POČELO REDOVNO ZASEDANJE SVETOG ARHIJEREJSKOG SABORA SPC
Sabor protiv Artemija i vladika iz Amerike
Crkveni oci će ponovo raspravljati o primopredaji objekata SPC na KiM, čemu se vladika raško-prizrenski usprotivio, kao i o predlogu mitropolita srednjozapadno-američkog Hristofora o autonomiji SPC u SAD i Kanadi

BEOGRAD - Svetom arhijerejskom liturgijom u Sabornoj crkvi i činom priziva Svetog Duha u patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona Mirotočivog, u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu juče je počelo redovno zasedanje Svetog arhijerejskog Sabora Srpske pravoslavne crkve. U kratkom saopštenju Informativne službe SPC, „pored niza tekućih pitanja Sabor će i ove godine pažnju posvetiti očuvanju vekovnog molitvenog predanja i živog svedočenja Crkve u savremenom svetu“.
Zasedanje najvišeg jerarhijskog tela SPC počelo je utvrđivanjem dnevnog reda, konstituisanjem radnih tela Sabora i podnošenjem izveštaja vladika o stanju u eparhijama.

Kako Glas saznaje, crkveni velikodostojnici će na višednevnom zasedanju iza zatvorenih vrata razgovarati o mnogim gorućim pitanjima - promeni sastava Sinoda, načinu služenja svete arhijerejske liturgije kao i situaciji u kojoj se nalaze svetinje i narod na KiM.
Crkveni oci će još jednom raspravljati o pitanju primopredaje objekata SPC na Kometu. Sabor je prošle godine, umolio vladiku raško-prizrenskog Artemija da primi, osvešta i stavi u bogoslužbenu upotrebu obnovljene crkve i druge objekte SPC na KiM, što on nije uradio. Vladika Artemije za Glas nije želeo da govori o ovoj temi.
Takođe, Sabor će se pozabaviti pitanjem velikih problema koje imaju episkopi u SAD, Kanadi i Australiji.
Očekuje se da bi posebna pažnja trebalo da bude posvećena stanju u SAD, jer je mitropolit srednjozapadno-američki Hristofor glavni zagovornik stvaranja autonomije SPC u Americi i Kanadi, u okviru autokefalne srpske Patrijaršije, što izaziva protivljenje velikog broja Srba u ove dve države. Prema ideji mitropolita Hristofora, ta zamisao bi se ostvarila usvajanjem ustava SPC za ovaj deo sveta, što bi pretilo da izazove novi raskol. Raskol koji je u Americi nastao 1963. godine zacelili su patrijarh Pavle i mitropoliti Irinej (Kovačević) tri decenije kasnije, 1992. godine. Prema mišljenju pravnika, „američki ustav“ bio bi nešto poput „vojvođanskog statuta“ protiv kojeg se SPC otvoreno pobunila. Takođe, praktična implementacija ovog „ustava“ nije moguća bez patrijarha Pavla.
Crkveni analitičar i publicista Mirko Đorđević očekuje da će se i na ovom Saboru „lomiti koplja“ između mitropolita Amfilohija i vladike Artemija, koji ne pristaje na kontrolu Sinoda.
- Takođe, najveći problem trenutno je Sinod koji je neligitiman, jer je svim episkopima istekao mandat - kaže Đorđević i dodaje da će Sabor sigurno morati da se bavi i pretećim raskolom u Americi.
U radu Sabora učestvuju svi eparhijski arhijereji SPC iz zemlje i rasejanja, osim NJegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Pavla, koji se od sredine novembra 2007. godine nalazi na lečenju na VMA u Beogradu.

EU da povuče markice Dečana

Srpska pravoslavna crkva žestoko je protestovala kod predstavnika Unmika povodom emitovanja 10.000 poštanskih markica u vrednosti od jedan i dva evra na kojima je manastir Visoki Dečani, drsko predstavljajući srpsku srednjovekovnu svetinju kao nekakvu „albansku baštinu“ - potvrđeno je Glasu javnosti.
„Čim se ovaj skandal dogodio kontaktirali smo najuticajnije ljude iz međunarodne zajednice na KiM. Uveravali su nas da se ovako nešto više neće ponoviti, a obećali su i da će vrlo brzo preduzeti neke konkretnije mere. Jedan od predloga nekih iz EU je da se povuče cela serija markica“, rečeno nam je u SPC.

Autor:
Petar Pašić

Izvor: Glas Javnosti

Патријарх Павле и даље на челу СПЦ



БЕОГРАД –  Свети архијерејски сабор одлучио је данас да патријарх Павле и даље остане на челу Српске православне цркве пошто предлог о избору новог патријарха није добио потребну већину.

