zemunskog porodilišta.

Potom je, tvrdi on, Mejrima hitno prebačena na odeljenje za reanimaciju.
- Otkazali su joj svi vitalni organi i nije joj bilo spasa. Ali, eto, i to se dešava. Čekali smo da se neko iz porodice javi da mu saopštimo šta se dogodilo. Njenom suprugu sam objasnio šta se i kako dogodilo, a on je pitao kako smo je transportovali sa hirurgije na reanimaciju kada nije radio lift. To je za mene potpuno nebitno, jer ako ne radi jedan, radi drugi lift. Mogli su i na rukama da je transportuju, ali ne vidim šta je u tome važno. Ponavljam, na osnovu dokumentacije u toku trudnoće i rezultata koje smo mi obavili jednostavno ništa nije moglo da ukaže na to da će i majka i beba da umru - navodi Arsić.

On tvrdi da niko u porodilištu te nedelje jednostavno nije mogao da napravi bilo kakav propust koji bi prouzrokovao ovu tragediju.
- Kod Mejrime je najverovatnije došlo do edema pluća, posle čega je umrla. Sada treba sačekati da patolog obavi niz analiza na osnovu kojih će se utvrditi šta je prouzrokovalo stvaranje vode u plućima. Ovaj događaj je potresao sve nas u porodilištu - konstatuje šef porodilišta.

Saša Petrović, suprug Mejrime Gicić, smatra da neko od lekara ili babica tog dana nije na vreme reagovao i da su i supruga i dete zbog toga stradali.
- Možda je Mejrima na stolu osetila nešto i dozivala babicu ili doktora a niko je ili nije čuo ili nije hteo da je čuje. Kad su se pojavili, verovatno je bilo kasno da se spase beba. Ali, koliko znam, uvek se ide na to da se spase bar jedno, ili majka ili dete. U mom slučaju, nažalost, ni Mejrima ni devojčica koju je nosila nisu ostale žive - kaže suprug.

(LJ. K.)

To sto se desilo je strashno, bez sumnje... Ali cini mi se, (a to mi se nimalo ne dopada) da je aktuelni trend da kad god neshto krene po zlu da se okrive lekari... Nemara ima svuda, pa i u lekarskoj praksi, samo sto se te greske i propusti najcesce tesko ispravljaju (ako je to uopste moguce)...
Jedno je sigurno... Kad god se dodje u situaciju da pacijent mora hitno da se "otvori" u hirurskoj sali, tj kada u kratkom vremenskom roku mora da se upotrebi invazivna hirurska tehnika, i to pri anesteziji, rizik fatalnog ishoda se povecava.
U svakom slucaju, ako je lekar kriv, onda treba da se povede odgovarajuci disciplinski postupak. Ipak, treba znati jednu stvar, a to je da hirurg nije sam u sali, vec je okruzen velikim brojem pomocnika, sestrama, anesteziologom...  
Porodicna tragedija, stvarno potresno.  

Kad razmisljam o porodjaju nikad se ne plasim bola koji sa njim dolazi,sto je jednom moja drugarica rekla pred svoj porodjaj "pa ko je izradjao sve ove ljude"

Uvek se plasim nestrucnih doktora i sestara koji su po nasim bolnicama nemilosrdni prema pacijentima.Bila sam u prilici da vidim kako se sestre ophode prema porodiljama i svaki put sam pozelela neku sestru da udarim jer mi je isla na zivce sa njenom drskoscu,svakoj porodilji je rekla da se ne folira i da ne kuka kao kukavica,pa cak iako se stvarno nesto iskomplikuje kod nekih buducih mami,zato i dolazi do nesrecnih slucajeva jer ljudi u belom ne obracaju paznju.

Zao mi je kada ccujem za ovakve tragedije,i strah me je da se sutra poradjam u nasoj bolnici gde smrdi na budj i nestrucan odnos lekara prema pacijentima...

I ja sam se porodila ali u Skoplju, nista manje ni vise drskiji nisu bili, mada su dolazili dok sam jos lezala u sobi i danju i nocu da pogledaju buduce mame. U jednom momentu sam i sama prokrvarila kada su me pregledali ultra zvucnim aparatom ispostavilo se da je beba (danas moj sin Dusan) okretanjem prebacio posteljicu ispred sebe, tada su mi rekli da ni slucajno ne smem da ustajem i da ce dolaziti da me kontrolisu, a da sama treba da pratim dalje krvarenje i ukoliko ne prestane da ih obavezno zovem.
Oko 33 sata kasnije krenuli su mi pravi porodjajni bolovi kada su me prebacili na porodjajni sto i ostavili jos neko vreme samu (uz povremeni nadzor neke sestre ili doktorice) dok se spreme pa da me porode, sam porodjaj je trajao oko sat vremena i bio je strasno tezak, da bi u 17 i 15 rodila sina teskog 4.150 kg i dugackog 52 cm sa polomljenom desnom lopaticom.
Kasnije sam imala nekih komplikacija oko posteljice ali do 20:00 je vec sve bilo u najboljem redu i odnesena sam u sobu.
Dakle ne znam kako se to radi u Novom Sadu ili Beogradu ali u Skoplju su bili sasvim ok barem ja tako mislim.
I vristala sam kad god bi osetila da moram, cela bolnica me je cula ali nisam za to marila niti sam cula sta su mi govorili, i da li su uopste nesto govorili, mene je bolelo i nije me bilo briga ni za sta drugo niti za koga drugog.

ej boze svasta- ne znam samo zasto ne sme otac da bude prisutan porodjaju ako to zeli- ovde je to u svedsku sasvim normalno- nebi volela da sam na mestu tog coveka koji je izgubio i dete a i zenu   - to bi mu dosta znacilo za njega da je bio tu snjima

ovde nema vikanje na trudnice niti su drski-jer kad bi mi se to desilo imala bi babica plavo oko ili bi izgubila posao