„Blic“ saznaje uoči Sabora SPC 14. maja
Smena dvojice vladika ili celog Sinoda
Autor: Željka Jevtić | Foto:FoNet | 05.05.2009. - 06:51


Nedelju dana pred redovno zasedanje Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve nije izvesno da li će Sabor biti i izborni i SPC dobiti 56. patrijarha po redu. Kako „Blic” saznaje u beogradskoj Patrijaršiji, zato je gotovo izvesno da će biti promena u crkvenoj vladi - Sinodu.

U poslednjih nekoliko dana to je načelno dogovoreno. Međutim, nije precizirano da li da se menjaju svi članovi ili samo deo Sinoda. Tako će i ova odluka na Saboru koji počinje 14. maja biti prilika da se prebroje snage.
Ukoliko prevagne opcija da se menja ceo Sinod, to znači da mitropolit Amfilohije (Radović) više ne može biti predsedavajući u odsustvu patrijarha jer on ne može biti opet biran za člana crkvene vlade. Kako je kao najstariji po činu član Sinoda preuzeo ulogu da zamenjuje patrijarha u odsustvu, pitanje koja će odluka biti doneta kada je reč o Sinodu ima mnogo širi značaj i od samog izbora nove crkvene vlade. Sadašnji članovi mogu biti birani tek za naredni Sinod, to jest za najmanje dve godine.
Međutim, trenutno nema jedinstvenog stava kakve bi promene trebalo da nastanu u crkvenoj vladi. U poslednjih nekoliko nedelja odvijala se živa komunikacija među vladikama, ali dogovor nije postignut. Nije isključeno da će i samo zasedanje Sabora otpočeti a da se ne zna da li će se birati ceo novi Sinod ili samo njegova dva člana koja su najduže u crkvenoj vladi.
Prema saznanjima „Blica”, od uticajnih vladika prvenstveno za promenu celog Sinoda je vladika bački Irinej (Bulović). Ovaj episkop i gura scenario biranja svih novih članova. Za promenu svih članova je i vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije (Kačavenda), značajan utoliko što je pod njegovim uticajem sigurnih najmanje desetak vladika. Međutim, kako će se stvari odvijati na samom Saboru zavisi umnogome od mitropolita Amfilohija koji tok sednice može promeniti svojom odlukom takozvanog zamenika. Kako kaže dobro upućeni „Blicov” sagovornik iz beogradske Patrijaršije, mitropolit će teško prihvatiti promenu članova Sinoda. Kako sada stvari stoje, mitropolit će eventualno pristati da se biraju samo dva nova člana koja bi zamenila vladike koje su najduže po stažu u vladi - episkopa mileševskog Filareta i episkopa žičkog Hrizostoma. Inače, predsedavajući Sinoda je patrijarh Pavle, zamenjuje ga mitropolit, a osim Filareta i vladike žičkog član je bihaćko-petrovački Hrizostom (Jević). Zamenici u Sinodu za koje nije isključeno da ostanu u vladi su Vasilije (Kačavenda) i mitropolit zagrebačko-ljubljanski i cele Italije Jovan.
Ovaj Sinod obeležio je do sada neuobičajen način rada. U poslednjih nekoliko meseci na sednicama su osim članova prisustvovali i zamenici. Dobro upućeni sagovornik „Blica” kaže da „to ne samo što se po prvi put pojavilo” već „nije ni logično”.
- I to je jedan od pokazatelja da stanje u Crkvi nije redovno - kaže.
Do sada nikada nije bilo velike buke oko izbora novih članova Sinoda - oni su birani na predlog patrijarha. „Blicov” sagovornik kaže da bi crkvena vlada i inače trebalo da se menja jer joj je istekao mandat, međutim kako nema aktivnog patrijarha „sve je prepušteno slučaju, interesima i kršenju crkvenih zakona”. Otuda izbor novih članova neće ići glatko. Prema nezvaničnim najavama, ukoliko prevagne opcija da se menja Sinod, a što bi trebalo zbog isteka mandata, to će biti učinjeno na neuobičajen način, tako što će vladike na Saboru glasati.
- Da je stanje u SPC regularno, da ima aktivnog patrijarha, izbor Sinoda ne bi bio nikakav problem. Kako to nije slučaj, zaista je neizvesno šta će se dogoditi i na koji način - kaže sagovornik „Blica”.