Према саопштењу Информативне службе СПЦ, ова одлука је донесена „после дужег и свестраног разматрања прилика у Српској православној цркви... и размене мишљења о начину функционисања виталних црквених установа, па и самог Сабора, у садашњим условима живота Цркве”.

Незванично, расправа о могућности избора новог поглавара због дуготрајне болести патријарха Павла, била је главна тема другог дана саборског заседања у Српској патријаршији а предлог о избору новог патријарха није добио потребну већину.

Тема расправе било је и стање у Цркви „изазваном дуготрајном болешћу његове светости Патријарха Павла” а епилог је одлука донета већином гласова да се испоштује одлука са Сабора одржаног 2. новембра 2008. године када је патријарх умољен да доживотно остане на трону Светог Саве.

Саопштење према коме је на данашњој седници „разматран извештај о раду Светог архијерејског синода у протеклом периоду” потписао је епископ бачки Иринеј чиме је озваничено да је он именован за портпарола Светог архијерејског сабора.

Пема, такође незваничним најавама, данас је требало да буде речи и о наставку изградње Храма Светог Саве на Врачару па је извештај протонеимара Војислава Миловановића одложен за сутра.

Рад по дневном реду који је предложио Синод треба да почне у понедељак.

Према неким тумачењима, избор нових чланова Синода, уколико таква одлука буде донета, не би требало да буде на почетку већ на крају заседања јер би се тиме успорило решавање важних питања где свакако спада и питање Косова и Метохије и несугласице око приступа обнови светиња у јужној српској покрајини.

Танјуг


 

Извор: : Politika

Бабица е.у. ће увек волети своје копиле.

Nije bilo glasanja o izboru patrijarha
Autor: Ž. J. | Foto:FoNet | 16.05.2009. - 08:20

Odluka novembarskog Sabora po kojoj se patrijarh Pavle i pored svoje molbe da se povuče sa trona umoljava da i dalje ostane na čelu SPC, juče ujutro predložena je za tačku dnevnog reda. Prema saznanjima „Blica”, sa 20 glasova protiv i 15 za ovaj predlog nije prihvaćen. To što predlog nije prošao još uvek ne znači da je i definitivno određen karakter zasedanja, odnosno da li će Sabor biti izborni.

Glasanje je bilo tajno, ali se pretpostavlja da grupu od 20 episkopa čine vladike takozvanog bosanskog lobija. Vikarni episkopi, njih petorica, ali i četvorica vladika Ohridske arhiepiskopije, nemaju pravo glasa o ovakvoj tački dnevnog reda. Vladika banatski Nikanor, koji je protestno izašao sa zasedanja prvog dana jer je zahtevao da Sabor napusti umirovljeni vladika Atanasije (Jevtić), nije se juče pojavio na prepodnevnom delu, kada je i bilo glasanje. Saopštenjem se juče oglasio portparol Sabora episkop bački Irinej.
- Posle dužeg i svestranog razmatranja prilika u SPC izazvanih dugotrajnom bolešću patrijarha Pavla, kao i razmene mišljenja o načinu funkcionisanja vitalnih crkvenih ustanova, Sabor je odlučio da ostane pri svojoj odluci sa prethodnog zasedanja po kojoj patrijarh i dalje ostaje na čelu SPC - kaže vladika bački.
Dobro upućeni sagovornik „Blica” kaže da to što Sabor nije odlučio da raspravlja o prethodnoj odluci ne znači da je ovim potpuno isključeno da tokom zasedanja neko od vladika kao tačku dnevnog reda predloži izbor novog patrijarha.

Izvor: Blic

Ovome svemu bi najvishe odgovarao naslov "Faulty Towers" 

Владика шабачки Лаврентије тражио да се повуче


Епископи који се противе бирању новог патријарха затражили су од владике шабачког да повуче оставку јер им је сваки глас важан.

На јучерашњем наставку редовног заседања Светог архијерејског Сабора Српске православне цркве, епископ шабачки Лаврентије, најстарији владика по архијерејском стажу, затражио је да се „из здравствених и других личних разлога” повуче из активне службе и настави да живи као умировљени епископ, објављено је јуче на званичном сајту СПЦ.

Ипак, он је, како се наводи у саопштењу, пристао да одложи оставку на молбу Сабора да „због реалних духовних потреба цркве у садашњим околностима”, ипак остане на челу шабачке епархије, којом управља пуних 20 година.

