Beograd preko Beča via Peking. Avion ulazi u oblak, ponire, točkovi dodiruju zemlju, motori se gase, ali je i dalje sve sivo. Magla, ne nije. Smog?! Biće da jeste i to takav da vam se čini da je Pančevo vazdušna banja za Peking.

Zakrvavljenih očiju izlazim iz aviona. Razlog, međutim, nije loš pekinški vazduh, već moj sap(a)utnik Vlad, Litvanac gabaritan kao i ja. Sedišta normalna, toliko tek da obojica "kipimo" preko njih. Muljali smo se laktovima i kolenima ceo put, zbog čega u tih desetak sati, koliko je trajao let iz Beča, nije bilo prostora i vremena da trenemo.

Aerodromska zgrada velika gotovo kao Kina. Hodnik, pokretne stepenice, opet malo pešačenja, pokretna traka i eto nas na pasoškoj kontroli. A onda vozom, doduše samo jednu stanicu, do terminala gde se podiže prtljag.



U zgradi je toplo, vruće, ali to je, pokazalo se, tek predvorje pakla. Da ventilacija (klima) radi dobro shvatite tek kada zakoračite napolje, gde vas na volej dočeka neverovatna sparina. Ma samo jedan treptaj bio je dovoljan da me oblije znoj.

Na sreću domaćin me čeka. Smeštaju me, vozač Kinez, kom nisam upamtio ime, i Ana iz Jolly Travela, u kola, gde je već prijatna alpska klima. Krećemo ka hotelu. Polusatna vožnja, možda neki minut kraće, prvo autoputem, a zatim rutom kroz grad.



S obzirom na to da je vidiljivost značajno smanjena (pogledaj slike), osim međaša pokraj puta, višespratnica, olimpijskog stadiona, nekoliko poslovnih zgrada i šoping molova teško da šta drugo može da zapne za oko. Ipak, ima šta da se vidi, sve je impozantno, nema građevine sa manje od 15 spratova (brojao sam spratnost samo onih najnižih, one visoke nisam stig'o da prebrojim).

Stižemo u "Nema zime", kako u slobodnom prevodu glasi naziv hotela (Winterless) u kom sam smešten. Zime nema, ali će možda kiša, pomislio sam kada ugledah na pešačkom prelazu devojku sa kišobranom.
Međutim, objasnili su mi da ih ne nose one zbog vremena, već mode. Kad su u pitanju Kineskinje, na ceni je beo ten, tako da one dame koje drže do sebe šetaju sa umbrelima.



A propos kišobrana, jedan me je sačekao i u hotelskoj sobi, pretpostavljam da bih i ja mogao da se modiram, jer u drugu svrhu teško da ću moći da ga upotrebim, pošto statistika kaže da Peking u proseku godišnje ima svega pet ili šest kišnih dana.

Međutim, nije me samo kišobran dočekao. Pedantni Kinezi su u moju sobu "ukrcali" i kompletan pribor za ličnu higijenu za vod tinejdžerki - četiri kupke, dva šampona, četiri sapuna, mleko za telo, noćnu kremu, tri četkice za zube, dva brijača, štapiće za uši, kape za kupanje, češljeve, šnale...



A našlo se mesta i za šest (!!) pari papuča (plave za dečake, a ciklama ili roze za devojčice), vagu, kompletan pribor za kuvanje čaja i supe, ali i za gas masku (!!!) i pištaljku, zlu ne trebalo.

Za kraj sam ostavio pored ogledala u kupatilu uredno složene ženske kondome, vibrirajuće muške kondome (?!) i neke, valjada, afrodizijake (na kutijama piše: "like fire to one's heart's content" i "the passion is lasting").
Sigurno su se u sobi šćućurili i neka Kineskinja ili Kinez, ali još ih nisam pronašao...



Izvor: MTS-Mondo