Amfilohije sa obeležjima vlasti
Mitropolit Amfilohije, iako samo zamenjuje patrijarha, sve vreme pojavljuje se u Beogradu sa obeležjima kao da je ustoličen - nadležni episkop. Znaci ‘vlasti’, a koji mu ne pripadaju, jesu paterica (štap) koji nosi i presedan je da sedi na gornjem mestu u oltaru. To nije činio ni sadašnji ruski patrijarh Kiril koji je u ulozi mitropolita zamenjivao Aleksija iako je bio najizgledniji kandidat za budućeg patrijarha.

Kačavenda krči put ka tronu
Učene vladike poput dalmatinskog Fotija, braničevskog Ignjatija, zahumsko-hercegovačkog Grigorija, žičkog Hrizostoma načelno smatraju da je stanje u Crkvi neregularno, ali i nemaju inicijativu. Igru pred ovaj Sabor vode, a čini se da će između njih biti i glavno odmeravanje snaga, mitropolit Amfilohije, zvorničko-tuzlanski Vasilije i bački Irinej.
Veoma aktivan u proteklom periodu bio je Kačavenda. Ovaj episkop, poznat u narodu po luksuznom i otmenom vladičanskom dvoru, obeležio je i prošlogodišnji novembarski Sabor. Bio je za izborni Sabor, a svoju podršku i svojih vladika najavljivao je episkopu zahumsko-hercegovačkom. Međutim, tokom Sabora isturio je par svojih vladika po čijim navodima se moglo zaključiti da su protiv izbornog Sabora. To je bila i poruka mitropolitu da nisu ni za njega. Tada se spekulisalo da je episkop Vasilije zakulisnim radnjama sprečio izbor novog patrijarha jer nije imao svog sigurnog kandidata. Posle novembarskog Sabora došlo je do neoubičajenog zbližavanja njega i konkurenta mitropolita Amfilohija i pored činjenice da se njihova duhovnost, odnos prema bogosluženju i budućnosti SPC poprilično razlikuju. Ove odnose dobro upućeni porede sa Kačavendinim stavom prema Grigoriju pred prošli Sabor. Otuda se spekuliše da bi sadašnje zbližavanje moglo biti uvod u još jedno eliminisanje i krčenje puta sebi ili nekom od svojih kandidata.


Izvor: Blic

Samo par reči na ovu temu.

Članovi Sinoda Crkve se sukcesivno smenjuju i ni jedan Vladika ne može biti
natreran da postane članom tog 'tela'.

Vladike (Episkopi) mogu ali i ne moraju menjati Eparhije u kojima 'stoluju'.
I ovo se dogadja i na prošlim Saborima je bilo toga. I biće, prirodno je to.
A neki ceo život proveudu u jednoj Eparhiji. Ima i toga.

Na drugi dan Vaskrsa, kod nas u Crkvi Preobraženja je Liturgiju služio
Mitropolit Amfilohije. Nisam pre uživo video ovog čoveka.
Kada je sedeo - sedeo je na Episkopskoj stolici a ne u oltaru, u gornjem mestu.

I kasnije, tokom doručka (koji je na brzinu 'odradio' i u maloj količini
jer su ga 'spopadali' sa pitanjima) nije mi izgledao kao neko ko
'vlada' već više kao ... 'gostujući stariji sveštenik'.