Владика Лаврентије је један од епископа који су се на прошлом Сабору у новембру противили томе да се бира нови патријарх за живота садашњег поглавара СПЦ-а, а, како се могло незванично чути, архијереји који деле то његово мишљење највише су се залагали за то да се епископ Лаврентије не повлачи из активне службе. Извори блиски црквеним круговима кажу да су ту своју молбу наводно оправдавали, између осталог, и тиме да постоји могућност да се на неком од наредних заседања Сабора поново покрене питање избора новог поглавара СПЦ-а и да им је због тога сваки глас важан.

Архијереји су се јуче састали са Гораном Богдановићем, министром за Косово и Метохију, и саветницима председника Србије, Млађаном Ђорђевићем и Дамјаном Крњевићем, са којима су имали „радни сусрет”. Тај састанак би, како се претпоставља, могао бити увод у расправу о проблему обнове светиња на Космету, а незванични извори говоре о могућности да поједини архијереји затраже да владика рашко-призренски Артемије одговара пред Црквеним судом јер није примио као обновљене светиње које је Синод примио као такве. У том случају, постоје најаве да би владике које подржавају епископа Артемија могле, исто тако, покренути питање одговорности архијереја које оптужују за уношење новина у служењу литургије. Сабор је два пута, 2006. и 2007. године, доносио одлуку да се, док Комисија за проучавање литургијских питања не заврши свој рад, епархијски архијереји „у погледу служења Свете литургије и других богослужења, држе – до даљњег – устаљеног црквеног поретка”. Истичући да се неке владике оглушују о те саборске одлуке, део епископа би, наводно, у случају да се покрене питање кривице владике Артемија, тражио да се утврђује кривица и тих архијереја.

У јучерашњем саопштењу наведено је и да се Сабор у понедељак и уторак „кроз извештаје архијереја упознао са стањем и проблемима у епархијама Српске православне цркве”.

Према незваничним информацијама, Сабор би требало да заврши заседање до краја ове недеље.

Ј. Беоковић




Izvor: Politika

Кризни менаџмент” у Цркви



Српска православна црква добила је нови састав „црквене владе” којом ће и даље председавати митрополит црногорско-приморски Амфилохије. После једнонедељног рада, Свети архијерејски сабор на пролетњем заседању изабрао је четири нова члана Светог синода – двојицу искуснијих архијереја, епископе нишког Иринеја и бачког Иринеја, и двојицу млађих владика, епископе захумско-херцеговачког Григорија и далматинског Фотија. Овакав избор чланова Синода у појединим црквеним круговима назван је „кризни менаџмент” од кога се очекује да успешније руководи СПЦ која се, због дуже болести патријарха Павла, суочава са многим изазовима.

Нови састав Синода који ће управљати Црквом између два сабора, по свој прилици, представља компромис између „конзервативније” и „прогресивније” струје у СПЦ. Очигледно је да је после овог Сабора ослабио утицај владика који гравитирају „босанском лобију” јер нико од ових архијереја није ушао у овај сазив Синода.

Од претходних чланова Синода, којима је свима истекао двогодишњи мандат, у овом црквеном телу остао је само митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који једини има писмено овлашћење патријарха Павла од маја 2007. године да га замењује у црквеним пословима. Неки сматрају да је управо то један од разлога за његово остајање у овом црквеном телу.

О томе да ли ће промена чланова Синода донети и неке новине у животу Цркве, како ће се овај Синод поставити према неким од проблема који дуже време притискају СПЦ, нико још не жели да говори. Један од нових чланова Синода, владика нишки Иринеј, објашњава да је рано за приче о томе чиме ће се нова „црквена влада” прво позабавити.

– Конститутивна седница тек треба да се закаже. На њој ће се састати чланови старог и новог Синода, затим треба да се распореде теме и тек би се онда могло нешто конкретно рећи о раду и плановима овог Синода – изјавио је владика нишки за наш лист.

Кратку изјаву медијима дао је и епископ Григорије, који је рекао за Танјуг да чланове тог тела чека велики посао и нагласио да ће архијереји морати заједнички да га обављају, а никако појединачно. „Чека нас доста посла и велика одговорност, а да ли ћемо на све то успети и да одговоримо, друго је питање”, рекао је епископ захумско-херцеговачки.

Како смо успели да сазнамо, једино владика далматински никада није био члан црквене владе, док су сви остали обављали ту функцију и то у релативно блиском периоду. Владика нишки Иринеј, после епископа шабачког Лаврентија, најстарији по рукоположењу међу владикама, и један од млађих епископа, владика Григорије, били су чланови Синода од маја 2003. године до маја 2005. године, док је владика бачки обављао ту функцију од 2005. до 2007. године.

Протођакон др Прибислав Симић, професор Православног богословског факултета у пензији, каже да на нови састав Синода гледа са доста оптимизма и сматра да ће то што су у њега ушле и старије и млађе владике различитих ставова допринети „смиривању страсти” у црквеним круговима, али и међу верницима.

– Мислим да ће Синод моћи добро да води Цркву у одсуству Његове светости. Коначно, један од чланова је и владика Иринеј нишки, који је двадесетак година провео са патријархом Павлом у Призрену, који га добро зна и зна његове ставове по одређеним питањима. Незаобилазна је улога митрополита Амфилохија, а добро је што је у Синоду и владика бачки Иринеј који је годинама уназад задужен за спољне послове Цркве и ту би Синоду могао бити врло драгоцен. Коначно, ту су и два млада човека, како се то популарно каже, врло перспективна – коментарише наш саговорник, истичући да није без значаја и то што су сви чланови новог Синода били помињани у медијима као могући кандидати за новог поглавара СПЦ.

Незваничне процене „односа снага” већ су почеле, а многи су склони томе да владике у Синоду деле на оне ближе митрополиту Амфилохију и оне који своје ставове деле са епископом бачким Иринејем, обојицом, иначе, врло утицајних архијереја.

Познаваоци црквених прилика, тако, кажу да је владици бачком близак новоизабрани члан Синода владика Фотије, који се замонашио у манастиру Ковиљ и којег је владика бачки рукоположио у чин свештеномонаха. За Иринеја нишког често се истиче да је умерен, близак патријарху и да га уважавају сви архијереји, па се тако и пре његовог избора у Синод писало да би се са таквом одлуком сложили сви. Према последњим изјавама овог владике у медијима, могло би се наслутити да многе ставове дели са митрополитом Амфилохијем.

Упркос несугласицама које су митрополит црногорско-приморски и владика Григорије имали у децембру прошле године, после објављивања писма епископа захумско-херцеговачког у којем он негодује због одлуке Сабора да умоли патријарха да остане на трону Светог Саве, упућени кажу да то не мора да значи да се епископ Григорије неће приклонити, по неким питањима, митрополиту Амфилохију. С друге стране, неке од замерки које је изнео „грдећи” митрополита црногорско-приморског могле би условити да се ова двојица архијереја поново нађу на супротним странама.

Јелена Беоковић




Извор: Politika

Po okončanju zasedanja Sabora
Promene u SPC se naziru
Autor: Mirko Đorđević, M. L., Agencije | Foto:R.Karisić | 24.05.2009. - 00:01


Sinod SPC traži zatvaranje centra u Crnoj Reci

Sinod SPC pozvao je vladiku Artemija da odmah raspusti nelegalni stacionar u okviru manastira Crna Reka zbog brutalnog nasilja prema štićenicima. Od vladike je zatraženo i da protiv svojih klirika, koji su protagonisti nasilja, pokrene crkveno-sudski postupak.


Sinod je saopštio da je sa zaprepašćenjem i žaljenjem primio vest o brutalnom nasilju koje se u ovom manastiru primenjuje prema štićenicima. Žrtvama nasilja, kao i svima koji su na bilo koji način pogođeni ovim sramnim događajem, Sinod, u ime cele SPC, izrazio je najiskrenije žaljenje.
Roditelji štićenika, međutim, saopštili su juče da imaju potpuno poverenje u rad ljudi duhovnog centra koji leče njihovu decu.
- Od državnih institucija nismo dobili nikakvu pomoć ni podršku u rešavanju naše situacije koja može već koliko sutra da zakuca na vrata bilo kog doma – navodi se u saopštenju sa preko sto potpisa, u kome se podseća da se u kampu Crna Reka trenutno oporavlja 210 štićenika.
Roditelji upozoravaju na posledice zatvaranja Centra, čime će se 210 zavisnika naći na ulici, a njihove porodice u potpunom očajanju i beznađu.
Saopštenje sa pisanom izjavom dece, u kojoj ona izražavaju potpuno poverenje, i sa potpisima i ličnim podacima roditelja i stanovnika doma, objavljeno je posle zajedničkog sastanka na kome je izražena saglasnost sa primenom tih „jedino mogućih metoda“.
Ombudsman Saša Janković najavio je da će protiv deset osoba u Duhovno-rehabilitacionom centru Crna Reka kod Novog Pazara biti podneta krivična prijava zbog nadrilekarstva, nadriapotekarstva i nanošenja teških fizičkih povreda štićenicima.
 