Trojica vladika odlučuju ko će upravljati srpskom crkvom
Oni se bore za tron
Autor: Željka Jevtić | Foto:FoNet, D. Grubin, G. Bobić | 06.05.2009. - 06:52


Ukoliko se tokom majskog zasedanja Svetog arhijerejskog sabora donese odluka da se menja cela crkvena vlada i u zavisnosti od toga koje će vladike ući u novoizabrani Sinod, zavisiće i buduća dešavanja u SPC, pa i da li da se bira novi patrijarh, kažu za „Blic” u beogradskoj Patrijaršiji. Od odnosa, dogovora i interesa trojice glavnih aktera, mitropolita Amfilohija (Radovića), vladike bačkog Irineja (Bulovića) i zvorničko-tuzlanskog Vasilija (Kačavende) zavisi kakav će Sinod dobiti SPC, odnosno ko će u odsustvu patrijarha Pavla upravljati srpskom crkvom.

Za sada postoje dva scenarija dešavanja na Saboru zakazanom za 14. maj.
Vladika bački Irinej i vladika zvorničko–tuzlanski su za promenu celog Sinoda, a to znači da mitropolit Amfilohije više ne bi bio patrijarhov zamenik jer ne može iznova biti biran za člana crkvene vlade. Mitropolit, međutim, pristaje na promenu članova, ali ne i cele vlade. On pristaje na promenu dva člana koja su najduže po stažu u crkvenoj vladi - vladike mileševskog Filareta i episkopa žičkog Hrizostoma. Prema saznanjima „Blica”, ova dvojica vladika nisu radi da napuste Sinod.
Kako za „Blic” kaže dobro upućeni izvor iz beogradske Patrijaršije, većina vladika smatra da bi sadašnji Sinod, koji ocenjuje slabim, trebalo ojačati.
- Jak Sinod u odsustvu patrijarha kako-tako stabilizuje situaciju u SPC - kaže naš sagovornik.
Međutim, ne slažu se svi da li bi trebalo „skloniti” mitropolita Amfilohija jer bi umesto njega u Sinod mogli da uđu mitropolit dabrobosanski Nikolaj ili zagrebačko-ljubljanski i cele Italije Jovan.
- Osnovna bojazan je da bi oni bili isuviše pod uticajem pojedinih vladika, pa se tako ne bi dobio jak Sinod već vlada kojom rukovode drugi. Dobar deo vladika smatra da bi time tek tada nastao vakuum - kaže „Blicov” sagovornik.

Irinej pokušava da vlada iz senke
Prema jednoj od verzija koje kruže Patrijaršijom, vladika bački Irinej nastoji da uđe u Sinod, ali kako nije najstariji po činu, to jest nije mitropolit, on nastoji da indiskretno upravlja Sinodom. Trenutno niko ne može da proceni na kog od dvojice preostalih mitropolita računa vladika bački. Međutim, s druge strane vladika Vasilije Kačavenda, za koga se navodi da sebi iz potaje krči put ka tronu već godinama, ima uticaja na obojicu mitropolita. Otuda, iako se Kačavenda bar naoko približio mitropolitu Amfilohiju u periodu posle novembarskog Sabora, niko ne isključuje mogućnost da u presudnom trenutku vladika bački i zvorničko-tuzlanski naprave koaliciju. Za vladiku Vasilija se navodi da bi rado eliminisao još jednog jakog konkurenta, a mitropolit Amfilohije mu to zasigurno jeste.

Sinodu istekao mandat
S druge strane, bačkom vladiki odgovara takav scenario. On, iako nikada nije bio suviše blizak bosanskom lobiju, uvek je na izvestan način održavao kontakt sa vladikama iz tog kruga. Tako je vladika Irinej, prema navodima našeg izvora, insistirao da u sadašnji Sinod uđu vladika mileševski Filaret, a bio je i za Vasilija Kačavendu kao zamenika u crkvenoj vladi, koji je u poslednje vreme, a što je neuobičajeno, prisustvovao sednicama Sinoda.
Inače, sadašnji članovi Sinoda mitropolit Amfilohije, bihaćko-petrovački Hrizostom, žički Hrizostom i mileševski Filaret ne mogu biti iznova birani, ali se ovo pravilo ne odnosi na zamenike Vasilija Kačavendu i mitropolita Jovana.
Promena članova crkvene vlade ne bi bila predmet sklapanja dogovora među vladikama da je patrijarh aktivan, jer se Sinod bira na njegovu preporuku. Ovako je pitanje crkvene vlade, a kako sada stvari stoje i upravljanja Srpskom crkvom, trenutno jedno od gorućih pitanja. Inače, prema pravilima, ceo Sinod bi trebalo da se menja jer je svima istekao mandat. Međutim, s obzirom na to da mitropolit Amfilohije zamenjuje patrijarha u odsustvu, on može doneti drugačiju odluku.
Prema saznanjima „Blica”, ukoliko prevlada struja koja je za izmenu celog Sinoda, nije isključeno da vladike na Saboru glasanjem ipak izbore potpuno novu crkvenu vladu.
Za mitropolita Amfilohija njemu naklonjeni krugovi navode da je „na izvestan način počeo da uviđa da nosi teret zamenika, ali da ne vlada i zaista”. Veći primat, i to upravo ponajviše preko svog sveštenstva u Beogradu u nekoliko bitnih crkvi, ima Vasilije Kačavenda. Osim mitropolija, Kačavenda je tako godinama razvijao „infrastrukturu” u Crkvi, a svoje ljude ima i u Patrijaršiji na veoma bitnim mestima. Za ovog vladiku sklonom zakulisnim radnjama kažu da ukoliko tok događaja „ne ide na njegovu stranu”, više mu odgovara status kvo u Crkvi.

Crkva blokirana
Od toga šta će se dogoditi sa Sinodom i kakve će promene nastati zavisi i kako će se nadalje razvijati ova priča.
Prema navodima našeg sagovornika, ukoliko mitropolit Amfilohije opstane, iako je u grupi arhijereja koji smatraju da će se stanje u SPC popraviti novim patrijarhom, on ne bi pristao da Sabor bude izborni. Pojavljivanje patrijarha u javnosti za Vaskrs mnogi smatraju mitropolitovom porukom o tome šta misli.
Generalni stav vladika SPC je da je Crkva poprilično blokirana odsustvom patrijarha, međutim to nije dovoljno da se i krene u izbor novog poglavara. Trenutno se stavovi vladika ne mogu generalizovati i napraviti gruba podela među njima ko je za šta. Ali načelno se stavovi arhijereja kreću od toga da se „učini bar nešto”, to jest menja crkvena vlada cela ili deo, pa do neophodnosti biranja novog patrijarha.
„Blicov” sagovornik iz Patrijaršije kaže da dve „krupne prepreke” stoje na putu odluke u kom će se pravcu i kako dalje razvijati događaji.
- To što vladike smatraju da se i pored potrebe da Crkva ima patrijarha ne može tek tako preći preko molbe upućene sa novembarskog zasedanja Njegovoj svetosti gospodinu Pavlu da ostane na čelu Crkve. Deo smatra da bi to bilo kontraproduktivno u narodu. Druga prepreka je dogovor tri najuticajnija arhijereja mitropolita Amfilohija, Irineja bačkog i Vasilija zvorničko-tuzlanskog. To se ne može predvideti jer svako ima svoj interes - kaže naš izvor.
Za razliku od ranijih situacija, kada se pominjalo ko bi mogao biti novi patrijarh, sada su stvari drugačije i to posebno kada je reč o zvorničko-tuzlanskom Vasiliju i bačkom Irineju. I njih dvojica se pored mitropolita sada pominju kao pretendenti.
Vladika Irinej je ranije često pominjao da ne bi prihvatio da bude patrijarh.
- Pred ovaj Sabor to nije slučaj - kaže „Blicov” sagovornik. Vladika bački je, najjednostavnije rečeno, veoma važan i uticajan episkop. Ako je on protiv nečeg, to će se teško izgurati. Ipak, iako je to tako, on trenutno nema većinu. Uz njega su glasovima uvek njegov vikar Porfirije i vranjski Pahomije, ali su njemu ipak potrebni i glasovi vladika koji su bliski takozvanom bosanskom lobiju, kojih ima najmanje deset.
U zvorničko-tuzlanskoj eparhiji za „Blic” kažu da je Kačavenda stava „da on ne bi bio patrijarh, ali ako bi mu bilo dato takvo breme, on bi ga uspešno nosio”. Takođe, oni koji su prisustvovali nekim slavljima na kojima je bio i Kačavenda kažu da „sebi ne može da oprosti što je rekao da bi budući patrijarh trebalo da ima manje od 60 godina”.