Crkva i evropske integracije

Srpska pravoslavna crkva (SPC) dobila je vladu. U Sinod su ušli novi članovi - Irinej niški, Irinej bački, Fotije dalmatinski i Grigorije zahumsko-hercegovački.
Grigorije se nije odrekao svojih stavova ulaskom u Sinod. To je dobro jer ta pitanja odavno stoje pred Crkvom. Mi sada imamo u Crkvi neredovno stanje, a ono se ogleda u tome što prvi put mimo ustava SPC Crkvom upravlja kolektivno telo - Sinod, jer je patrijarh zbog bolesti sprečen da obavlja svoje dužnosti.
Ostao je sukob između Sinoda (čak i novog koji je formiran) i kosovskog vladike Artemija, koji je Sabor napustio, a priprećeno mu je da će protiv njega biti vođen kanonski postupak. On ima tvrde stavove, i predsednika države Borisa Tadića u više navrata nazvao je izdajnikom srpskih interesa, pa se sada stiče utisak da će se Sabor, odnosno Sinod, ipak priklanjati jednoj realnoj politici, približavaće se državi, kloniće se incidenata, kakve je vladika Artemije često priređivao. U tom smislu ovaj sinod, ovako kako je sastavljen, budi neke nade da će mlađe vladike ponuditi nove ideje, a biće i novih otvaranja, u prvom redu u ekumenskom smeru. To praktično znači da će se Crkva ipak okretati državi, evropskim integracijama, jer dobro se zna, iako detalja nemamo mnogo, da je država preko svojih struktura veoma zainteresovana za sastav Sinoda i politiku Crkve.
Sinod će nastojati da preciznije definiše odnose sa državom. Može se očekivati, moja je prognoza, da će se crkva usprotiviti i klerikalizaciji koja uzima sve više maha u društvu. Ima znakova koji to najavljuju, a postoje i dva jaka argumenta sa kojima će Sinod uskoro nastupati. Prvi argument (klerikalizacija) nije u tradiciji naše crkve. Drugi argument, koji ozbiljni analitičari ne propuštaju, jeste to da u Crkvi polako postaje jasno da klerikalizacija nanosi veću štetu Crkvi nego društvu.
Brojna pitanja, recimo liturgijsko, nisu na Saboru raspravljana, nije se došlo ni do kakvog zaključka, a napetost je velika. I tu ćemo imati borbu između konzervativne struje, koju oličavaju vernici u više gradova Srbije koji često demonstriraju, i liberalnije struje koja je za reforme, a to je dobro. Lično se nadam da će ova druga odneti prevagu.
 
SPC: Poslednja opomena za vladiku Artemija

Pored promene sastava Sinoda, Sabor Srpske pravoslavne crkve (SPC), prema navodima crkvenih izvora, dao je rok raškoprizrenskom episkopu Artemiju (Radosavljević) da se urazumi i da do kraja ovog meseca primi obnovljene svetinje – crkve i manastire koji su obnovljeni u skladu sa Memorandumom o obnovi koji su pre četiri godine potpisali SPC i Ministarstvo za kulturu Kosova, čemu se Artemije kao nadležni vladika protivio.
Budući da je bio protiv Memoranduma o obnovi, Sinod je ovlastio njegovog vikara (pomoćnik) vladiku lipljanskog Teodosija (Dugalić) da nadgleda radove na obnovi tih svetinja. Artemije se tome usprotivio pa je pre dve godine pokušao vladiku Teodosija i protosinđela Savu (Janjić) da ražaluje i protera iz manastira Visoki Dečani. Međutim, pošto ga je Sinod u tome osujetio, on je prekinuo sve odnose s vladikom Teodosijem i monasima iz Dečana, a sa najvećim brojem episkopa zaoštrio odnose.
Ukoliko vladika Artemije, odlučeno je u četvrtak uveče, ne ispoštuje pomenuti rok i ne prestane sa verbalnim napadima i iznošenjem teških kvalifikacija na račun vladike Teodosija i manstirske bratije iz najveće carske lavre u Srba iz Dečana, Sabor je, kao najveći zakonodavni i sudski organ crkvene vlasti, najavio da će ga pozvati na odgovornost.
Poslednjeg dana Sabor je izvršio podelu postojećih eparhija u severnoj i južnoj Americi i potvrdio Ustav SPC na tim kontinentima. Nove eparhije SPC u Americi su: Mitropolija libertvilsko-čikaška, sa sedištem u manastiru Svetog Save u Libertvilu, Eparhija novogračanička-srednjozapadnoamerička, sa sedištem u manastiru Nova Gračanica, eparhija istočnoamerička, sa sedištem u Pitsburgu, Eparhija zapadnoamerička, sa sedištem u Los Anđelesu, i Eparhija kanadska, sa sedištem u Torontu.


Izvor: Blic