Sveti arhijerejski Sabor
Sveti arhijerejski Sabor je najviše jerarhijsko telo SPC i čine ga 45 eparhijskih, vikarnih episkopa, uključujući i četvoricu vladika Ohridske arhiepiskopije. Sabornost u Crkvi znači jedinstveno mišljenje i delovanje. Sabor počinje prizivom Svetog duha i to je novembra prošle godine učinjeno u Sabornoj crkvi, iako je uobičajeno da ovim činom Sabor otpočinje u patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona Mirotočivog. Saborom predsedava patrijarh Pavle, ali u njegovom odsustvu to sada čini mitropolit Amfilohije. Na majskom Saboru jedna od odluka mogla bi biti i da vladike iz Makedonije mogu da glasaju.

Politički angažman
Jedno je zajedničko mitropolitu Amfilohiju i vladikama Irineju i Vasiliju - nisu imuni na politiku. Mitropolitu se pripisuje bliskost sa DSS, bački je nastojao da se približi svakoj vlasti, a Kačavenda je blizak SDS iako nastoji da održi korektne odnose sa Miloradom Dodikom.


Izvor: Blic

Ovo mu dodje kao novi serijal Sopranos-a. Samo da pocnu da rade betonske cipele 

Чланак је крајње тендециозно срочен, тао да је Декијева реакција сасвим очекивана.
Није спорно да поједине владике остављају утисак властољубља, частољубља, славољубља..али да ли је то заиста тако?
Имао сам прилике да слушам предавања и испите код владике Иринеја, изузетно је филолошки образован, сталожен, не губи живце, а да ли је онакав, како се приказује у чланку, заиста не знам,  мени никада није на факултету одавао такав утисак.

Sedmorica vladika u užem izboru za novi Sinod
Autor: Ž. jevtić | 07.05.2009. - 05:00

Svaki vladika je potencijalni član Sinoda, međutim koji će od njih biti i izabran na majskom zasedanju Sabora zavisi prvenstveno od toga koliko je prihvatljiv za sve ostale. Vladike oko čijeg bi se izbora složile sve interesne grupe u SPC su episkop niški Irinej, dalmatinski Fotije i braničevski Ignjatije, saznaje „Blic”. Ove vladike su najizgledniji kandidati, ukoliko ne odbiju ponudu.

Osim njih, episkopi koje se takođe u dobro obaveštenim patrijaršijskim krugovima pominju „da bi na njih mogao pasti izbor” su timočki Justin, sremski Vasilije, zahumsko-hercegovački Grigorije, ali i banjalučki Jefrem. Na Saboru koji počinje 14. maja biće doneta odluka da li da se menjaju samo dva člana Sinoda, a što je opcija s kojom se slaže mitropolit Amfilohije, ili pak ceo Sinod za šta se zalažu vladike bački Irinej i zvorničko-tuzlanski Vasilije.
„Blicov” izvor iz Patrijaršije navodi da će najverovatnije Sabor već otpočeti predlogom da se menja ceo Sinod. Mitropolit Amfilohije koji predsedava Saboru u odsustvu patrijarha mora da stavi predstavku na dnevni red.
Ono što dolazi kao predstavka rešava se u plenumu - kaže naš sagovornik.
To praktično znači da se otvara rasprava o toj tački dnevnog reda, ali to ne mora da znači da će biti glasanja. Vladike se javljaju za reč, a prema tome šta su o toj tački rekli zaključuje se za šta je većina. U kom smeru se kreće rasprava, tome će se i pristupiti. Kako nema patrijarha koji bi predložio nove članove, budući Sinod biće takav da zadovolji kriterijume tri glavna aktera dešavanja u SPC, mitropolita Amfilohija i vladika bačkog Irineja i zvorničko-tuzlanskog Vasilija. Onaj koji vlada kroz Sinod ima i uticaj na buduća dešavanja u SPC i zato je ovo pitanje važno jer nema aktivnog patrijarha.
Trenutno nema dogovora da li će se menjati ceo Sinod ili samo deo, kao što nije ni precizirano koje će vladike zameniti postojeće članove. Ukoliko se bude menjao samo deo Sinoda iz njega će izaći vladika Mileševski Filaret i žički Hrizostom. Kako kaže „Blicov” dobro upućeni sagovornik iz Patrijaršije, niški Irinej prihvatljiv je trojici glavnih aktera.
- Vladika niški sa svima je u dobrim odnosima. On je oprezan episkop i ne ulazi u konflikt - kaže „Blicov” sagovornik. Među učenijim vladikama SPC, dalmatinski Fotije i svetski priznati vrhunski teolog braničevski Ignjatije su takođe u dobrim odnosima i sa Amfilohijem i sa Irinejem, ali i Vasilijem. Dobro upućeni izvori u crkvena dešavanja smatraju da bi Fotije i Ignjatije mogli da doprinesu da Sinod bude ojačan i da preuzme ulogu ozbiljne crkvene vlade u odsustvu patrijarha.
Međutim, vladiki Ignjatiju je i ranije nuđeno više puta da uđe u Sinod, što je on uvek odbijao. Osim njega, ponudu je imao i vladika banjalučki Jefrem, veoma blizak episkopu Vasiliju Kačavendi, međutim ni on nije pristao.

Vladika niški Irinej očekuje promene
Vladika niški Irinej u izjavi za „Blic” nije isključio nijednu od opcija - menjanje samo dva člana ili celog Sinoda. On kaže da pretpostavlja da će „verovatno biti birana dva nova člana”, ali i dodaje u kom će pravcu teći Sabor „niko ne može znati pre nego što zasedanje počne.”
- Stvar je Sabora koju će i kakvu odluku doneti. Sve je stvar dogovora - kaže vladika niški.
On dodaje da mitropolit Amfilohije jedini ima ovlašćenja da zamenjuje patrijarha. Na pitanje da li bi se od patrijarha moralo tražiti ovlašćenje za nekog drugog njegovog zamenika, ukoliko bi se menjao ceo Sinod, a samim tim i mitropolit Amfilohije, vladika niški kaže:
- To je sve stvar dogovora u Saboru. Niko ne može da kaže ništa ranije pre nego se sastanu članovi Sabora.
Niški Irinej nije želeo da komentariše navode da bi on mogao biti novi član Sinoda i dodaje: „Svaki član Sabora to može biti”.

Izvor: Blic

Nije stvar novinara i teksta preko koga sam samo preleteo (daleko bilo da sam ga procitao) sustina je samo susta borba za vlast i premoc u kojoj se duhovnost gubi negde u izmaglici prasine dignute od strane raznoraznih jurisnika na vlast. Pogledaj duhovne ljude u ljudskoj istoriji i veoma ces lako prepoznati one istinski posvecene sopznaji Boga i samospoznaji. Zemaljska moc i vlast nad drugima nemaju nikakve veze sa time.

Lepo i iskreno reče čovek:

- Stvar je Sabora koju će i kakvu odluku doneti. Sve je stvar dogovora - kaže vladika niški Irinej.

Деки, принципијелно, начелно се апсолутно слажем са тобом (бар у овом случају  ).
И ја мислим да истински служитељи Божији, треба да теже смирењу, а не власти, јер како Господ Исус Христос рече, онај ко хоће да буде први међу вама, нека свима буде слуга (парафразирано из Јовановог јеванђеља 13 глава).
Земаљска власт и моћ заиста нису у вези са истинском духовношћу, јер онај ко буде вапио за земаљским царством, промашиће оно веће и једино важно, Небеско, оно Царство Божије (а власт и јесте једно од искушења којим је кушач мислио да саблазни Сина Божијег, а Господ нам је показао да не треба да тежимо власти над другима).

Ružne scene na početku Sabora SPC
Vladika Nikanor napao Atanasija Jevtića
Autor: Željka Jevtić | Foto:FoNet | 15.05.2009. - 08:09


Prvi dan zasedanja Svetog arhijerejskog sabora obeležio je napad vladike banatskog Nikanora na umirovljenog vladiku zahumsko-hercegovačkog Atanasija, saznaje „Blic”. Nikanor je problematičnim ocenio i to što vladike Ohridske arhiepiskopije učestvuju u radu Sabora. Do zaključenja ovog izdanja „Blica” nije preciziran dnevni red, koji se tokom Sabora može i proširiti. Slučaj vladike Nikanora i slični neprimereni istupi, smatra jedan broj vladika, trebalo bi da budu podsticaj da ovaj sabor ipak preraste u izborni.

Vladika banatski Nikanor obeležio je prvi dan zasedanja Sabora. On se na samom početku zasedanja Sabora pobunio jer umirovljeni vladika zahumsko-hercegovački Atanasije prisustvuje zasedanju. Uz viku, po kojoj je poznat narodu svoje eparhije, banatski vladika je zatražio da vladika Atanasije napusti Sabor. Nikanor je zapretio da ukoliko vladika Atanasije ne izađe, da će on napustiti saborsko zasedanje.
Nikanora nije smirilo ni to što mu je pokazana odluka Sabora da je vladika Atanasije, koji je umirovljen na lični zahtev 1999. godine, član Sabora i da treba da prisustvuje zasedanjima.
Većina vladika ponašanje banatskog Nikanora, koji je blizak takozvanom bosanskom krugu episkopa, ocenjuju kao pritisak na rad Sabora i nedisciplinu nedostojnu episkopa. „Metod pritiska na Sabor i pokušaj da se duh ljubavi zameni duhom nezrelog zilotizma”, kaže jedan vladika za „Blic”.
Ovaj napad na vladiku Atanasija nije prvi jer je prošle godine isti zahtev imao i vladika mileševski Filaret, takođe blizak takozvanom bosanskom krugu. I tada i sada ovakvi istupi tumače se kao pritisak, s ciljem da se grupi naprednih episkopa koji žele obnovu Crkve pošalje indirektna poruka da njihov glas nemaju.
Razlika u dve osnovne struje u SPC može se opisati upravo na primeru Nikanora banatskog i vladike Atanasija. Nikanora podržavaju neonacističke ekstremne organizacije u Srbiji kao što je „Obraz”, a pred ovaj Sabor čak je i takozvana „Garda Cara Lazara” poslala pismo Saboru u kome se veliča Nikanor, a kletve bacaju ne samo na vladike već i na predsednika Srbije Borisa Tadića. S druge strane, vladika Atanasije je vrhunski teolog priznat u hrišćanskom svetu, uvažavan u Moskvi, a njegove se knjige u Grčkoj koriste kao najbolji udžbenici iz bogosluženja.
Vladika banatski protivi se tome da se bira novi patrijarh i on je pred novembarsko zasedanje Sabora imao dogovor sa „Obrazom” i ostalim ekstremnim udruženjima da se organizuju demonstracije kako bi se sprečio izborni Sabor.
Nikanor je juče imao zamerke i na to što u radu Sabora učestvuju makedonske vladike, iako su na prošlom Saboru i oni dobili pravo glasa.
Tokom prepodnevnog zasedanja nije preciziran dnevni red, a to se očekivalo u popodnevnim časovima, kada je počeo i drugi deo zasedanja. Kako za „Blic” kaže jedan od vladika, teme koje bi u prvom trenutku mogle biti precizirane su uobičajene. Na pitanje da li je bilo govora da Sabor preraste u izborni, naš sagovornik kaže:
- O tome nije bilo govora, ali bilo je i malo prilike da se o tome uopšte razgovara.
Međutim, izborni sabor i dalje je otvoreno pitanje. Kako dodaje naš sagovornik, „to se čini tokom Sabora tako što neko od vladika pročita svoj zahtev”. To ne znači da će predlog proći.
„Blicu” je juče potvrđeno da će tačka dnevnog reda biti - Sinod. Ali i da je rano govoriti da li će se menjati svi članovi Sinoda, što znači i mitropolit Amfilohije, ili samo dva člana - mileševski Filaret i bihaćki Hrizostom. Vladika, sagovornik „Blica”, kaže da će Sinod najverovatnije biti među poslednjim tačkama dnevnog reda zasedanja, koje će trajati oko nedelju dana. Inače, mileševskom i bihaćkom vladici istekao je dvogodišnji mandat, a mitropolitu i žičkom Hrizostomu ističe krajem meseca.
Članovi Sinoda biraju se na predlog patrijarha. Kako prilike u Crkvi nisu redovne i patrijarh nije aktivan, Sabor bi mogao da usvoji izmene crkvenog Ustava, kojima bi se omogućila promena članova Sinoda u odsustvu patrijarha, koji inače predsedava crkvenom vladom. Ukoliko ipak Sabor bude izborni, a što nije ni isključeno ni potvrđeno, u tom slučaju Sinod bi se birao na predlog novog patrijarha.
Tačka dnevnog reda biće i stanje u Eparhiji raško-prizrenskoj, u kojoj tamošnji vladika Artemije uporno ne ispunjava saborske odluke koje se tiču obnovljenih crkvenih objekata. Vladika Artemije ne želi ni da preuzme ključeve obnovljenih crkvi niti da se vrati u eparhijski dvor u Prizrenu, gde mu je sedište. Oglušavanje o odluke Sabora ima samo jedno objašnjenje - raskol, ali većina vladika smatra da takvo ponašanje nadležnog arhijereja ne može biti primer narodu koji na Kosovu treba da opstane.
Pred ovaj sabor bihaćki Hrizostom uputio je pismo lične prirode vladici Artemiju u kome mu savetuje da prestane sa jeftinim politikanstvom i ističe da crkve i manastiri nisu vlasništvo eparhije ili episkopa, već Srpske pravoslavne crkve.

Irinej portparol
Vladika bački Irinej izabran je za portparola Sabora. Ovaj izbor u crkvenim krugovima različito se tumači - kao pokušaj da ovog puta dešavanja na Saboru iza zatvorenih vrata ne cure u javnost, kao što je to bio slučaj na novembarskom zasedanju, ali i kao nagoveštaj da bi na Saboru „ipak nešto krupno trebalo da se dogodi kada je izabran jedan učeni vladika da se obraća javnosti”.

Prvo okupljanje na liturgiji
Saborski dan počeo je juče liturgijom u Sabornoj crkvi, koju je služio mitropolit Amfilohije, a potom je u patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona mirotočivog vladika australijsko-novozelandski Irinej, uz prisustvo svih arhijereja, služio čin prizivanja Svetog duha, čime je započeto redovno zasedanje Svetog arhijerejskog sabora SPC. Sabor inače, traje najmanje nedelju dana.

Izvor: Blic